Page 15 - NNR 24

литературу”. Ја сам само критички читао књигу монографије “Народна власт у лесковачком Као председник Градског одбора, хвалише
“Милан Недић” Петра Мартиновића Бајице крају 1941-1945”, с тим што сам ја истражио се дужином функције у СУБНОР-у, а углавном
(објављена у Чикагу 1956), и то оне делове грађу и написао књигу а хонорар смо поделили. све ради у личном интересу (сем обележавања
који се односе на Пешићеву, и указивао на Али када сам ја отишао на одмор, он је себе значајних датума из НОП-а). Удружење је
неистине исказане у њој, као што је, на пример, уписао као првог аутора. Моја реаговања “умртвљено”, не постоје месне организације, а
тврдња да је она била члан Централног комитета су закаснила. И све књиге у коауторству са треба да их има, не постоји евиденција учесника
Комунистичке партије Југославије. професором др Живаном Стојковићем Ракић НОР-а нити је за последњих двадесет година
Као уредник “Лесковачког зборника” је само потписао, а стварно их је написао посећен било који бивши ратник, а још мање
Ракић је злоупотребљавао свој положај и чинио Стојковић. је било коме пружена ма и најмања помоћ.
плагијате. Тако је из једног мог рада о борби У издању Градског одбора СУБНОР-а Иако их је мали број живих, борци НОР-а
код Ображде, без договора и моје сагласности, Лесковац, 2018. године објављена је моја препуштени су сами себи, да се сналазе у
преузео мој текст и убацио га у свој рад. Када монографија “Народни хероји у лесковачком неокапиталистичком поретку.
је Зборник изашао из штампе, реаговао сам крају 1941 - 1945”. Без консултација са мном Из сујете (а она је “сласт за его, а отров за
усмено и од Ракића добио одговор: “За свој рад и мимо мог знања, Ракић је, као уредник, пре туђу душу”), кад сам не може да постигне успех
нисам имао материјал, а у твом раду било га је штампања обрисао поднаслов књиге “Најбољи (због недостатка интелигенције) мрзи оног ко
и превише, па сам тај текст пребацио код мене” међу најбољима”, па је утисак да су се народни боље од њега зна и може, има боље квалитете;
(!!!) На научним скуповима (Бихаћ, Златибор…) хероји сами борили, а без сабораца ни они часно завидљив је, љубоморан и настоји да омета рад
Ракић је, без икаквих скрупула, неке од мојих не би били оно што јесу. бољих од себе. Зашто је Ракић љубоморан на
радова представљао као своје. О карактеру и понашању Хранислава све писце и ауторе, посебно на мене, није увек
Свој повлашћени положај уредника Ракића сведочи и овај случај. У књизи довољно јасно. Поље истраживања и писања
издавачке делатности Народног музеја у “Лесковачки писци”, у својој биографији, отворено је свакоме. Он, међутим, само маше
Лесковцу Ракић је најчешће злоупотребљавао написао је да је и “књижевник”, самога себе својом дипломом Филозофског факултета у
наметајући се као коаутор бројних текстова и прогласивши књижевником, иако то није. Још Скопљу, верујући, вероватно, да дипломе пишу
књига које су други писали. већу лаж изриче у Хроници о раду СУБНОР-а књиге. Моја диплома је из области права, а
У коауторству објавили смо и монографије: Лесковац, где у својој биографији пише да је објавио сам око четрдесет књига различитог
“НАТО агресија у лесковачком крају 1999” учесник НОП-а 1941-1945, а ниједан дан није приступа углавном историјским темама и
(2000), “Четници у лесковачком крају 1941- био партизан (1941. имао је 13 година, рођ. преко 600 научних и истраживачких радова.
1944” и “Окупација Лесковца 1941-1944”. На 1928). Неке моје књиге, по оцени стручне јавности,
свима је Хранислав Ракић потписан као други Та “чињеница” омогућила му је да ових капитална су дела локалне историографије, за
коаутор, а ниједан податак није истражио дана свој портрет (рад С. Јанаћковића) окачи шта су добијале значајна друштвена признања.
нити је било шта написао. Сву грађу и изворе у канцеларији СУБНОР-а поред портрета Велики број тема којима сам ја приступао веома
истраживали смо и књиге написали проф. др Ј. Б. Тита (вероватно да посетиоцима овог одговорно и објективно, први пут су сагледаване
Живан Стојковић и ја, а хонорар је узео и Ракић. удружења покаже њихове једнаке заслуге и и обрађиване научним методом. О мом раду
Сличан је случај и са књигом “Злочини четника вредности). Иначе, у тој канцеларији бораца као историчара и истраживача објављене су
у лесковачком крају” (поделио је аконтацију). И нама ниједне фотографије групе партизана или четири књиге у којима је, са различитих нивоа
не само то, Хранислав Ракић и ја смо коаутори неког народног хероја. стручности, вреднован мој стваралачи опус.

ХОТЕЛ “БЕОГРАД” ЈЕДАНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ
ОД ЕУТАНАЗИЈE, ДО ПОГРЕБЕНИЈА ФЕСТИВАЛ
„ФОЛКЛОРА ТРЕЋЕГ
ДОБА“

У великој сали Удружења пензионера одржана је манифестација
„Међународни фестивал фолклора трећег доба“. Ова, једанаеста по
реду, смотра фолклора започета је, по традицији, великим колом
свих учесника испред зграде Лесковачког културног центра, чему је
Не знам како ви, али ја јутрос отидо на место куде сарањујев земни уследио дефиле улицама Лесковца. Организатор Удружење пензионера,
остаци од моју омиљену ХБ кафану, да запалим свећу на носталгију и односно Фолклорна секција „Сава Чокот“, се и ове године потрудила
да угости пријатеље из удружења пензионера Перника (Бугарска),
успомене које, заједно са крш, одлазив под земљу. Атрес на гроб је на Кавадараца и Кочана (Северна Македонија), те Суботице, Шапца,
крај булевар на Николу Пашића, с унутрашњу страну од лакат кривину Ваљева, Младеновца, Смедеревске Паланке, Крагујевца, Ниша, Врања,
која завија накуд Бојнички пут, само педесет метра од таблу на коју Књажевца, Зајечара, Дољевца и Неготина. Градоначелник Лесковца
поносно пише - Забрањено бацање смећа, грађевинског отпада и шута, Горан Цветановић отварајући фестивал рекао је за њега да је промоција
казна до 500.000 (и словима:петстотинахиљада) динара. радости, виталности, енергије и великог елана трећег доба.
Лесковачки Хотел «Београд» је одавно мртав. Утепали су га, - они -Важно је схватити да старост и године нису баук и да их се не
кажу по Закону о еутаназији (читај - приватизацији!) - управо они који треба бојати. Сви данашњи учесници су пример како старост може бити
баш овија дани дизав џеву и теленту, бегим озбиљно забринути за тој весела и лепа, а да је свака бора и искуство неизмерно богатство. Ви
- кој и за које руши «симбол» (сад су се сетили!) града, који у њима дајете пример младима како треба живети, дружити се, размењивати
(сензибилнима, до нашега) буди успомене и индукује протесте против искуства и стварати нова пријатељства. Наше друштво су градаили
нестајања «урбаног и социјалног садржаја». Што је ХБ, Бог и душа, и био, и стварали наши пензионери и они су наши најзаслужнији грађани,
дог га не доватише oko “ратни плен” здружени неокласични либерали. а наша обавеза је да наставимо њиховим путем, како би обезбедили
Несу, у међувреме, ни примећували да је опустошена зградурина већ бољу будућност за све нас.-
толке године постала леш, који је почео и да заудара. Сад је крив газда Градоначелник Цветановић је похвалио лесковачко Удружење
што га је купио и намерава да туј прави које си му је ћеф, све у складу пензионера рекавши да је по свим мерилима и правилима једно од
са закони од еутаназију и остали неокласично либерални прописи, а не најдоминантнијих и најбољих и обећао им најмање десет милиона
онај што га је продао баш као да је туђо. Ред је био да еутаназијатори, кад динара из буџета града за активности у 2020. години.
су већ за њега узели паре, сад на ХБ направив и опело, да се грађански Председник Удружења пензионера Братислав Здравковић
опростив од њега. Али... поздрављајући окупљене пожелео им је дуг и здрав живот, да пензије
Па сад ви, ако ве морив носталгија и успомене као мене, промајте се буду редовне и да уживају у трећем добу.
до гробље чији сам атрес горе објавио, и које се налази на дојучерашњу -Овај наш фестивал, који је јединствен у Србији, одржавамо већ
родну њиву, на коју ни најбољи плуг неје могја да ископа ни зрнце камен. 11 година. То ћемо радити и даље, а планирамо да то буде чак и на
За онија, који се лако потикав и не умев да се снађев у градску средину, ниову Савеза пензионера Србије.-
Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, потврдио
објављујем и слике. За да се још јемпут видив кршотије од зидови је чињеницу да међу 169 општинских и градских удружења у Србији
натопљени са свадбарски, матурантски, рођендански, испраћајски (има лесковачко удружење по активностима спада у сам врх.
и сајамски, па разни фестивалски , онда конгресни, и симпозијумски!), -Оно је то заслужило својим радом, својим садржајима рада, а сам
боемски и какав ти све не дерт, пре него ги покрије земља, и пре Фестивал фолклора је постао и бренд овога града, али и организације
него што “сњегови, иње и шаш” од све овој не направив утрину. Савеза пензионера Србије.-
Од мене, тол›ко. И.С.
Никола Милићевић
Нова наша реч 15