Page 10 - NNR 35

Богдан Диклић, лауреат на овогодишњем ЛИФФЕ
КОД ЖИКЕ ПАВЛОВИЋА БИХ ИГРАО И НОГУ ОД СТОЛА

Овогодишњи добитник награде „Живојин што нисам радио бар још један дан са Жиком.-
Павловић“ на лесковачком ЛИФФЕ Богдан Диклић је био и гост трибине „У крупном
Диклић захваљујући се на церемонији на којој плану“, где се у разговору са Иваном Ристић
му је уручено признање рекао да није спремао присетио разних делова своје каријере, почев
говор, јер је бесмислено да код куће пише оно од првих наступа које је имао као ученик
што ће рећи... средње школе у родном Бјеловару, па све до
-Зато ћу говорити из душе. Кад човек добије најзначајнијих улога у разним филмовима
награде типа „златно ово“, „сребрно оно“, онда („Маратонци трче почасни круг“, „Национална
мало ово, велико оно, али када добијете нешто класа“...) и тв серијама („Грлом у јагоде“,
што се „Живојин Жика Павловић“ осетите се „Отворена врата“...).
некако малим, буде вам непријатно! Стварно -На снимања сам увек долазио спреман, јер
велика част! Хвала уметничком савету, хвала како другачије? То вам је као да одете на светско
овом фестивалу и хвала свим оним људима првенство у фудбалу, а не можете да трчите...
који су ми омогућили у ове 44 године колико Што онда идете тамо? Мени је искуство у раду
радим овај посао, ако се то уопште може назвати у позоришту помагало да се добро припремим и
послом, и омогућили ми да сада стојим овде и пре него крене снимање филма, али искуство у
у руци држим ово признање. Хвала и у њихово раду на филму ми је помагало да брзо реагујем у
и у моје име. Велика ствар за све нас, за еснаф позоришту. Суштински ту нема велике разлике,
и мало је рећи да је лепо што овај фестивал има само неких прилагођавања занатског типа.
постоји и доказује да има љубави за уметност Сцену коју сам радио, рецимо, у „Сенкама
и ван Београда. Ја сам први пут овде, позиван над Балканом“, могу да одиграм на позорници
сам неколико пута, али из професионалних потпуно исто. Кад ме неко пита да ли је теже на
разлога на жалост нисам могао да дођем. Још филму, одговорим да не знам, да је тешко и једно
једном хвала вам на срдачном аплаузу.- мирно, замишљено, дирка оне своје бркове. Кад и друго. Кад снимам по киши, ветру и хладноћи,
Богдан Диклић је играо у преко 150 смо све прецизирали и установили, дакле пред кажем „где ми је оно моје позориште“, недостаје
филмова, али само једном је радио са Жиком само снимање, он је отишао тамо негде, и гледао ми гардероба, грејање, радно време од свега
Павловићем само у „Сржави мртвих“, у реку. Уопште није гледао снимање. Онда је неколико сати… А кад радим у позоришту
последњем филму прослављеног режисера. само питао Александра Петковића – директора онда – „где ми је филм, тамо све иде без много
-Живојин Жика Павловић је историја фотографије – „Је л’ то све у реду?“ Петко теорије“. Иначе, волим да се за улогу припремам
кинематографије, и то не само ових простора. му је рекао да јесте, и онда смо ишли даље. сам, наравно у договору са редитељем. Пре
Он је изузетно значајна и људска, филмска и После сам размишљао о томе – Жика је имао снимања, кад припремам одређену сцену, често
књижевна појава. Мени је била част да радим апсолутно поверење у све своје сараднике. Он унесем неке измене. Нешто избацим, нешто
с њим. Он ме је тада лично позвао телефоном, је дошао, видео пробу, дотерао је до оног што чак и додам и онда то покажем редитељу или
а то обично раде организатори или помоћници је хтео, и онда отишао. И тако за сваку сцену. га пре снимања позовем телефоном, да питам
редитеља. Био сам усхићен самим тим што ме је То ми се први и последњи пут десило, у ове за мишљење. Али на снимању – ни у филму
позвао Жика Павловић, да ми нешто каже. Он 44 године колико радим овај посао. Да неко или у позоришту – не умем да импровизујем.“
се представио и рекао: „Овде Жика Павловић, има такав приступ и поверење у људе с којима Диклић је појаснио и шта су ликови које
ја бих волео да играте код мене у филму, једну ради. Требало је да имамо два дана снимања. глумци играју, рекавши да „нити сте ви тај лик
малу улогу. Волео бих да се најзад сретнемо, ви Ми смо практично сав посао завршили у једном који играте, нити је лик ти, али сте једна особа.-
и ја“. Наравно, да ме је звао да играм ногу од дану, некако се све се сложило. Било ми је жао
стола, и то бих играо. Гледа пробу кадра онако И.С.
ТЕОНА СТРУГАР МИТЕВСКА, НАЈБОЉА проблемима и девијацијама. То, можда, некад
није лепо, свако би хтео да прави туристичку
РЕДИТЕЉКА ОВОГОДИШЊЕГ ЛИФФЕ-А слику Македоније. То мене не интересује, јер
то, уосталом може и треба да ради политичка
последњих двадесет година. Изгубили смо комора Македоније. Ја мислим да је моја
публику, па је велико задовољство кад мој дужност да као редитељ критички гледам на
филм, колико год био специфичан и артистички, своју средину и да гласно и јасно кажем шта
нађе своју публику не само на Балкану, него и и како!“
ван ових простора.-
ННР: - Колика сатисфакција за проблеме
ННР:- Иначе, мало је требало да филм у настајању филма је ова награда у Лесковцу,
уопште не буде снимљен, јер редитељка „није добијена једногласно од жирија којег чине људи
подобна“, али је имала срећу да је француски из три државе настале из бивше Југославије?
амбасадор у Македонији самоиницијативно
реаговао и упозорио да се у Европу не може ако Митевска: - Мени је ово можда и најдража
се спречава слобода изражавања у уметности. награда...

Митевска: - Не могу да кажем да ми је ННР:- (Пр)оцена жирија је да Ваш филм
проблеме генерално правила власт, више је по свим елеметнима подсећа на дело Живојина
то једна особа која је, ето, била у прилици да Павловића?
одлучује да ја причам превише гласно, да су
ми филмови непогодни... Не знам зашто је Митевска: - Тај „црни талас“ је на
Добитница главне награде за најбољу то било тако, али је то страшно. Ми немамо светском нивоу померио границе филмске
режију на овогодишњем Лесковачком критичну масу и сматрам да смо са крајем уметности. Онда смо ми некако то заборавили.
Мислим да смо сада, напокон, притом мислим
интернационалном фестивалу филмске режије Југославије много изгубили. Све је толико на моју и млађе генерације, почели да се
македонска редитељка Теона Стругар Митевска исполитизовано... Овде смо на смотри враћамо оним правим вредностима, љјудима
каже су сви њени филмови ауторски. редитеља причали о томе да редитељ треба гигантима без којих данас не бих постојали.
-Али се са филмом „Господ постоји, њено да буде независан, да постоји слобода израза.
име је Петрунија“ десило чудо. Не само да И то јесте најважније, јер кад ти изгубиш Све што Петрунија у филму прича је одраз тог
„црног таласа“. Ја се дивим и Макавејеву и
функционише на фестивалима, него има и право на глас, ти више ниси човек, постајеш Жики Павловићу на нади, храбрости, на више
веома богату биоскопску дистрибуцију. Филм животиња. Све је то толико политизовано да од смелости, јер су они свој живот давали да
је продат на 35 територија по целом свету се плашимо да било шта кажемо. Тако се не би направили своје филмове и зато верујем да
– од Француске, до Бразила, Кореје, Кине, ствара добра уметност, јер уметност мора бити тако треба и ми да радимо...
Аустралије и даље, што је за редитеља велика бескомпромисна, она мора тражити истину,
ствар. Дубоко верујем да ауторски филм има мора се уметност бавити са оним што највише Иван Спирић
своје место у биоскопима, иако се изгубио у боли, са социјални, политичким, економским

10 Нова наша реч