Page 11 - NNR 35

КОНФЕРЕНЦИЈА РЕДИТЕЉА ОКУПЉЕНИХ НА LIFFE

По традицији у оквиру Лесковачког
интернационалног фестивала филмске режије
одржана је и конференција редитеља. Они су
у башти Фото клуба ЛКЦ-имали прилике да
размене мишљења, искуства и проблеме са
којима се сусрећу у својим државама. На скупу
су учествовали бројни редитељи међу којима
су Ана Марија Роси, Инес Тановић, Теона
Митевска Стругар, Драган Маринковић, Дарко
Бајић, Боро Драшковић, Владимир Блажевски,
Радослав Станишић и Ненад Диздаревић.
Бојан Вулетић, редитељ и сарадник
фестивала, истакао је циљ ове конференције
која се традиционално организује сваке
фестивалске године рекавши да теме којима
ће се на овогодишњој конференцији редитеља
бавити су најпре о томе колико је филмски
стваралац слободан да бира теме којима ће
се бавити.
-Даље, колико та слобода утиче на његову
жељу и тежњу да опстане на тржишту, и
буде видљив на фестивалима како би његов аутори, продуценти, или кабловски оператери да на неки начин видимо позицију редитеља
филм као комерцијални производ био боље јер смо сведоци да Нетфликс и друштвене у савременом филму, његову независност и
пласиран обичним грађанима, а не само мреже све више утичу на ауторе и колико значај који у будућности тај позив може да има.
професионалцима. Такође, о томе да ли закон штити ауторска права. Бавећи се овим
филмски фондови диктирају одређене теме и ко темама, чућемо каква је ситуација у региону, И.С.
су данашњи тренд мејкери. Да ли су то филмски да та нека искуства међусобно разменимо и
МОНОГРАФИЈА разних интервјуа, казивања и склапала та СИНИШИ ЦВЕТИЋУ
НАГРАДА ЗА
поглавља. Ту је врло значајна ствар што ми је
његова породица дала неку врсту прес-клипинга РЕЖИЈУ НАЈБОЉЕГ
О НЕБОЈШИ који су скупљали његова мама, сестра, девојке, СТУДЕНТСКОГ ФИЛМА
жена... Било ми је чудесно када сам отворила
кутију где је све то стајало и погледала... Ту
ГЛОГОВЦУ је било неких ствари које нису само исечци На овогодишњем Лесковачком
из новина, било је ту неких позивница, неких
његових папирића, привезака, бележака, интернационалном фестивалу филмске
У оквиру пратеће манифестације ЛИФФЕ-а неких ситница које отварају читаве космосе. режије приказани су у посебној такмичарској
представљена је књига Татјане Њежић „Небојша Потом иде део који је физички најмањи, нема конкурецији и студентски филмови. Жири
у саставу Коста Пешевски, Драган Јовић и
Глоговац“. Ова монографија је изашла као ни десет страна и то су његове ауторизоване Милан Д. Шпичек једногласном одлуком
пратећи део награде „Добричин прстен“ коју белешке. Наиме, 1999. године био је гост- прогласио је победнике и Гран при „Радомир
додељује Удружење драмских уметника Србије предавач на Педагошкој академији и онда је Бајо Шарановић“ доделио је Синиши Цветићу
за животно дело. Небојша Глоговац је први професорка „скинула“ стенограм и послала му за режију филма „Диносаур“. Друга награда
лауреат који је ту награду добио постхумно и на ауторизацију, тако да је то остало сачувано „Радомир Бајо Шарановић“ иде Сари Ристић
због њега је промењен статут награде. Иначе, на овај начин. Последњи део књиге обухвата
пракса је да лауреат „Добричиног прстен“ прилоге, текстове, казивања његових колега,
сам бира аутора монографије о себи, али овог пријатеља, сарадника... Неки су причали
пута је, због датих околности, одлуку да аутор о раду на представама, на раду око разних
буде Татјана Њежић донело председништво улога, неки говорили о приватним дружењима,
Удружења драмских уметника Србије. „Књига има ту разних текстова. Најпотресније ми
је конципирана из више делова“ каже ауторка. је било када је стигла песма Бранке Катић,
која није од оних који за себе пишу поезију,
али је свој прилог ставила у стихове и ја сам
песму ставила на корице. Књига се завршава
онако како и треба у монографији са списком,
односно документацијом. Ту је списак свих
његових улога по медијима (филм, телевизија,
позориште), награде, признања...-
Татјана Њежић је инсистирала и на томе
да књига носи ДНК Небојше Глоговца.
-Да књига буде релевантна за оне који су из
света културе, односно филма, позоришта или
телевизије, али и да буде пријемчива и да одише
њиме и за оне који га нису лично познавали. за режију филма „Ауторефлексије у три
Књига је имала девет верзија, све док ја сама епизоде“, док је добитница треће награде
са собом нисам постала сигурна да је то оно „Радомир Бајо Шарановић“ словеначка
што желим. Код седме верзије сам почела да
-У првом делу су текстови наших шаљем рукопис на читање неколицини људи редитељка Матеја Рокавец за режију филма
релевантних стручњака о његовом позоришном, из света културе и неколицини људи који га „Чешњеви колачки“.
Захваљујући на награди Синиша Цветић
филмском и телевизијском опусу. Књигу отвара нису лично познавали, али јесу публика. Онда се захвалио и екипи са којом је радио филм.
текст Горчина Стојановића који, на неки начин, сам слушала те одзиве, а последњу верзију сам -Хвала жирију, али и професру Дарку
то све обједињује. Потом иде други и физички дала Дејану Мијачу и када је он рекао да је то Бајућу јер ми је доста помогао да овај филм
највећи део под називом „Речи које живот то, књига је отишла у штампу. буде овакав какав јесте, као и да уопште
значе“ и заузима више од пола књиге. Њега
сам конципирала у 20-ак поглавља и ту сам Иван Спирић учествујем на овом фестивалу.-
буквално пипетом вадила речи из његових И.С.

Нова наша реч 11