Page 11 - NNR 20

ЛКЦ
ПРОМОВИСАН РОМАН „ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА“ ЕНЕСА ХАЛИЛОВИЋА

У холу на првом спрату Лесковачког културног центра одржана
је промоција романа „Људи без гробова“ аутора Енеса Халиловића.
Овај роман је добио награду „Златни сунцокрет“ за најбољу књигу
на српском језику у 2020. години, а жири је у свом саопштењу навео
да „Као роман о оцу, насиљу, жртви, љубави и одрастању, „Људи
без гробова“ су суверена и успела прича о једној дубоко људској,
мукотрпној процедури долажења до истине, а у исти мах и тиха
критика олаких посезања за прошлошћу која у њој виде све и свја
садашњице. Халиловићева проза је у исти мах смирена и узбудљива,
провокативна и помирљива, лирски продубљена и одговорна према
сложеним питањима живота и литературе.“
Сам аутор каже да је роман засновао на истинитом догађају,
да је мотив носио у себи 26 година, а још две године интензивно
скупљао грађу и писао, те да носи овакав назив зато што многим
људима се не зна гроб.
„Хтео сам да се позабавим и тим људима, као и масовним
гробицама, конкретно, Шумарицама у Крагујевцу где је страдао То је пишчева потрага за собом и покушај објашњења шта је то што
један мој предак. Овај роман је и моја псеудо-аутобиографија, на је потребно човеку да би проговорио и постао уметник.“
неки начин је везан за мене, мој живот и моје стасавање као писца. ИС
Удружење „КОНЕКТОР“ представило резултате пројекта
„ПОНОСНО ИЗ ЛЕСКОВЦА”

Удружење „Конектор“ је реализовало пројекат „Поносно из Прва четири места и награде освојили су Анђела Ђурашковић,
Лесковца”, а који је одобрен на Јавном конкурсу за финансирање Милица Коцић, Јелена Петровић и Андреа Глигоријевић. Похваљени
и суфинансирање пројеката у култури у 2020. години. Промоција су и ученици ОШ „Вожд Карађорђе“ који су се својим радовима
резултата пројекта одржана је у Лесковачком културном центру, а одазвали овом конкурсу.
председница удружења Снежана Шароњић је рекла да се он бави
промоцијом стваралачке активности, афирмацијом младих уметника И.С.
из области дизајна повезивањем са културним вредностима нашег
краја. Александар Стојановић
ПОЕМА О САМОЋИ

Самотан и стран, ходао је псовки, штуца.
кроз бој, Океанска тишина се над
Као да такав, једино беше светом спустила тамна,
свој. Непрозирна, јетка,
Змај у углу чучи, анђели на душманска, помало, срамна.
црквеном крову кличу, Звезде на персијско-
Али, ипак, нико од врагова ћилимастом небу стихијски
да се заинтересује за причу. гасну,
О ватреном броду, о Стављајући на тест
крвавом поду, о божанском пријатељство, љубав и људску
успону и издајничком паду; жељу страсну.
О победама и поразима Самоћа, као топовско ђуле,
-Историјски значај развоја текстилне индустрије за наш крај због којих би многи, давно, пробија тврђаве ноћи,
је велики. Некадашњи „Мали Манчестер“, познат по кафанама изгубили сву наду. Увек изнова, откривајући
и текстилу, у времену транзиције изгубио је велике произвођаче Наду у пролећна јутра, непресушне човекове моћи.
квалитетних тканина. У данашње време, велики произвођачи текстила празничну радост, недосањан Чаробњачке маште
налазе се у Турској и Кини, а неки од њихових представника послују спокој и неостварен мир, бескрај, лавља срца храброст,
и у нашем граду. Град Лесковац и даље има добру перспективу за Наду у све што нас тера млада духа чилост,
развој текстила, у њему послује велики број малих предузетника - да превесламо и овај прокети, Тежина једног окорелог
шивача, као и великих страни инвеститори. Такође, образовни систем побеснели вир. особењаштва, никога не моли
је целовит, од Средње школе за текстил и дизајн до Технолошког З е м љ а по д за милост.
факултета. Пројектом „Поносно из Лесковца“ желели смо да покварењаковим ногама, Самотан и горд, ходао је
допринесемо видљивости са једне стране креативних људи који неуједначено пуца, кроз бој,
се баве дизајном текстила и графичким дизајном, да на тај начин Док божија мајка, у Једино такав, истински
допринесемо њиховој иновативности и креативности, али и да рајском врту, опоро, због беше свој.
поспешимо предузетнички дух креативних људи. Верујем да смо
у томе и успели. Са друге стране, пројектом смо желели повећати
видљивост културних добара града Лесковца, јер је то био централни
мотив решења у области текстилног дизајна, осликавања текстила и
графичког дизајна под називном „Поносно из Лесковца“. Конкурс је
представљао трагање за најбољим решењима која приказују културу
Лесковца у најбољем светлу, моду која је сплет традиционалног и
модерног, са мотивима препознатљивим за наш крај.-
Шароњић је нагласила и да је остварен још један циљ, а то је
подстакнути што већи број људи, посебно младих, да размишљају
о креативним решењима којима ће дочарати лепоту Лесковца,
грађевина, природе, људи, традиционалних вредности.
-Пристигли радови на конкурсу садржали су такве мотиве
проткане кроз дизајнирање текстила, ручно осликавање текстила
као и графичка решења за принт текстила. То је донело и најтежи и
најнезахвалнији део, одабрати најбоља решења.-

Нова наша реч 11