Page 13 - NNR 35

КАСАРНА „ВОЈВОДА ПЕТАР БОЈОВИЋ’“
ИЗЛОЖБА „78 ФОТОГРАФИЈА“

У касарни „Војвода Петар Бојовић“ у проширили и на привредне и цивилне објекте. и око 6.000 рањених. Напади су суспендовани
Доњем Синковцу отворена је изложба под У нападима који су без прекида трајали 78 дана 10. јуна, након потписивања војно-техничког
називом „78 фотографија“. Фотографије тешко су оштећени инфраструктура, привредни споразума о повлачењу југословенске војске
симболично представљају НАТО агресију на објекти, школе, здравствене установе, медијске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана
нашу земљу у 78 фотографија, односно по једна куће, споменици културе, цркве и манастири. у Савету безбедности је усвојена Резолуција
фотографија за сваки дан агресије. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава
НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 до 100 милијарди америчких долара. Коначан суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно
часова почео ваздушне нападе на војне циљеве број жртава званично није саопштен, а српске постаје међународни протекторат под управом
у СРЈ, да би се касније ваздушни удари процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих УНМИК-а и КФОР-а.

РЕАГОВАЊЕ је своје постојање градио на
злочинима ликвидирајући
НА ЧЛАНАК „ДАН „народне непријатеље“ редовно
долазе код спомен обележја-
КАД СУ САВЕЗНИЦИ чесму код поште и „одаје
почаст сенима погинулих“. Као
БОМБАРДОВАЛИ да „историографија“ не зна –
ко је захтевао да се Лесковац
бомбардује. Овакво написано
ЛЕСКОВАЦ“ сматрамо да ни аутор то не може
да схвати јер је контрадикторан.
Што се тиче другог дела ту
Градски одбор Савеза удружење бораца НОР-а 1941-1945 и коментар није ни потребан јер
1990-1999. Године негује традиције ослободилачких ратова Србије аутор чланка сматра да све што
1877;1912;1913;1914-1918; 1941-1945; 1990;1999. О тим ратовима смо му се каже о неком догађају да
објавили више књига а Градски одбор је 1991. Године био један од је историја. Аутор није дорастао
суорганизатора да се подигне једно спомен обележје копје би потсећало да критички прихвата мемоарску
на тај трагичан дан за Лесковац и његово становништво. Захваљујући грађу и да је на нивоу Селета
председнику општине Живојину Стефановићу спомен обележје је Семенкаре. Аутор чланка би
подигнуто 1991.освећено и од тада грађани Лесковца 6. Септембра излазе требало да зна да свако може да
ствара историју, али њу могу да пишу само Оскар Вајлд Каже: Свако
може да ствара историју, али само су велики људи у стању да је пишу.
Додуше многи покушавају да пишу историјска дела имисле да то
чине, па неретко и то успевају да убеде и друге, али једно је привид
а друго је стварност. Истински историчар, за разлику од историјског
пропагандисте и скрипобомана, мора да буде интелектуално поштен и
методолошко – теоретски утемељен. Неизоставно мора да буде и једно
и друго. Сматрамо да код аутора чланка не постоји ни једно ни друго.
Милован Жделебжић у свом раду „Мотиви савезничких
бомбардовања градова Србије и бомбардовање Лесковца 6.септембра
1944.године истиче“ Прво није тачно да се није смело о томе да пише.
Из овог мог саопштења види се да сам више пута писао за последњих
двадесет и пет година. Осим тога, лесковачки локални лист „Наша реч“
од 23. новембра 1944.године писао о бомардовању Лесковца и тај је текст
објавио и др Миливоје Перовић у својој књизи „Јужна Србија“ а ја сам га
у својим радовима преузео два пута. Тврдња да се није хтело или смело
о томе да пише такође не стоји, а није се писало јер се једноставно није
знало, јер извори нису били доступни. Мени није познато да је било
ко бранио да се о томе пише, па није забрањивано ни мени, већ је било
спорно то да ли да се објави више од сто написаних страна или не...
али су се данас објективно створили услови да се може слободније да
одају пошту а међу њима се налазе и представници Градског одбора пише, па се то користи и за разноврсне спекулације и фалсификате у
СУН НОР-а. Међутим, аутору чланка смета тај чин ове организације па политичком маркетингу и борби за власт.
аутор из незнања или намерно истиче: На дан бомбардовања 6.септембра О топме да ли се је смело да пише о овом догађају научни радник
„Локална и шира историографија“-дежурни историчари режима који истиче:
Ко је наредио бомбардовање не само Лесковца већ и осталих градова
у Србији, научник и саветник др Венцеслав Глишић каже: „ његову
одлуку о бомбардовању Лесковца Меклејн покушава да оправда истичући
да ју је донео после поруку команданта балканских ваздухопловних
Елиота, да је авионским извиђањем установљена јака концентрација
„оклопних снага и моторних возила свих врста у Лесковцу“. На основу
те информације одлучено је да се пошаљу тешки бомбардери. Одлука
је спроведена брзо, пре 12 часова, па је и сам Меклејн био изненађен
бројем тешких бомардера одређених да бомбардују Лесковац.
Бомбардовање Лесковца није предвиђено планом „Ретвик“ али
је изведено у току трајања те операције да би се она на подручју Дољевца
до Грделице наводно несметаније и брже спровела. Тиме покушавају да
се оправдају огромне жртве које је поднео овај град. Лесковачки зборник
25, 1985
Др Бранко Петрановић, проф. Универзитета у Београду истиче
„Под ударом савезничке авијације нашли су се и други градови Србије
(Лесковац, Ниш, Краљево и други.“).

Хранислав Ракић
Нова наша реч 13