Page 14 - 39

Људи и сокаци Старог Лесковца
Ч И В Л К ( 16 )

( Стари Чивлк- Бојнички пут )

Неке приметимо тек онда када их више деца Оливера и Гордана. Ђока Близнак, жена
нема. Ђика, деца Предраг – Пецко Џојка, Вера и
Сусретали смо их, а једва примећивали - ни Зорица.
толико да се запамтимо у пролазу.
А затим нам засмета што их нема - ни у Онда браћа Станковићи - Драги и Благоја.
пролазу. Ни у сусретању. Празно нам што их Благоја, жена Бранка, деца Стеван и Љиљана.
више нема. Нема их ни из јутра. Ни из поднева. Драги , жена Зорка, деца Бранка, Ратко и
Ни из сутона. Ни иза угла. Оливера.
И сећамо их се по томе - што их нема! Па су Мишићи - Ђока Мишић,
Од болницу накуд раскрсницу куде се баштоваџија,жена Перса, деца Јелена, Пера,
двојив путеви -десно за Бојник и лево за Лебане Лука. Пера Мишић, пекар , жена Милева од
– прво Дика Шуштерка - она је кућу продала на Бојанићи у Млинску улицу, деца Душко, Љиља
Драгишу Цветковића, жена Рада – деца Божа, и Војислав, звани Миша, жена Зорица, син
Буцко и Цоке. Вељко, жена Маријана, син Вук.
На ћош од Близначки сокак - Ванчини.
Био је Јован, звани Ване, син Алекса, албатин, На место куде је сг солитер – викав га Три
поткивач, жена Љуба, деца Ђока, звани Ђока шешира - туј су били Штулини, каже Мија
на Алексу, фудбалски судија, затим Мирко, Денчић, звани Штула.
кочијаш, Миле, јужар, Олга, Вера и трећа –
удала се у Београд. -Мој деда се презивао Денчић, погинуо
Ђока на Алексу, жена Вера, деца Љубинка је на Солунски фронт, и он је у овуј кућу –
и Велибор. Ђоку су викали Ђока на Алексу затечен! А Милан, звани Штула је у овуј кућу –
зато што му се отац звао Алекса и такој су приведен. Милан се презивао Станковић, звани
најлакше могли да га нађев. Само кажеш - Ђока Штула . Три пут се женио, последња жена му
на Алексу, и сви знајев и кој је, и чији је, и куде је Јулка, унук му је Кузмановић звани Кузма -
је! Ђока на Алексу је бија радник у штампарију, њигов син на Нишку улицу поправља бицикли..
а и жена Вера је радила у штампаријуи. Ђока Милан Штула и Јулка имају децу Драгица, МИЈА ДЕНЧИЋ ШТУЛА
на Алексу је после рата био спортски радник Јелку, Загу и Верку.
и био је фудбалски судија и по тој га највише – Циле Миљковић, жена Јулка, деца Стева,
памтив... Милан Штула је имао браћу – Василија, Буда и Мира.
Алекса Ванчин – „скупљао је лајна од од званог Цилко и Антанаса. Цилко је имао синове До Штулини - Ђока опанчар, жена Смиља,
краве и коњи и продаваја као сточно ђубре..’’ Буду и Стеван. ћерка Верица. Онда Таса Бело Јагње – он је кућу
На сам ћош имаја је самлк и туј је суботом и Антанас Денчић, жена Љуба, деца драги, продао на Благоју Дрдавку, жена Динка, деца
недељом пуштаја да спијев сељаци који су Витка, Добрила, и још две ћерке. Сретко звани Глиста, жена Вида, син Небојша.
докарали с кола робу да продавав на пијац.. И Милан Штула је бија пољак у Исар заједно Затим су Драган Арап, радео у Рул, па
мој татко, каже Воја Мишин – често је викаја: са Жиком пољаком, татка на Миле Баштованског Крста Стојиљковић, опанчар, жена Стојанка,
- Еееј, тепате се за имање, а не знате како ( ћерка му је Ружица Баштовански где је сад деца Мицко, Зоран и Велибор.
га је тој Аллекса зарадеја - с лајна!’’ ресторан ). Антанас се презива Денчић, жена На саму раскрсницу – Благоја Демек.
До Ванчини – близнаци Влајко и Ђока – Љуба, звана Денчина, деца Бранко, Зорка, А Љупче Гуштерче каже да је понатам
тишљери су били. Влајко Близнак, жена Вида, Добрила, Драги и Витко звани Шулц. Василије накуд Бојник до Тончини – Стојан из Синковце
– викали су га Коцкар јер се млого коцкаја, жена
му је Петровка. Стојан Коцкар је више живеја
по Београд – тамо је имаја сестру хотелијерку и
кад на коцку изгуби паре он си отидне у Београд
куде сестру. До Стојана Коцкара – Ђока Тончин,
а одовуд од Персу Шићерџику – Коле Јањин –
тргуваја је и матрапасуваја – тој је работија.
Код Олгу Претрисачку седела је једна
Врањанка – едни викашев Врањанка, а едни
па викав:
- Ма ква Врањанка - она је Македонка!
Она никад није тела да каже тачно име. А
нема мужа – само она и едно детенце – ћерка
Вишња! Она гу је сама крстила! И кој зна каква
је АЛАВАНТИЈА била!

Између Станка Цара и Мајкулови имало
је једно сокаче и тој сокаче се по Маврићи
звало – Маврићев сокак. Тај Маврић је имао
два сина – Љубу и Јову и њега су убили за
време окупацију – нешто политички је било и
утепаше га. Љуба Маврић, жена Мара из Црну
Траву, очували су Стеву.
У Маврићево сокаче били су још – Пера
Пешић, што је чувао овце, жена Перка, син
Велибор. Затим су били браћа Циле и Божа –
њи су ги викали Власотинчани. У исто сокаче
имали су и једни Зајци – Митка, жена, Ружа и
син Бранко.
( Наставиће се )
ЧИВЛК Сава Димитријевић
14 Нова наша реч