Page 10 - NNR 28

Разговор са Слободаном Симићем дугогодишњим спортским новинаром
НОВИНАРСТВО - ДЕЛИКАТАН ПОСАО

Посао новинара је занимљив, а уз то и По изласку из војксе пола године радио сам
тежак занат, jер би сви желели да се пише у Дунав осигурању, да бих се као спортски
како њима одговара. Боли их истина када је новинар запослио у београдском Спорту,
неповољна по њих и онда се по (не)писаном где сам како, сам већ, рекао провео прве 22
правилу љуте и негодују. Али тешко је данас радне године, а потом преосталих 20 година
свима угодити, и зато новинари мора да раде у Спортском журналу.
и пишу истину и само истину. Уосталом
истина никад не лаже. Шта је за вас новинарство?
Београђанин по рођењу, а по родбинској - Новинарство је деликатан посао.
вези власотиначки зет, Слободан Симић са Морате имати школу, мора да се дорбо познаје
новинарским стажом од 42 године засигурно српски језик и граматика, а уз то потребно је
је мериторна личност која може говорити о много рада и искуства у овом послу. Главни
новинарима и новинарству као занимању. део посла стиче се у пракси, а ту треба да
Ових летњих дана обрео се у Власотинце имате и срећу, јер поред добрих зналаца може
и “одомаћио”, као прави рођак и зет у се много научити. Ја сам био такве среће да
Газибарином дому Николе Живковића, сам радио и учио поред врсних новинара
познатог власотиначког ликовног ствараоца, а као што су били Миша Васиљевић, Љуба
ту је и рођак познати Шпиц из култне серије Ловрић, Никола Врготић, и још неколико
Породично благо, такође зет власотиначког њих. Ту је био и Мирко Стаменковић оснивач
Синише Павића. До танчина познаје све Вечерњих новости. Од Мирка сам учио и
муке које имају данашњи новинари и у највише научио, а сви они били су бољи
потпуности је сагласан да је бити “новинар од бољег, мајстори новинарства и писане
опасно занимање”, што је константовао и речи. На посао сам долазио први, а одлазио
новинар који је бележио догађаје у филму последњи све у жељи да што боље научим
Зона Замфирова. новинарски занат. Много тога се променило
- Овде ми је ових дана прелепо. Уживам данас у односу на прошла времена.
у хладовини дворишта мог Газибаре, а тако
сам се проводио свих предходних скоро Изгледа да је раније било срећно време
петдеценијских година када сам долазио за новинарство?
у Власотинце. На мене је посебан утисак позив од познатог новинара радио Београда, - Да, баш тако. У Борби су још биле
оставила ресторан башта “Парк” поред Предрага Цоке Лазовића да свакодневно Вечерње новости и Спорт, који је поред
саме реке Власине, где смо скоро свако извештавам са ове спортске манифестације, загребачке Спортске новости био једини
вече одлазили на пиће и слушали музику а такође и за потребе београдског Спорта. спортски лист у бившој великој Југославији.
тадашњих изузетних уметника. Било је тада
тешко наћи слободно место за столом, народ
је тада био посебно расположен, певало се и
играло, ма сви су некако били весели. И сада
изађем свакодневно у власотиначку варош
на кафу, и обавезно са друштвом седнемо и
евоцирамо успомене на прошле, како многи
мисле, боље и лепше дане, - каже нам на
почетку разговора о прошлим временима
признати и познати београдски спортски
новинар, Слободан Симић.
Ви сте свих предходних година били у
позицији да питате своје саговорнике. Сада
ћемо вас ми питати.

Дакле, ко сте ви и одакле, господине
Симићу?
- Ја сам рођени Београђанин, и на овај
свет сам дошао ратне 1943.године. Живели
смо на Аутокоманди, али када се градио
ауто пут кућу су нам срушили и сада живим
на Лиону. Иначе, у новинарству сам 42
године, од тога најпре у Спорту 22 године,
а потом и Спортском журналу пуних 20
година. Играо сам фудбал у београдском
Раду, Слободи из Душановца, студирао
сам Саобраћајни факултет, где сам дошао
скоро до самог краја. Предао сам готов
дипломски рад, а онда сам морао у војску
и факултет сам запоставио. Имао сам
срећу да је у Обреновцу било организовано
Свеармијско првенство Југославије, где сам
најпре радио на припреми спортских терена
за ово такмичење. У међувремену сам добио
10 Нова наша реч