Page 16 - NNR 24
P. 16

Страхиња Т. Костић
                      ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (20)

                                               Сећање једног Мурџомалца
         Дана 25. марта 1962. године запослио сам   изљуби се са Мићом. Стари познаници. „Ово   речи, а никако противљење. „Колико сам ја
      се у IMR-у у Бироу за конструкције, и то у   су ти виђени инжењери. Стручњаци за моторе,   разумео, а ту су инжењери да ме исправе“, -
      групи за уградњу мотора у возила. После шест   и нафташе и бензинце, машала!“ – хвали нас   почињао је Аца своје излагање, „за вас мора
      месеци отишао сам на одслужење војног рока у   Хасиб, упознајући нас са келнером Мићом,   ново корито, нова пумпа за убризгавање, нови
      Загреб, у Школу резервних официра техничке   који се распричао: „Били ономад неке Швабе,   носачи вешања, нови амортизери осцилација,
      службе. Иако сам био други у рангу, стицајем   а служио их Радован, па имали примедбу на   за хладњак ћу ја да молим „IKARUS“ да га
      околности, о којима си и ти упознат, нисам остао   хлеб како је бајат и тврд. Укапирале Швабе да   измени уз најмањи трошак, и шта беше још,
      као водник у школи, већ сам прекомандован у   им нема помоћи од Радована, па тражили да их   Костићу?“ „Дифузор нов и заштитник хода“,
      Мостар. Дана 14. септембра 1963. године у 12   прими друг управник. Жале се управнику, он   - ускочих ја ко запета пушка. „Млад инжењер,
      часова и десет минута кренуо сам, ћиром, из   их пажљиво саслуша, мало размисли и каже   а већ разуме  струку“,
      Мостара у Београд. Осим овог датума, упамтио   им у ставу мирно: „Да сам ја, господо Немци,   - хвали ме Аца Перић. „Друже Костићу“,-
      сам и датум када сам, после четрдесет и две   имао овакав хлеб 1941. године, ја бих Швабу   обраћа ми се технички директор
      године пушења, оставио цигарете. Четрнаести   истерао из Милановца за четири месеца, а не   „ZMAJ“-a, у чије возило треба да уградимо
      април 2005. године у 19,50 часова.   за четири године колико сам се са Немцима   наш мотор, - „Ви не познајете овог друга
         Већ 6.10.1963. настављам у IMR-у исти   вијао по овим брдима!“ Похвалисмо управника   Ацу. Ми се с њим боримо годинама, јер IMR
      посао, у истој групи за уградњу мотора  у   у глас. „Види се шта је прави човјек на правом   производи за нас мењаче за комбајне. Стално
      возила. У  IMR-у сам имао  леп развојни пут   мјесту“, -закључи Хасиб. Кренусмо после пола   кука како ће да пропадне и стално залива цене да
      од конструктора инжењера приправника, до   ноћи ка Чачку и Титовом Ужицу. Љуљао сам се   се мењач не би осушио и увенуо. Смеј се, Ацо,
      генералног директора IMR-а. Остале су ми у   неко време у топлој кабини, па заспао. Дрма ме   али хоћу да друг Костић зна твоје врлине и твоје
      сећању три уградње дизел мотора у различита   Хасиб: „ Ајде, разбуди се. Јеси ли ти инжењер?“   особине. Први пут видим Костића, а очекивао
      возила.                              „Јесам, из Раковице!“ „Е, болан, тебе не би   сам Пулетића или Дограмаџија“. Аца ми даје
         Прва уградња је TAM-ово возило носивости   примио на посао мој директор Жика Лукановић.   знак да и ја нешто кажем. „Друже директоре“,
      1,5 тоне (путовања у Марибор другом класом   Код нас у FAP-у, инжењер не смије да спава на   почех ја да муцам. „Када сам сагледао ваше
      воза  или  кушетом,  јер  су  првом  класом  и   радном мјесту.“ Видим да смо стигли у Овчар   тактичкотехничке  захтеве,  одредио  сам
      спаваћим колима имали права да путују само   Бању. Хасиб нас упознаје са специјалитетима:   критичне  тачке  ослањања  и  максималне
      директори; сазнање о разликама у руковођењу   „Овдје ћемо покусати киселу чорбу.“ У Прибој   димензије уградбеног паралелопипеда мотора и
      и награђивању између словеначких и српских   смо стигли пред зору тачно испред старог хотела   донео сам вам цртеж на оверу, како би могли да
      предузећа; квалитетне крањске кобасице са   „Прибој“. Сачекао нас је портир Зуко: „Шеф   наставимо даљи рад. Шта више, одредио сам и
      пломбом, које сам куповао у Господској улици   Воја вам је резервирао собу још јуче. Гдје сте до   линију осциловања  вашег  мотора.  Питао  сам
      у Марибору).                         сада, Хасибе?“ „Зуко, дај људима покажи гдје   друга  Ацу  да  ли  ће  овај  наш  рад
         Друга уградња је FAP-ово возило FAP-  је ћенифа. Ради свој посао“, - попе се Хасиб у   „ZMAJ“  да  плати  ако  не  дође  до
      10В, (дугачко путовање Ибарском магистралом   камион и одмагли у праскозорје.  уговора. Аца ми је одговорио да то више не
      од Раковице до Прибоја. Баш нисмо имали   Следећих  дана  и  недеља  упознали   постављам никада док сам у IMR-у, јер IMR
      среће, иако се FAP-ов пробни возач Хасиб   смо Мијат и ја природне пробне столове за   није  ћевабџиница,  већ  озбиљна  фабрика“.
      трудио да смањи време путовања. Тек смо били   испитивање FAP-ових возила. Прво деоницу   Технички директор се смеје: „Ацо, научио си
      ушли у Липовачку шуму, када се пред једном   Петровац на мору              друга Костића шта треба да каже“. Не осврћем
      кафаном покварио хладњак. Како ћу пред мог   – Вирпазар и обратно, а потом и Савин   се на увреде, већ настављам: „За ваш мотор је
      шефа Пулетића, јер сам ја одабрао и уградио   Лакат, на коме је наш професор Слободан   потребно ново корито од силумина. Био сам у
      хладњак. Колега Мијат и ја уђосмо после   Добросављевић  потврдио  своју  одлуку  да   „PEТRU DRAPŠINU“ у Младеновцу да видим
      Хасиба у кафану. Кад тамо певачица. Шта ћеш.   SAURER-у да предност у односу на MERCEDES   да ли могу да одлију силуминско корито са пет
      Ред је да и ми наручимо неку песму, ако смо   и FIAT.)                     унутрашњих ребара. Хоћу да кажем да смо
      се већ погостили. Стандардни трио дуж целе   Трећа уградња је војно возило „SCOUT   предузели активности како би дефинисали вашу
      магистрале: хармоникаш, певачица, виолиниста,   CAR“ америчке производње. (Сазнали смо од   моторску листу на најбољи начин. Дифузор
      јер за клавир нема места. Предлажем да се,   друга пуковника Петра Пеураче, предратног   мора бити на хладњаку. Прилажем потребне
      неким  возилом,  вратимо  у  Раковицу,  али   машинског инжењера, да не треба радити са   скице  и  цртеже“.  Технички  директор  ме
      искусни Хасиб ме обрадовао: „Шути, болан,   идеалним људима, јер ће вас, у критичним   ућуткује: „Добро, добро, друже Костићу. Хвала
      не гријеши душу. Знам ја те килере. Добри   ситуацијама, први напустити и чак и издати.   вам на информацијама“.
      су чим се мало оладе.“ Одагнах бригу чим   Због тога је одлучио да за свог наследника
      кренусмо ка Љигу. (Жико, рекао сам ја теби да   изабере инжењера Ристића, не говорећи нам
      у мени чучи неки песник!) Ето ти опет белаја   које мане поседује инжењер Ристић, на основу
      са нашим мотором. Стаде Хасиб тачно пред   којих је заслужио тако високо место. После
      кафану „Два брата“. „Клепећу дизне“- објави   више година, радећи неке друге послове за
      Хасиб. Мијат објашњава да је то немогуће, али   војску, колега Ристић ми је испричао зашто
      је Хасиб упоран: „ Ја чујем буљину на врх брда,   никада није био члан Партије, односно Савеза
      те нећу да чујем ове ваше дизне. Не дивани   Комуниста.
      тако, казаћу те шефици Бранки“. У кафани   „Моји шефови ме предложе за Партију.
      опет певачица, али са даирама. Наручим једну   Питам мајку шта она мисли, а она каже да
      врањанску песму, а у средини песме Хасиб нам   питам оца. Мој стари је тада робијао у Сремској
      даје знак мимиком да иде напоље да поправи   Митровици због откупа. Одем до оца и питам
      дизне. По мраку се попесмо у прототипно   га  за савет.  Он  устаде  с  клупе,  одступи  три
      возило  са  пробним  таблицама  и  пробним     четири корака уназад, умало да се судари са
      возачем.   Стара   Ибарска   магистрала   води     милиционером, који је слушао наш разговор,
      нас   до   хотела                    и каже ми: „ Видиш ли ти мене?“ Видим му
         „Шумадија“ у Горњем Милановцу. Стаде   сузу у једном оку. „ Кажи сине, да ли ме добро
      Хасиб пред хотел. „Видим ја, болан, да овај ваш   видиш?“ „Видим“- промрмљам и зажалим што
      мотор троши уље више но што је прописано“,   сам га узнемирио. „ Ако си ме добро видео,
      - мудрује Хасиб. Опет се колега Мијат буни. „   нећеш никада да уђеш у Партију“, - одбруси
      Видећете када га будем гањао од Петровца до    ми матори. Изљубили смо се и вратих се мајци
      Вирпазара.  Мораћете  вас двојица да понесете    потпуно растерећен!“)
      буре  уља“,    -доследан је Хасиб. Уђосмо у   Било је и других уградњи дизел мотора
      кафану хотела. Кроз дим разазнајемо једну   у возила. Произвођача возила смо, на њихово
      високу и, да простиш, усукану певачицу. Није   тражење, посећивали шеф продаје мотора и ми,
      раскошне грађе као оне две претходне. Таман   инжењери. На првом састанку су се чуле њихове
      седосмо за сто, кад келнер привуче столицу   потребе и жеље, а на другом састанку, када смо
      до Хасиба.                           већ одредили такозвану листу мотора, наш
         „Где си Хасо, кућо стара?“ „ О мој Мићо,   шеф продаје друг Аца Перић је водио главну
      шта радиш, шта има ново?“- скочи Хасиб и   реч, допуштајући нам само потврду његових
      16                                                                                               Нова наша реч
   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20