Page 13 - 39
P. 13

ПРИЧЕ ИЗ ВРЕМЕНА – ЉУДИ ИЗ НЕЗАБОРАВА
                                    КАМ ГИ ПРАЦИ


         Светолик Илић, звани Света Ћора 1950.   Света нема поверење у одговорне партијске   да убијем Јована, твојега домаћина, ал’ кад видо
      године вратио се са студија у Лесковац као   другове и како друг Света не верује друговима   секиру – одустадо!
      први пољопривредни инжењер у граду. Као   оптшинским функционерима који би праци
      дипломираног агронома поставе га за директора   који су узели у сваком случају платили, а не да
      Тракторске станице чија је Управа била у згради   се сумња у њихово поштење  и - како је Света
      преко пута садашње Војне амбуланте у улицу   Илић, директор Пољопривредног добра уопште
      Бранислава Нушића. А то је, каже Јовица   могао да посумња да они неће да платив него је
      Илић, син Свете Ћоре, било време почетка   пратија фактуре да ги срамоти за едни праци!
      примене  механизације  у  обради  земље  уз   И сачекали су да измине неко време, а онда
      чувену крилатицу – ТРАКТОРИ СУ ВАЖНИ   је друг Света Илић Ћора први дипломирани
      ПОЉОПРИВРЕДНИ  ФАКТОРИ!  Задатак     пољопривредни инжењер у Лесковцу под казну
      Тракторске станице је био да обучава сељаке за   премештен у Призрен!
      обраду земље уз помоћ трактора и да одржавају   - Отац агронома Свете Илића - Јован Илић
      ове веома важне пољопривредне машине.   био је учитељ у Печењевцу и оснивач прве
         Младог и способног инжењера народна   земљораднилчке задруге у Печењевцу. А онда
                                           је прешао да живи у Лесковац. Деда Јован је са
                                           породицом седеја у Поп Илијину улицу број 22
                                           ( сада улица Рада Кончара ),- каже његов унук
                                           Јовица Илић, судија Окружног суда.
                                               -Пре рата код код мог деде Јована и бабе
                                           Тодоре као ђак становао је Влајко Лазаревић,
                                           одмах после рата начелник Удбе у Лесковцу.
                                           У бомбардовање 1944. године погинули су
                                           и дедини најбољи пријатељи - муж и жена
                                           учитељи Денчићи на Хисару, а њихова три
                                           детета – две ћерке и син остану живи. И деда    ЈОВАН ИЛИЋ, учитељ са женом
                                           Јован се дигне и узме та три детета сирочиће   Тодором испред школе у Печењевцу
                                           и доведе кући. И са његова три детета, значи
                                           – шесторо њих на малу учитељску плату је     А моја баба Тодора била муж жена и каже:
                                           подигао на коге и одшколовао као да су му   -Тачно, Влајко - исекла би те са секиру
                                           рођена деца. Две девојчице, ћерке погинулог   на парчики и у нужник би те бацила да си тој
                                           учитеља  Денчића  завршиле  су  учитељску   направија!
                                           у школу. А година 1945. – глад! Учитељска     Влајко се насмеје и каже:
                                           плата малечка.. и Тодора, жена на Јована Илића    - Добро, Тодоро - иди у онуј собу и узми
                                           се дигне и отидне код Влајка Лазаревића,   шта ти треба!
                                           начелника Удбе. И каже:                  Тодора ушла у собу а соба – препуна с паре
                                               - Влајко, рече, ја сам дошла да ми даш   и златници.. И Тодора се врне и каже:
        Светолик Илић звани Света Ћора     нешто децу да изранимо!...                - Слушај, Влајко, нисам ја дошла за туђу
                                                - Добро Тодоро, каже Влајко, ал само да
        први дипломирани пољопривредни     ми кажеш – сећаш ли се оне ноћи кад сам дошо   крв да узмем! Дај ми ти, ако, ако оћеш, џак
                                                                                 брашно!
         инжењер у Лесковцу после рата     код вас ноћу, а ти отиде у шупу и донесе секиру    И Влајко јој да џак брашно да имав кое
                                           и тури гу поза врата                  дома да изранив децу..!
      власт  је  затим  поставила  за  директора   - Сећам се, каже,Тодора..
      Пољопривредног добра „Дубочица’’.        - Е, па, каже Влајко, ја сам добио задатак            Сава Димитријевић
         И првог радног дана Светолик долази на
      посао и каже:                               ПРЕМИНУО                       као  серијал  под  заједничким  називом
         -Дајте ми матичне књиге стоке!                                          „Лесковчани београдске дијаспоре“. Највећи
         Запослени на Пољопривредном добру му     ПРОФЕСОР                       број тих прича пренеле је и Регионална
      дају и он каже:                                                            информативна агенција ЈУГпресс. Комисија
      пребројимо стоку и утврдимо да да ли је сва  ДОКТОР ЖАРКО                  на конкурсу за културу града Лесковца је
         -  Сада  ћемо  да  идемо  у  шталу  да
      стока уматичена!                               СПАСИЋ                      пре  неколико  година  одбила  да  одобри
          И оду у шталу и утврде – говеда на броју
      и на месту, али – телци – фалив! Свиње су туј   После краће и тешке болести преминуо
      али –праци фалив! Нема ги праци!      је професор доктор Жарко Спасић.
           - Добро, вика Света Ћоре – шта је ово -
      куде су прасци?                           Професор Спасић је рођен 15. априла
          А они сагнули глав, слегли с раме и кажу:  1945.  године  у  Лесковцу.  Завршио  је
          - Па, директоре...                Гимназију у свом родном граду. Дипломирао
         - Да л истрчаше и побегоше, да л исрцаше -   је на Машинском факултету у Београду, где
      шта се десило с тим прасцима, а и по неко теле
      га нема.. – каже Света и гледа у чиновници...  је и магистрирао и докторирао.
          А они кажу:                           Био је редовни професор на Машинском
          - Па, еве, директоре – обрни врата отпозади   факултету у Београду на коме је обављао једно
      на шталу па ће видиш куде су праци!   време и функцију декана. Био је проректор
           И директор Света отвори врата од шталу, а   Универзитета у Београду. Предавао је и
      на врата отпозади магационер с креду написаја:
      Ђока Комитет – прасе за Први мај, преседник   на факултетима у иностранству у оквиру
      општине прасе за 29. новембар, друг Жика   међуфакултетске сарадње. Био је, између
      из ССРН – прасића - три!.. Друг Миле – две   осталог, и члан Савета ОТПОРА. Добио је
      прасићи....                           и Октобарску награду града Беогарда, као
           - Ете директоре – ете ги праци – кажу
      чиновници – пише лепо на врата – туј су праци!   и плакету ХЕРОЈА ОТПОРА 1998. године.
      Дали смо ги на другови..              Сарађивао је са привредом. Последњих
           А Света Ћоре каже на благајника:  година се интензивно бавио својим родним
          - Сутра, вика, да напишете фактуре на   градом Лесковцем. Написао је неколико
      сви овија другови – одма да платив праци који   књига о лесковачкој Гимназији, као и серију
      су узели!                                                                  суфинасирање пројекта који је предвиђао
         И кад је Пољопривредно добро „Дубочица’’   прича о успешним Лесковчанима које је   издавање књиге од ових и нових прича
      пратила фактуре на другови да платив праци   лесковачки недељник Нова Наша реч, једини   о Лесковчанима расутим по свету које је
      који су узели – избио је политички скандал.   штампани медиј јужно до Ниша, објавио   професор Жарко Спасић припремао.
      Заседао је и Комитет да се утврди - зашто
      Нова наша реч                                                                                               13
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18