Page 17 - NNR 35

МОЈ ДРУГ ОТАЦ У КОМУНИСТИЧКОЈ ОКУПАЦИЈИ
АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ ( 4 )

врећу пуну са књигама писаца из омражених – Нека друг отац не заборави да после ових
Да бол има кожу- болело би и капиталистичких земаља - нама вечитих глупости о Титу и ,,шумцима’’ нацепка дрвца
испод коже. непријатеља! Књиге му је послала Партија - за потпалу ватре. А када нацепа дрва - нека из
да их спали! Све – до последње. Ни корица на каце извади и главицу киселог купуса!
Драган, звани Лисац је сестру Гордану на корицу да не остане. Добривоје је у дворишту Једнога дана мог друга оца позвали су у
рукама изнео из болесничке собе.Тако је желела покупио суву траву, метле и грање и запалио. Народни фронт. Када се вратио са састанка из
- да је, када се то догоди, изнесе да види како Када је ватра сукнула он је у пламен бацао џепа је извадио папир и ставио га на сто.
јутарње сунце позлатама засипа реку. А било књиге које величају радничке крвопије.. И - Ово је, узвикнуо је - доказ о томе како
је вече! Топло и спарно – двадесети дан јула док су књиге гореле Драган Лисац је трчао наша народна власт брине о томе да више
када је на рукама изнео из болесничке собе. око ломаче и молио друга оца да узме неку од никада не будемо слепи пред очима! Овде
Двадесет година касније он ће на мозаику са књига, било коју .. не мора да буде краљевска пише црно на бело – сви неписмени ићи ће
ликом своје сестре начињеном од каменчића и буржујска него о биљкама и животињама.. на аналфабетски течај и научиће да читају,
које је сакупљао у Нишави написати да је После краћег размишљања Добривоје пишу и рачунају све четири рачунске радње –
Гордана Јовић руке заборавила у загрљају с му је дозволио и Драган Лисац је из гомиле сабирање, одузимање, множење и делење! Све
пролећним ветром –како је и желела. Да је до којих још није допрла ватра извукао прву рачунске расдње отштампане су на полеђини
мирисала на живот који је још увек излазио књигу која му је допала до руке.. Била је то задње корице свеске као и за ученике у школи!
из ње – како није желела. Да је мирисала на књига немачког научника Ерика Фрона Фриша Тако и полазници течаја на лицу места могу да
електро шокове које није волела и на лекове - ЗАГОНЕТКА ЖИВОТА писану на ћирилици провере знање стечено на часу! Друг школски
због којих је толико ослабила да је све висило са фотографијама из природе... инструктор Зарије Поповић је на састанку
на њој... А онда су другови Добривоју доносили да у Реону рекао да је у фабрици штофова већ
Сунце је залазило за далеким брдима преко чита књиге које је написао друг Лењин, Максим одржан први испит на нижем просветном течају.
којих се већ ваљао сумрак. Њене дуге мршаве Горки, Мајаковски... Као провереног члана Постигнут је велики успех. На течај је уписано
руке које је он, дижући је из постеље, обавио партије постављен је за директора радионице десет полазника, а на испит изашло осам.
око свог врата , сада су омлитавеле висиле низ бомбона и ратлука и Ресторана друштвене -А где су остала два полазника - упитала
његова леђа. Драган Лисац је сестру Гордану исхране.. је баба Перса.
на балкону болесничке собе држао на рукама Драган Лисац је гледајући како Добривоја - Један течајац је због болести одустао. А
и – није плакао. Гледао је како се вечерње сунце туку на улици- уместо да плаче гризао прсте други течајац – Бранка Митић умрла је у 60-тој
губи и гаси у њеним зеницама – и није ни сузу и не примећујући да на местима угриза тече години не стигавши да савлада до краја азбуку
пустио. Хтео је, али – није могао. крв! То се наставило и у каснијим годинама – – остала су јој још три задња слова.
Он је престао да плаче још 1950. године гризао је прсте. Па чак и онда када је завршио Друг отац Добривоје је за тренутак застао
када су његовог оца Добривоја тукли на улици. Академију за примењену уметност и постао и погледао нас, а када нико ништа није рекао -
Он је то гледао и ћутао. Чак није ни покушао да сликар. Али, тада. уместо да гризе прсте и подигао је руку изнад главе, упрчио кажипрст
помогне оцу да се одбрани од оних који су га нокте – гризао је врхове кистова... до самог плафона и узвикнуо:
тукли. Он је плач заменио ћутањем. Комшије Десет година касније код Драгана Лисца је - До сада је одржано 128 часова. Течајци
су Добривоја тукли и викали да то раде зато дошао новинар - да пише о Добривоју Јовићу - су за то време научили да читају - течно и
што је „комуњара’’ и зато што их је цинкарио великом борцу, скоро хероју за изградњу наше с лакоћом пишу и штампана и писана мала
код Озне, а затим код Удбе. Међу њима било заједнице који је петокраку коју је сам израдио и велика слова. Скоро сви су научили и све
је оних који су успели да се врате са робије у од плеха и обојио црвеном бојом носио по рачунске радње осим неколико њих – они ће
Нишком затвору и са Голог Отока на који их је гвозденим пречагама да је постави на врх морати у слободно време да науче и дељења
он послао дојавивши Удби да су – Русофили... фабричког димњака високог 70 метара. Када које се врло тешко учи и схвата...
Они су се се вратили, а тукли су га због година се попео до половине димњака промашио је - И шта сад то хоће другови из Реона,
које су оставили на Голом Отоку и здравља које једну пречагу, пао са димњака и тако несрећно упитала је мајка.
више не могу да врате. настрадао! Тако је записано у полицијском - Захтевају да на аналфабетски течај треба
Од тада Драган Лисац више не плаче. Чак извештају. То је у новинама и објављено да иде сваки члан породице који је неписмен..
ни онда када га је и мајка молила – да га бар као вест о несрећи која се догодила нашем - Значи – ја! Узвикнула је баба Перса, а
једном чује како плаче. Умрла је у осамдесет истакнутом друштвено полтичком раднику и онда се налактила на ивицу мртвачког сандука
другој години, али чак ни тада када му је мајка неимару социјалистичке заједнице’’. ( Али, они и уперила кажипрст у друга оца.
умрла није се чуло да плаче нити је ико видео који су познавали његов „богати друштвено - Слушај друже Добривоје – ми смо
његове сузе. Пресахле су заувек- као млеко политички рад и заслуге за нашу светлу преживели немачку окупацију! Ја верујем да
код породиље. данашњицу’’ тврдили су да се то Добривоје ћемо преживети и ову вашу комунистичку
Његов отац био је комуниста – „лењиниста добровољно заједно са петокраком стрмоглавио окупацију! И колико се у овој кући зна – ти
и стаљиниста’’ - како је и сам говорио. са димњака.). си једва научи да читаш и то само штампана
Он је био тај који је по граду, величајући - Да би сте боље разумели мог оца, рекао је слова, а од писаних слова само она која су ти
„мајчицу Русију’’ и њено чедо - Октобарску новинару Драган Лисац - морам да кажем да је потребна да се потпишеш! Али, то ти није
револуцију – говорио да у Русији има једна мој отац Добривоје у комуњарску партију ушо сметало да изучиш шнајдерски занат и да шијеш
река Волга. То је велика - огромна река. Толико 1945. Када је све оно што се догађало у рату најбоља одела у граду.. Е, па, видиш - ја на
је велика да се не зна ни где извире ни где се већ прошло и стишало се он је тек тада постао тај ваш алфабетски течај нећу да идем – пре
улива. Толико је широка да једна обала никада – комуниста. И баба Лепосава је, придижући се ћу да ме ставите у мртвачки сандук који смо
није видела другу. У тој реци Волги не тече и ослонивши браду на ивицу мртвачког сандука чували на тавану да имате у шта ме ставите и
вода. Реком Волгом тече - млеко. На врбама рекла: сахраните да се не бисте отрошили - него да
и тополама уз реку рађају се симити и бели - Па ти, Добривоје, ниси више – тата! Ти идем да учим да читам им пишем и да опет
сомуни. Онај ко је гладан дође на реку Волгу, си сада – друг отац! умрем – неписмена као та другарица Бранка
убере са врбе симит, умаче га у млеко и једе - кад Када друг Селе Семенкар и Воја Гусар Митић која није дочекала да научи још та три
хоће и колико хоће. Зато у Русији нема гладних. пролазе улицом наш друг отац је широм последња слова азбуке и дају јој потврду да
И нема разлике - сви имају, све је бесплатно и отаварао прозор и врата и готово из свег гласа није слепа при очима!
сви могу да узму шта им и колико треба. величао нашу Партију и друга Тита - да би и они
Да би проверили његову припадност чули и уверили се у његову оданост народној ( Наставиће се )
комунистичкој партији и оданост учењу Лењина власти. А када Селе и Гоја Гусар зађу за угао
и Стаљина другови из Комитета донели су му баба Перса је на то увек додавала: Сава Димитријевић
Нова наша реч 17