Page 15 - NNR 20

ПРОСЛАВА МАТУРЕ У РЕСТОРАНУ “КОД МИЦЕ БОКЕ’’ (8)

Сава Димитријевић и боја, дугмета од зимског капута, на Друга Пешића нисмо обраћали неку
штрумфле, чипке којима су били опшивени нарочиту пажњу. Једино је Славиша Цајзла,
(Сви ликови у овој књизи су поруби спаваћица и комбинезона. Затим увек опрезан и сумњичав на све и свакога,
измишљени. свака сличност са стварним разне флашице у којима је чувала једном приликом рекао:
особама је случајна и ненамерна..) најразличитије мирисе “ал Пари’’, носио - Овај наш нови школски друг ништа не
их по учионици и подносио нам их под говори, али уши су му стално “начуљене’’
Да би нам и сликовито дочарао како нос да помиришемо. Једном је чак донео и врло пажљиво слуша шта причамо! Као
се Мирјана Манојловић купа на плажи код и папир на који је Мирјана “оставила’’ да га је неко послао да нас шпијунира.
Јерине воденице Жика Клен је на школској отисак накарминисаних усана у “природној Милутин Пешић је био ћутљив и увек
табли нацртао круг и ударивши кредом величини’’ и дозвољавао нам да своје “задубљен’’ у оно што чита. Али, свима
усред круга “забио’’ тачку. усне ставимо на тај отисак. И то нас је нам је било јасно да га итекако занима оно
– Ето шта остане од Мирјане када излуђивало, бацало у добоке маштарије о чему причамо.
скочи у воду! –узвикнуо је упирући прст и мислим да смо сви били заљубљени у - Као да нам стоји иза леђа и дува у
у белу тачку. девојку коју никада нисмо видели нити врат и једва чека да чује - шта је било
Не знам како да вам опишем узбуђење познавали.... после! – смејући се говорио је Бутон.
које нас је обузело када је кредом ударио Нисам сигуран зашто ми је то пало на Још необичније било је то што се
толико јако да се табла заљуљала, а одјек памет, али сам у једном тренутку помислио још од првог дана здружио са Зораном
од ударца кредом у таблу излетео кроз да нам Жика Клен, уствари даје машти на Глигоријевићем Жвакицом. Ако је имао
прозор у школско двориште. Као да смо вољу и да све што прича измишља ту “на шта да пита – питао је Зорана. Ако је
и сви ми заједно с њим држали креду и лицу места’’. Такође сам помислио да он хтео нешто да каже – обраћао се Зорану.
забили ту тачку! Али, том тачком није то ради да би нам скренуо мисли и извукао И нама се чинило да се њих двојица већ
стављен крај већ, напротив, означен је нас из свакодневних прича о томе како у одраније познају. Драгутин Џепина је
почетак бескрајне приче о прелепој рушевинама по граду још увек налазе и једном приликом, смејући се рекао:
Мирјани Манојловић коју, истина, нико од извлаче лешеве погинулих и са кровова -Чим је ушао у разред одмах су се
нас није видео, али је зато могао да машта скидају делове тела оних које је детонација здушили! Као да се већ одраније познају!
колико и како хоће! Могу такође да кажем бомби носила и остављала по крововима Драган Трошка је за све што не знамо
да је за све нас у учионици остао трајно и дрвећу. или на нешто сумњамо увек налазио
забележен опис тренутка када госпођица Приче о Мирјани Манојловић “поуздано’’ објашњење. После неколико
Мирјана, затегнуог тела од главе до пете, пажљиво је слушао и Зоран Глигоријевић, дана “исцрпних истраживања’’, рекао је
са упрченим грудима лети кроз ваздух што нас је зачудило с обзиром да се на све да је неки високи младић са још неколико
и понире у воду остављајући за собом што је Жика причао смејао и говорио да “другова’’ виђен у једној од оних сивих,
широки појас концентричних кругова који су то “пецарошке измишљотине’’. Звали суморних кућа чатмара одмах иза дугих
су се смањивали све док и онај најмањи смо га Жвакица због тога што је у устима високих фабричких оградних зидова
није нестао на површини воде. Такође стално имао жвакаће гуме из Унриног од печене цигле. То су оне куће поред
се подразумева да смо, зазмишљајући је пакета.. напуштене пруге за фабричке вагонете
како скаче у воду остајали без речи и да Вероватно се свега овога не бих које у зимским месецима, под притиском
су нам нам уста била разваљена и сува од сетио да ми у једном тренутку није пало снежних облака и огромне влаге у ваздуху
узбуђења. напамет како је, само неколико дана откако засипа пепео из фабричких димњака.
На наш захтев, Жика је “потанко’’ је Жика Клен почео да прича о Мирјани Трошка је споменуо да се прича да у
и у “детаље’’ више пута описивао - како Манојловић, у наш разред дошао нови напуштеним кућама са прозорима скоро до
је изгледао тај први сусрет са прелепом ученик. земље, бораве духови заборављених душа.
девојком у једноделном купаћем костиму Наравно да нам је тај дан остао у Да по ноћи силазе са тавана, пентрају се по
на плажи са озиданом браном код воденице! живом сећању. Звао се Милутин Пешић. крововима и иду дао самог фрха димњака.
Да ли јој се коса, за коју је рекао да је дуга Био је веома висок -. са “титовком’’ на Иза дугог оградног зида фабрике цигли
и коврџава, просипа по леђима? Да ли, када глави, носио панталоне на “брич’’ од “фине и црепова су велике баре по којима пливају
се купа прво врховима прстију проверава абе’’ и имао револвер на опасачу. То што је тамно зелене поњаве сачињене од густе
да ли је вода топла, или са зидића одмах био најмање четири године старији од нас жабокречине.У тим зеленим водама множе
скаче у реку? Како илази из реке, колико сликовито је објаснио разредни старешина се пијавице, змије белоушке и смукови.
су јој дугачке ноге, ако су јој тако дугачке Стојан Цонић, кога смо звали Итд : Испред кућа је земљани пут сав
ноге, како каже - како онда хода, какве су - Када је требало да иде у школу, друг изрован од коњских кола и кола у која
јој груди и да ли беже напред и подижу Пешић је био у партизанима. Био је увек рабаџије презају волове. У време када
се навише док високо подиже руке. Жика у првим борбеним редовима и проливао по барама буја барско биље, жути барски
Клен је одговарао да и “затвореним крв за нашу слободу. Он нас је ослободио ириси и густи шевари у којима трске
очима’’ може да се сети сваког тренутка од фашистичког окупатора и народних расту и по неколикио метара Трошка иде
тог судбоносног сусрета и сваког детаља, издајника.. Итд..Итд... и “бере’’ тамно браон рогозе ( звали смо
а посебно како изгледа када илази из воде То, међутим, није било необично. У их “мачићи’’ ) и у празне конзерве хвата
и протеже се на сунцу. школи је било још неколико таквих ученика пијавице које берберин Милан Пампур
И док је причао, правећи разне изразе који су били у партизанима, а када се рат ставља муштеријама на врат да им у венама
и мимике на лицу и машући рукама – завршио поново сели у школске клупе прочисте крв. Трошка је једном приликом
ваздух у учионици постајао је гушћи и да, како је говорио Бутон - “на две на из даљине видео како неки стражари Озне
врео, уста су нам се сушила и очи бечиле. три’’ заврше оно што им је остало “од обилазе и претражују напуштене куће дуж
А Жика Клен је у заносу често додавао и гимназије’’ и оду да наставе школовање на фабричког зида. Међу њима био је и тај
“нове детаље’’ којих се “накнадно сетио’’. неком од факултета. Често су долазили у веома високи човек. Он мисли да би то
И то се понављало сваког јутра униформама. Када их наставници прозову могао да буде наш нови школски друг
пред почетак првог часа, за време малог стaјали су крај клупе или излазили на таблу Милутин Пешић.
одмора у учионици, а посебно на великом са револвером на опасачу. Тако је Драган Трошка рекао. Али,
одмору у школском дворишту – тада смо Милутин Пешић је био висок, о томе никада више нисмо причали, јер
се окупљали око њега и опомињали га да издуженог, кошчатог лица, упалих образа се не мало пута показало да је оно што је
нешто “не прескочи’’ од онога што је већ и широк у раменима. Још од тренутка када Трошка “поуздано’’ сазнао било – потпуно
рекао. га је угледао Сретен Бутон је рекао: Овог непоуздано, односно да је - поуздана
Једнога јутра из кошуље је извадио друга који се заглавио у вратима негде сам неистина!- смејао се Славиша Микић
“ситнице’’ које су припадале Мирјани већ видео. Нисам баш сигуран, додао је, Цајзла.
Манојловић - чешаљ са великим зупцима, али ћу се сетити где сам га срео!
чешљић са ситним зупцима, укоснице, Морам рећи, међутим, да су приче о (Наставиће се)
шнале у облику пужева разних величина лепој Мирјани свакако биле разлог што

Нова наша реч 15