Page 7 - NNR 24

БУЏЕТСКА ПОДРШКА МЕДИЈИМА СВЕЛА СЕ НА ГРАБЕЖ

Потребне су радикалне промене конкурсног суфинансирања
медијских пројеката од јавног интереса или чак укидање овог модела,
па прављење новог, под јасним правилима, неке су од оцена медијских
радника са југа Србије на округлом столу „ИнформисаНИ“, одржаном
крајем прошле седмице у Нишу, у организацији нишког Одбора за људска
права, у оквиру пројекта „Кажи/тражи шта те занима“.
Учесници округлог стола из Ниша, Лесковца, Врања и Димитровграда,
већински су оценили да се овај вид буџетске подршке медијима свео
на „грабеж“ јавног новца, који приоритетно одлази медијима блиским
власти. Остварење јавног интереса у јавном информисању, због којег се
расписују овакви конкурси, „изгубило се у преводу“. Ни пет година од
расписивања таквих конкурса није јасно на основу којих параметара се
одређује износ буџетског новца за ову намену, бирају чланови стручних
комисија за оцену пројеката и оцењују пројекти.
Јована Страхињић, истраживачица у пројекту „Кажи/ тражи шта
те занима“, који мониторише транспарентност тока буџетског новца ка
медијима у 20 градова и општина у Србији у 2017, 2018. и 2019. години, буџетски новац за медије, јер нема мерљивих критеријума за такву
казала је да постоји „тренд пада“ такве транспарентности. доделу. Индекс транспарентности буџетског финансирања медија у 2018.
– Истраживање показује да имамо формалну транспарентност на у просеку износи 50 одсто (од максималних 100), а велики део буџетских
законском минимуму, али да суштински не знамо како се расподељује средстава је „прешао“ у директна уговарања органа јавне власти са
медијима, која су најнетранспарентније финансирање – казала је она.
Трговинско-угоститељска школа Зорица Миладиновић, новинарка дневног листа Данас и бивша
СТРАНИ ЈЕЗИК - ПРОЗОР СА координаторка Локалног антикорупцијског форума Ниш, подсетила је
да Министарство културе и информисања недавно није дозволило да
ПОГЛЕДОМ НА СВЕТ одлучивање комисија о буџетском суфинансирању медијских пројеката
од јавног интереса на девет његових конкурса прате независни грађански
посматрачи, што су предложили БИРН, НУНС и Фондација Славко
Трговинско-угоститељска школа већ годинама је позната да, не Ћурувија.
само што образује врхунске куваре, конобаре, туристичке раднике, Славиша Миланов, председник удружења грађана „Емблема“ који
комерцијалисте, посластичаре и трговце, већ и по томе што је школа је оснивач интернет портала ФАР, додао је да је општина Димитровград
у којој се изучава шест језика: енглески, немачки, француски, руски, ове године дозволила грађанског посматрача, на основу Локалног
италијански и кинески језик. „Управо из тог разлога“ наглашава антикорупцијског плана који предвиђа овакву меру, али да то „не
директорка Драгана Иванчевић „много свршених основаца се представља помак“.
опредељује да им наша школа буде добар старт када им је циљ упис
на филолошке факултете. Посебно смо поносни на чињеницу да је – Помака нема јер не постоје јасни критеријуми на основу којег се
школа већ седам година у пилот програму учења кинеског језика.“ бирају чланови стручне комисије, нити на основу којих критеријума се
дели новац. Око 80 одсто средстава добијају медији блиски властима,
нема евалуације пројеката, нема јавне расправе на којој се утврђује
јавни интерес у области јавног информисања… – рекао је Миланов.
Радоман Ирић, новинар из Врања, који је био у 60-ак стручних
комисија за оцену пројеката, казао је да је конкурсно суфинансирање у
том граду – позоришна представа. Ове године су од 17 милиона чак 14
милиона добиле телевизије, а три милиона је распоређено на преостали
21 медиј.
Главна и одговорна уредница лесковачке агенције ЈУГпресс Љиљана
Стојановић казала је да се догађа да се медији оснивају само пар дана
пред конкурс, као и да се „добитници знају унапред“.
– Дешава се да готов списак са именима добитника излази из
кабинета градоначелника и пре него што се о њима званично одлучује
– казала је она.
Гордана Бјелетић, уредница нишких Јужних вести, подсетила је да
тај интернет портал није учествовао на овогодишњем нишком конкурсу,
на којем је за медијске пројекте издвојено 78,5 милиона, а четири петине
средстава добили медији који су власнички, финансијски и уређивачки
блиски властима. Јужне вести су прошле године за свој пројекат „добиле“
Ова школа је ове године била и домаћин конференције о учењу 600.000 динара, али су одбиле да их приме.
кинеског језика у основним и средњим школама у Србији коју је – Нисмо желели да учествујемо у нечему што је врло погрешно.
организовало Одељење за образовање НР Кине у Републици Србији Очигледно је да на тим конкурсима чланови Стручне комисије из неких
поводом обележавања седам година успешне реализације овог пилот удружења једни другима додељују новац. Они се буквално играју новцем
пројекта. Конференцији је присуствовала делегација Амбасаде НР грађана,- казала је она.
Кине на челу са Јуеном Ђигангом, Првим секретаром Одељења Ивана Петровић из нишког Цитy радија је, пак, казала да не зна шта
за образовање кинеске амбасаде у Србији, представници локалне је паметније – бојкотовати конкурсе или учествовати на њима, па бити
самоуправе, руководилац Школске управе Лесковац Марина Илић, 14 саучесник у једној лошој причи, али истовремено „смањити штету“.
наставника волонтера кинеског језика из целе Србије и заинтересовани – Понекад помислим да на пројектно суфинансирање треба
наставници и ученици школе домаћина. Након конференције одржано ставити тачку, па почети испочетка под јасним критеријумима који би
је кратко представљање ове древне културе и цивилизације кроз музику подразумевали и прецизно одређивање чланства у стручним комисијама
и песму, свирање традиционалног кинеског инструмента фулус, плес или бодовне листе за пројекте, рекла је Петровић и додала да је Цитy
са лепезом и ревија националних ношњи за различите прилике. У радио од 2015, када су почели да се расписују конкурси, поднео 24
кухињи и ресторану школе приређена је радионица припреме кинеских тужбе Управном суду због најразличитијих конкурсних пропуста. Од
кнедли са месом и дегустација истих, а на крају дана ученици и тог броја 18 пресуда је донето у њихову корист, али упркос томе „ништа
остали заинтересовани могли су да се опробају у седам различитих
радионица: бојењу традиционалних маски, вештини резања папира и нису успели да промене“.
прављења фигура, коришћењу штапића за јело, вежбању покрета из – Ово зло мора да се укине, ово се не да поправити. Свима је јасно да
борилачких вештина, радионици калиграфије, осликавању тањира и је прва година примене медијских конкурса и конкурсног суфинансирања
везивању чворова среће. Све активности реализовали су наставници служила да се купе локалне телевизије, а да све следеће године служе
волонтери, а за најуспешније учеснике радионица обезбеђене су и да се те телевизије финансирају. Такође, на делу је формирање нових
пригодне награде. удружења, тако да ће за пар година она бити ударна, а УНС или НУНС
можда неће ни постојати – рекао је Мирослав Јукић из нишког Удруженог
И.С. покрета слободних станара.
Љ. Ст.
Нова наша реч 7