Page 12 - NNR 28

Мушки фризерски салон „КОД БРАЋЕ“
СЛОБОДАН СТАМЕНКОВИЋ, 60 ГОДИНА БЕРБЕРСКОГ ИСКУСТВА

Слободан Стаменковић се берберским
занатом бави већ 60 година. Његов отац је
1923. године отворио берберску радњу. Имао
је осморо деце, од тога пет синова који су сви
до једног морали да науче берберски занат.
Тако је Слободан упловио у берберске воде и
сећа да је отац био врло строг и да ту није било
хоћу-нећу, него се тада знало ко је старији и ко
кога мора да слуша. У противном, тата „звекне
шљагом“...
-Имао сам 14 година, шишао сам једну
муштереију. Он је прошао поред и ошамарио ме.
Нисам ни смео да питам зашто. Муштерија мене
пита зашто ме је отац ударио, ја кажем да сам
сигурно нешто погрешио. Обратио сам пажњу и
установио да сам стварно погрешио и отклонио
грешку. Муштерија није то ни приметила, рекао
ми је „Све је у реду, мајсторе, добро си ме
ошишао“. Таква су то била времена. А данас
дете не смем попреко ни да погледам, камоли
да га ударим...У то време сте занат учили тако
што одете код неког мајстора па најпре будете
шегрт, онда калфа и кад изучите занат постајете
мајстор. Мајстор је био тај који процењује да
ли ви можете или не можете то да радите и
дешавало се да, ако процени да нисте за тај
посао, једноставно вас отера да учите неки
други занат. Али, једно је исто без обзира на ситуација је таква, мора да се мало и додатно -Млади данас мало принауче овај занат, а
време – морате да радите квалитетно да би заради. Какав бих ја био деда ако не бих помогао онда то користе као неку додатну делатност, без
сте опстали. Ја имам сталне муштерије, имам унуке? Имам једног унука који је на студијама у да пријаве радњу, да плаћају порез држави... А
и допунских... Али, ако не радите квалитетно, Београду, па помажем како њему, тако и унуки ако и погреше, ма порашће коса, није битно...
никада нећете имати сталне муштерије...- која је још увек у средњој школи. Унук има То је посебно било видљиво сада док је било
Слободан је данас у пензији, али и даље занат, ја сам га научио да ради овај посао, тако ванредно стање због короне. Они иду по кућама,
ради. да може да бира шта ће да ради у животу...- одраде посао како одраде... Али, на тај начин
-Ово ми је сада допунска делатност. Можда Проблем ствара конкуренција која овај сви губе...-
бих и седео кући и само чекао кад ће да ми посао ради на „дивље“, односно не плаћа
стигне пензија, али финансијска породична никакав порез држави или осигурање... Иван Спирић
ИВАН ЂОРИЋ, СТАКЛОРЕЗАЦ

Иван Ђорић, власник ЗСР „Моде“, је своју су прозорска крила била обична, да тако кажем, практично се све увезе као готов производ и
стакларску радњу, као и занат, наследио од оца. сад се појавила ПВЦ столарија, пластика, само се врши уградња.-
Радња је са радом почела 1965. године, а Иван комбинација са дрветом, вакуум... Практично Није као некад, али ипак може да се живи
већ 45 година ради са стаклом. се затвара круг и за нас има све мање посла. од овог посла... Иван каже да ни ту више нема
-Почео сам да учим поред оца, са неких Проблеми као и свуда са плаћањем, нпр. урадиш правила.
11, 12 година живота. Упоређивати оно и ово нешто посла који иде уз ПВЦ столарију, па -Некад има толико посла да не могу да
време је скоро немогуће у свим сегментима, и чекаш да то наплатиш... И мање се гради него постигнем, а други пут чекам да неко уђе у
што се тиче посла и што се тиче новца. Некад некад, нема зграда... Сад и кад се нешто уради, радњу да мало „разбије“ досаду. Мислим и да
је проблем већин заната што се полако гасе,
нема младих да наставе овај посао. Ја имам
троје деце, две ћерке и сина, сви су отишли на
студије и нико се није вратио у Лесковац. Син је
најмлађи, он зна да ради овај посао, научио га је
уз мене, али је отишао на Полицијску академију,
то је завршио и почео да ради у Београду. Нема
ни интересовања међу неким другим младим
људима, нити ко хоће, нити може да учи. Некада
је постојала Школа ученика у привреди која је
производила занатске кадрове. Немамо више
стаклоресце, стаклобрусаче, лимаре, браваре
и слична занимања за машинску индустрију.
Све то полако одумире, па ја сам већ један од
најстаријих стаклорезаца у граду, а има их још
само 3-4...-
Ипак, Иван није незадовољан.
-Стање је такво какво је. Може да се
опстане, а сам посао има својих лепих, али и
опасних ствари. Ипак је то стакло, можете да се
повредите, тако да мора и да се пази. Више је
битна техника у раду, него сама снага. Мораш да
будеш сконцентрисан на посао који радиш, јер
једна секунда је довољна да се деси лоша ствар.-
Иван Спирић
12 Нова наша реч