Page 9 - NNR 20

Хранислав Ракић, председник СУБНОР-а, историчар
ЛЕСКОВАЧКО „ЗЛАТНО ДОБА“ БЕЗ ЈЕДНАКОСТИ

... - Лесковачка индустрија се ННР: Да ли је Комунистичка партија
развијала разним шпекулацијама, била добро организована у Лесковцу, или
опанчарским и другим аферама и су их људи гласали због револта и лоше
нормално је да је Лесковац као текстилни социјалне и материјалне ситуације о
центар био значајан, али то не значи да којој говорите?
је било златно доба. Имали смо тих
20-ак предузећа, можда и више, али та Ракић: После Првог свертског рата
предузећа нису омогућавала радницима било је много сиротиње, многи људи су
да живе нормално, било је радног страдали у рату. С друге стране Лесковац
искоришћавања деце од 8-12 година... је имао јак социјал-демократски покрет
Ми смо тада имали нестабилну државу пре рата, који је имао своје одборнике у
у којој се живело и то није могло да општини. Тај део је после рата омогућио,
буде златно доба. За златно доба треба стварањем Комунистичке партије
створити једнакост, да људи могу да Југославије, да има свој ођек и одраз. То
зарађују и да живе... Ако човек ради по музеја и направе лапидаријум поред музеја, није била масовност, у то време је било
12 сати у фабрици, онда нема златног да ће вратити бисту. Пре десетак дана смо можда стотинак чланова партије на широј
доба, осим за пар индустријалаца, - каже поново упутили допис и тражимо да нам се територији Лесковца, али су комунисти
Хранислав Ракић у разговору за Нову Нашу одговори шта се дешава са бистом, зашто били опредељени, знали су шта су хтели.
реч се не враћа, као и ко је донео одлуку да се Имали сте у тим партијама и професоре и
та биста склони? учитеље и напредне људе који су могли да
ННР: У Лесковцу се све мање зна о направе једну такву ситуацију... Сам Јован
томе да је на првим изборима после Првог Хранислав Ракић је набројао више Дискић је био социјал-демократа, његов
светског рата у Лесковцу председник споменика за које сматра да је немаран брат и остали су омогућили да придобију
општине био из редова Комунистичке однос ка њима. народ и да гласају за комунистичку листу.
партије, Јован Дискић, чија је биста
уклоњена са простора испред музеја. Како -Спомен кућа у улици Јосифа Љ. Стојановић
ви гледате на тај део наше прошлости? Костића, споменик у Винарцу где су
поломљене плоче са именима страдалих, БОГДАН
Ракић: Избори су одржани 22. августа за чију поправку је потребно 250.000 МЛАДЕНОВИЋ ПРВИ
динара, колико тражи каменорезац...
1920. и на тим изборима победила је Споменици треба да буду у служби
комунистичка листа и добила је све васпитавања млађих генерација, да НА РЕПУБЛИЧКОМ
одборнике, а за председника општине је оне бране своју дедовину, али се нема
изабран Јован Дискић. На један јубилеј, разумевања за то. На жалост, понашамо ТАКМИЧЕЊУ
подигнута је биста Дискићу која је била се као Албанци на Космету, али они руше КЊИЖЕВНА
испред музеја. Ми смо као СУБНОР слали туђе, а ми своје споменике.-
дописе музеју и тражили да нам се каже ОЛИМПИЈАДА
шта је са том бистом. Она је била склоњена
у музеј, била је у холу, што је срамота. У ННР: Постоји прича да је Лесковац
међувремену је склоњена, а имали смо између два светска рата живео у
обећање да, када се реши простор око експанзији, да су ту живели само богати
трговци, занатлије, индустријалци, али
са друге стране имамо чињеницу да је
Дом културе Вучје победила Комунистичка партија за коју
ВЕЧЕ ДРАГОМИРА су тада гласали радници, сиротиња...
Како је то могло да се деси?
РАДОВАНОВИЋА
Ракић: Лесковац је имао јак
социјалдемократски покрет од 1914. године.
Први штрајк који је заталасао Србију био
је 1914. године. Сва та индустрија о којој
причамо је углавном створена у периоду
пре 1914. године. Лесковачка индустрија
се развијала разним шпекулацијама,
опанчарским и другим аферама и нормално
је да је Лесковац као текстилни центар био
значајан, али то не значи да је било златно
доба. Имали смо тих 20-ак предузећа, Ученик 8/2 разреда Основне школе
можда и више, али та предузећа нису „Светозар Марковић“ Богдан Младеновић
освојио је прво место на Републичком
омогућавала радницима да живе нормално, такмичењу Књижевна олимпијада које
У организацији Дома културе Вучје, било је радног искоришћавања деце од 8-12
одржано је књижевно вече посвећено година... Ми смо тада имали нестабилну је одржано на Филолошком факултету
у Београду. Он је у конкуренцији 170
проф. др. Драгомиру Радовановићу. државу у којој се живело и то није могло учесника из целе Србије на тесту освојио
Публика је имала прилике да се упозна да буде златно доба. За златно доба треба максималних 20 поена. Богдану предстоји
са богатим књижевним опусом овог и Републичко такмичење из језика и
аутора који потписује стотинак књига створити једнакост, да људи могу да језичке културе. На такмичењима га
различитих жанрова, као што су романи, зарађују и да живе... Ако човек ради по као подршка прати наставница Виолета
збирке прича, афоризама... 12 сати у фабрици, онда нема златног доба,
осим за пар индустријалаца. Алексић.
ИС ИС

Нова наша реч 9