Page 13 - 39

ПРИЧЕ ИЗ ВРЕМЕНА – ЉУДИ ИЗ НЕЗАБОРАВА
КАМ ГИ ПРАЦИ

Светолик Илић, звани Света Ћора 1950. Света нема поверење у одговорне партијске да убијем Јована, твојега домаћина, ал’ кад видо
године вратио се са студија у Лесковац као другове и како друг Света не верује друговима секиру – одустадо!
први пољопривредни инжењер у граду. Као оптшинским функционерима који би праци
дипломираног агронома поставе га за директора који су узели у сваком случају платили, а не да
Тракторске станице чија је Управа била у згради се сумња у њихово поштење и - како је Света
преко пута садашње Војне амбуланте у улицу Илић, директор Пољопривредног добра уопште
Бранислава Нушића. А то је, каже Јовица могао да посумња да они неће да платив него је
Илић, син Свете Ћоре, било време почетка пратија фактуре да ги срамоти за едни праци!
примене механизације у обради земље уз И сачекали су да измине неко време, а онда
чувену крилатицу – ТРАКТОРИ СУ ВАЖНИ је друг Света Илић Ћора први дипломирани
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКТОРИ! Задатак пољопривредни инжењер у Лесковцу под казну
Тракторске станице је био да обучава сељаке за премештен у Призрен!
обраду земље уз помоћ трактора и да одржавају - Отац агронома Свете Илића - Јован Илић
ове веома важне пољопривредне машине. био је учитељ у Печењевцу и оснивач прве
Младог и способног инжењера народна земљораднилчке задруге у Печењевцу. А онда
је прешао да живи у Лесковац. Деда Јован је са
породицом седеја у Поп Илијину улицу број 22
( сада улица Рада Кончара ),- каже његов унук
Јовица Илић, судија Окружног суда.
-Пре рата код код мог деде Јована и бабе
Тодоре као ђак становао је Влајко Лазаревић,
одмах после рата начелник Удбе у Лесковцу.
У бомбардовање 1944. године погинули су
и дедини најбољи пријатељи - муж и жена
учитељи Денчићи на Хисару, а њихова три
детета – две ћерке и син остану живи. И деда ЈОВАН ИЛИЋ, учитељ са женом
Јован се дигне и узме та три детета сирочиће Тодором испред школе у Печењевцу
и доведе кући. И са његова три детета, значи
– шесторо њих на малу учитељску плату је А моја баба Тодора била муж жена и каже:
подигао на коге и одшколовао као да су му -Тачно, Влајко - исекла би те са секиру
рођена деца. Две девојчице, ћерке погинулог на парчики и у нужник би те бацила да си тој
учитеља Денчића завршиле су учитељску направија!
у школу. А година 1945. – глад! Учитељска Влајко се насмеје и каже:
плата малечка.. и Тодора, жена на Јована Илића - Добро, Тодоро - иди у онуј собу и узми
се дигне и отидне код Влајка Лазаревића, шта ти треба!
начелника Удбе. И каже: Тодора ушла у собу а соба – препуна с паре
- Влајко, рече, ја сам дошла да ми даш и златници.. И Тодора се врне и каже:
Светолик Илић звани Света Ћора нешто децу да изранимо!... - Слушај, Влајко, нисам ја дошла за туђу
- Добро Тодоро, каже Влајко, ал само да
први дипломирани пољопривредни ми кажеш – сећаш ли се оне ноћи кад сам дошо крв да узмем! Дај ми ти, ако, ако оћеш, џак
брашно!
инжењер у Лесковцу после рата код вас ноћу, а ти отиде у шупу и донесе секиру И Влајко јој да џак брашно да имав кое
и тури гу поза врата дома да изранив децу..!
власт је затим поставила за директора - Сећам се, каже,Тодора..
Пољопривредног добра „Дубочица’’. - Е, па, каже Влајко, ја сам добио задатак Сава Димитријевић
И првог радног дана Светолик долази на
посао и каже: ПРЕМИНУО као серијал под заједничким називом
-Дајте ми матичне књиге стоке! „Лесковчани београдске дијаспоре“. Највећи
Запослени на Пољопривредном добру му ПРОФЕСОР број тих прича пренеле је и Регионална
дају и он каже: информативна агенција ЈУГпресс. Комисија
пребројимо стоку и утврдимо да да ли је сва ДОКТОР ЖАРКО на конкурсу за културу града Лесковца је
- Сада ћемо да идемо у шталу да
стока уматичена! СПАСИЋ пре неколико година одбила да одобри
И оду у шталу и утврде – говеда на броју
и на месту, али – телци – фалив! Свиње су туј После краће и тешке болести преминуо
али –праци фалив! Нема ги праци! је професор доктор Жарко Спасић.
- Добро, вика Света Ћоре – шта је ово -
куде су прасци? Професор Спасић је рођен 15. априла
А они сагнули глав, слегли с раме и кажу: 1945. године у Лесковцу. Завршио је
- Па, директоре... Гимназију у свом родном граду. Дипломирао
- Да л истрчаше и побегоше, да л исрцаше - је на Машинском факултету у Београду, где
шта се десило с тим прасцима, а и по неко теле
га нема.. – каже Света и гледа у чиновници... је и магистрирао и докторирао.
А они кажу: Био је редовни професор на Машинском
- Па, еве, директоре – обрни врата отпозади факултету у Београду на коме је обављао једно
на шталу па ће видиш куде су праци! време и функцију декана. Био је проректор
И директор Света отвори врата од шталу, а Универзитета у Београду. Предавао је и
на врата отпозади магационер с креду написаја:
Ђока Комитет – прасе за Први мај, преседник на факултетима у иностранству у оквиру
општине прасе за 29. новембар, друг Жика међуфакултетске сарадње. Био је, између
из ССРН – прасића - три!.. Друг Миле – две осталог, и члан Савета ОТПОРА. Добио је
прасићи.... и Октобарску награду града Беогарда, као
- Ете директоре – ете ги праци – кажу
чиновници – пише лепо на врата – туј су праци! и плакету ХЕРОЈА ОТПОРА 1998. године.
Дали смо ги на другови.. Сарађивао је са привредом. Последњих
А Света Ћоре каже на благајника: година се интензивно бавио својим родним
- Сутра, вика, да напишете фактуре на градом Лесковцем. Написао је неколико
сви овија другови – одма да платив праци који књига о лесковачкој Гимназији, као и серију
су узели! суфинасирање пројекта који је предвиђао
И кад је Пољопривредно добро „Дубочица’’ прича о успешним Лесковчанима које је издавање књиге од ових и нових прича
пратила фактуре на другови да платив праци лесковачки недељник Нова Наша реч, једини о Лесковчанима расутим по свету које је
који су узели – избио је политички скандал. штампани медиј јужно до Ниша, објавио професор Жарко Спасић припремао.
Заседао је и Комитет да се утврди - зашто
Нова наша реч 13