Page 12 - NNR 24

Градски дечји хор „ЗВЕЗДИЦЕ“ Л К Ц
НЕШТО ЛЕПО „БИВШИ ЉУДИ“

Неуобичајен кон церт одржао видео и монолога... Ми нисмо хтели да СВЕТОЛИКА СТАНКОВИЋА
је Град ски дечји хор „Звездице“ будемо главни на сцени, Тото је некако Лесковачки културни центар
под називом „Нешто лепо“ у сали споредна улога на бини, неко ко организовао је промоцију романа
Народног позоришта. Била је то употпуњује и надомешћује хор. Нешто
„Бивши људи“ аутора Светолика
Станковића. Тема романа је прича
о страдању средње српске класе у
транзицији од 90-их година.
-То је сурова прича,- каже
аутор Станковић и додаје да је
обрађен и период после 90-их
година.
-То страдање је на један начин
било у 90-им, а на други у 2000-
им. У сваком случају, то је прича
о времену које нас је затекло
неспремним и уљуљканим и
један погрешан сан да живимо у
комбинација класичног наступа слично сам радио на сличан начин са држави и у систему који су попут
хора, позоришне представе и видео Леонтином на Дечјем београдском гранита. А све се то преко ноћу
пројекције. Уметнички руководилац пролећу и имам позитивна искуства. срушило и пукло попут мехура од
овог програма је Јелена Цветковић Иначе, ово је и деци ново, мислим да сапунице. Народ је једноставно
Црвеница, а сценарио је написао је и њима то занимљиво. Ово је, ипак, био индоктриниран стравичном што су се сви други на простору
Стефан Тићми, који каже да покушао нешто што разбија ту уобичајеност, пропагандом, много је било лажи, екс Југославије снашли боље
да људску топлину провуче кроз сцену свакодневност... Плаанирамо да и а када стално слушате лажи, на од нас. Зашто је то тако, нека
у сарадњи са „Звездицама“. даље сарађујемо, радимо и неке реп крају поверујете и да је то истина. кажу историчари, ја као писац
-То је био прави изазов, смислили песме, реп спотове, увек је занимљив Ми смо тако веровали у неке
смо дечака кога смо назвали Тото, тај одлазак у нешто што је потпуно постулате и норме које очигледно само констатујем неке догађаје,
а кога је играо Јанко Босиљчић, другачије.- нису биле такве каквим су нам чињенице и судбине.-
направили са Лазаром Томићем микс И.С. их представљали. Мени је жао И.С.
Власотиначки гимназијалци
ПРОСЛАВИЛИ
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД
МАТУРЕ

После пуних 50 година поново су се,
у ђачке клупе, окупили ученици четврте
генерације власотиначке гимназије „Стеван
Јаковљевић”. На јубиларно полувековно
окупљање срели су се ученици два језичка
и једно математичко одељење. Дочекао их
је бивши разредни стaрешина Лука Крстић,
професор српског језика и доскорашњи
директор гимназије Живан Шушулић. Из
Косјерића где сада живи поздраве својим
ученицима упутила је њихова разредна Нада
Маљковић, а на жалост свечаности није могао
да присуствује и разредни Драгољуб Коцић,
Пре почетка наставе Шушулић, а потом је професорима и ученицима младости, - рекао је пословично елоквентни
ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ који су у међувремену преминули, минутом Лука Крстић својим бившим ђацима.
У прво време четврта генерација ћутања одата уобичајна почаст. Он је изнео драгоценост знања која су
гимназијалаца наставу је похађала у - Изузетно је важно што негујете дух некада млади стицали из књига. Они су у
данашњим просторијама основне школе „8 заједништва као ђаци наше школе, што сте минулом веку своје хоризонте ширили вредно
октобар» у центру града. Пре почетка наставе, се данас окупили. Кроз ову школу од њеног читајући и учећи, били су упућени једни на
која се одвијала у поподневним часовима, оснивања 1962. године прошло је много друге, учили су један од другог.
организован је турнир у малом фудбалу. генерација. Морам да вам признам да су вас У знак сећања на овај леп јубилеј бивши
- То је био прави празник фудбала за све деца победила у знању, јер ново време и нове гимназијалци су својој школи поклонили
учеснике и оне који су били само гледаоци. технологије захтевају другачија знања и млади уметничку слику, а свом разредном старешини
Било је ту врсних играча малог фудбала, их успешно усвајају, - рекао је Живан Шушулић. Луки Крстићу поклонили су књигу нашег
играло се мушки, није се штедео противник, Својим бившим ученицима, који су сада нобеловца Иве Андрића. Највећи број бивших
али све у границама спортске коректности. сви пензионери обратио се и професор српског гимназијалаца завршио је факултете, највише је
Било је пуно публике, а међу гледаоцима било језика и разредни старешина Лука Крстић, и са дипломама правника и то судија и адвоката,
је много оних који су долазили из града, - са између осталог напоменуо: па потом економиста, лекара, инжењера,
сетом нам прича Властимир Јевтић, који је - Живот има недокучиву путању. Свако професора у школама и приватних занатлија.
као професор физичког васпитања радио у је понекад искусио тужнију страну живота, Тако је Мирослав Николић био универзитетски
школи, у којој је пре тога ишао као ученик. свако је понекада био тужан и несрећан. Снови професор, а ту је међу њима био и Ђока „Мчк”,
често нису у складу са животом, али живот је познатији телевизијском аудиторијуму као
леп сам по себи, увек се треба враћати његовој „Чомба” из култне серије „Породично благо”
који је недавно преминуо. У име Гимназије лепшој и срећнијој страни. Данас је прилика аутора Синише Павића.
„Стеван Јаковљевић“ слављенике је поздравио да освежите сећања на догађаје из школске Текст и фото:
професор и доскорашњи директор школе Живан клупе, да се вратите у те непоновљиве дане Властимир Стаменковић
12 Нова наша реч