Page 12 - NNR 35

Библиотека „Радоје Домановић“
ПОРТРЕТ ГОРАНА ПЕТРОВИЋА

У читаоници библиотеке одржано је
књижевно вече у коме је представљен портрет
Горана Петровића. Аутор бројних романа, прича
и драма, али и добитник више књижевних
признања, међу којима су књижевна стипендија
Фонда Борислава Пекића, награда „Меша
Селимовић“, Нинова награда за роман године,
„Виталова“ награда, „Рачанска повеља“, награда
Народне библиотеке Србије за најчитанију
књигу године, награде „Борисав Станковић“,
„Светозар Ћоровић“, „Иво Андрић“, „Лаза
Костић“ и др. Петровић је члан Српског
књижевног друштва и Српског ПЕН центра.
За дописног члана Српске академије наука и
уметности изабран је 1. новембра 2012. године.
Поред Горана Петровића, учесник ове трибине
био је и Александар Јерков, професор на
катедри за српску књижевност на Филолошком
факултету Универзитета у Београду и директор
Универзитетске библиотеке „Светозар
Марковић“ у Београду.
И.С.

Лесковачки културни центар
„СЈАЈ ЦРНОГ“- ВЕЉКА

РАДОСАВЉЕВИЋА

У Холу на спрату Лесковачког култуног центра промовисана је
књига „Сјај црног“ аутора Вељка Радосављевића. Ради се о једној у низу
књига о црном таласу у нашој кинематографији. Уредник публикације
Мирољуб Стојановић из Филмског центра сматра да је ово најприхватнија
од свих које су се бавиле овим феноменом и да једина обухвата шири
уметнички и опште културни аспект овог феномена. Ово је и својеврсни
критички дијалог са сличним делима претходника. Аутор, за разлику
од неколико претходних књига на ову тему, инсистира на широком
умрежавању српског филма истражујући његове релације са сродним
модернистичким филмским покретима у свету. Радосављевић истиче
значајне представнике овог покрета, истичући Живојина Павловића
као једног од најзначајнијих.

И.С.

Л К Ц
„БИО ЈЕДНОМ

ЈЕДАН ЛАФ“

У Галерији Лесковачког културног центра отворена је изложба
Библиотеке града Београда „Био једном један лаф“, посвећена животу
и раду Душка Радовића (1922-1984). Овом изложбом Културни
центар жели да подсети на стваралаштво омиљеног писца за децу
и одрасле у години када се обележава 35 година од његове смрти.
Поставку чини 40 паноа из различитих периода Радовићевог живота,
његових цитата, речи његових колега и пријатеља о његовом раду. Они
обухватају његово детињство и долазак у Београд, потом уређивање
програма за децу Радио Београда и писање култне драме „Капетан
Џон Пиплфокс“, те рад у Телевизији Београд, где је уређивао серије
„На слово, на слово“ и „Лаку ноћ децо“. Аутори изложбе су Олга
Красић Марјановић, Виолета Ђорђевић и Владислава Ивковић
Марковић, које су на занимљив начин представиле стваралачки
опус јединственог писца и харизматичне личности какав је био
Душко Радовић.
С.

12 Нова наша реч