Page 6 - NNR 28

Др Предраг Митровић: Став
КАКО ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОРЕДАК УБИЈА

СРПСКУ ДРЖАВУ, ПРИВРЕДУ И ПОРОДИЦУ

Уништавање привреда малих ефеката по развој и будућност
земаља, повећање незапослености Србије. Наиме, под теретом сталног
у њима, подизање социјалних увећања кумулираних губитака,
тензија, деградација моралних капитал српских предузећа се топи,
вредности, маргинализација цркве па последично, привредна друштва
и институција државе, лажна прибегавају кредитима, тј. већем
илузија слободе и демократије, коришћењу позајмљених извора
униформно образовање и финансирања. Предузећа de
информисање, те примитивна facto немају своју имовину,
забава, промовисање вредности немају капитал који представља
хомосексуализма, деструктивно разлику имовине и обавеза.
деловање наркоманије и Комплетно финансирање се
верских секти разарајуће врши из позајмљених извора,
утичу на традиционалну било каматоносних или пак
породицу, њену улогу и вредности, од добављача или повезаних
што се у целости одражава на поверилаца и њихових интереса, у Србији, довели су до гушења правних лица у иностранству.
стабилност, снагу и перспективу и ту је почетак и крај његове улоге. домаће производње, енормног Даља карактеристика пословања
развоја и опстанка националних Охрабривање распродаје повећања незапослености таквих предузећа је да су
држава. државне имовине и повлачење и дуга државе, предузећа и трошкови константно већи од
Породица схваћена као државе из економске сфере јесте становништва, а масовна и прихода чиме долази до даље
социјална група или субсистем мера којом се тај циљ најсигурније неконтролисана приватизација, кумулације губитака и на крају,
једног ширег социјалног система остварује, али се њиме намеће и довела је до распродаје друштвене по највероватнијем сценарију до
(држава, заједница, нација) свакако неолиберални економски образац. имовине и ресурса државе. Још банкротства истих.
је тачка преко које се на различите Капитал са стране, без већи проблем настао је што су Многа предузећа у Србији
начине преламају глобални провере порекла, чак и из разних остварени приходи, углавном, су уништена, а огроман број
економски токови и трендови, сумњивих фондова и извора, одмах нису искористили за подстицај грађана остао је без запослења.
стављајући пред породицу низ након октобарских промена 2000. привредног развоја и решавање Индустријска производња у 2010.
изазова. године, насрнуо је на простор проблема незапослености, него за години је мања (за 11,4 одсто) него
Системски проблеми, распад „ослобођене“ Србије, јер су текућу буџетску потрошњу. у 1998. години (време економских
СФРЈ и њеног тржишта, санкције, могућности прања новца, његове Привредни развој се не може санкција), а да не говоримо о
агресија и разарање привредних оплодње и приноси по јединици подстаћи већом потрошњом, предратном периоду (она 2010.
и инфраструктурних објеката били фантастично високи, без поготово не потрошњом роба из године чини мање од половине
од стране НАТО пакта, али обавезе према држави и без имало увоза, као што је то случај био у – 46,7% производње из 1990.
понајвише некритичка примена одговорности према запосленим Србији. године).
и безпоговорно спровођење радницима. Глобална економска криза из У свом делу проф. др Јован
економске доктрине, уобличене Угашене су, између осталих и 2008. године је, између осталог, као Душанић, Неолиберализам,
у концепту неолибералног четири велике домаће банке, чиме резултат структурних слабости и транзиција и криза, наводи да је
модела економске политике је дат тржишни простор страним неравнотежа у светској економији економска доктрина заснована
и негирање улоге државе у банкама за офанзивну кредитну имала додатно велики утицај на принципима Вашингтонског
дефинисању стратегије и кључних политику према становништву и на српску привреду и њена консензуса искључиво вођена у
циљева развоја, као и изградњи привреди. Испоснела привреда друштвено-економска кретања. интересу светске олигархије и
механизама за њихово спровођење и свега жељан народ су Најпре је негирано постојање крупног капитала који располаже
и контролу, у корену су многих похрлили у загрљај дуговима. кризе, а онда се оптимистички огромном финансијском моћи, те
неравномерности и вишеслојне Стабилизација је ревидирана процењивало да ће нас криза и могућношћу да у сиромашним
поларизације у Србији данас. на „стабилан курс динара“, заобићи, па чак и да криза земљама обликује политички и
Пут Србије у економски који нереално одсликава представља развојну шансу Србије. медијски простор и усмерава
суноврат започео је убрзо после снагу српске привреде и као Нажалост, ефекти кризе испољили економску политика земаља према
октобарских промена 2000. године. прецењен, поскупљује домаћу су се различитим интензитетом својим сопственим интересима и уз
Уместо да се носиоци привредног робу на иностраном тржишту, на финансијски и реални истовремено онемогуће било какве
развоја посвете изградњи дестимулише извоз домаћих сектор и различито, углавном, озбиљне јавне критике. „У циљу
адекватне институционалне производа, а подстиче увоз негативно одразили на главне реализације сопствених интереса
инфраструктуре за тржишну страних роба. Додатни удар на економске и развојне индикаторе. светска олигархија настоји да
привреду, успостављању владавина домаћу привреду био је смањење Детаљном анализом података ослаби националне системе
права и стварању оптималних царинских стопа на увоз робе из Агенције за привредне регистре, безбедности и институције државне
услова за раст конкурентности иностранства, а касније и готово публикованих у јуну 2013. године, власти и националног суверенитета
привреде, као и дугорочно укидање свих ванцаринских у Саопштењу о пословању (замењујући их међународним
одржив динамичан привредни ограничења. привреде у Републици Србији у правом и институцијама), те
раст, неолиберални „економски Великим приливом девиза, 2012. години – упоредни подаци уништи националне економске
стручњаци“ у Србији, чак већ и са повлачењем бројних кредитних из финансијских извештаја за структуре (потчињавајући их
спознајом позитивних и негативних линија из иностранства, продајом 2011. и 2012. годину, указује интересима транснационалног
искуства транзиционих земаља у државне имовине, предузећа, се на хроничну неефикасност капитала). То се остварује на
окружењу, стављају акценат на банака, мобилних оператера, српске привреде и намеће се као различите начине: увлачењем
стабилизацију, либерализацију и ресурса воде, понуда девиза закључак да у Србији не постоји земље у велику дужничку
приватизацију – који чине основне је расла из дана у дан, а динар пословни амбијент за профитно зависно ст, подстицањем
елементе изворног Вашингтонског је вештачки јачао. Извозно оријентисану привреду. На хаотичног стања у друштву,
консензуса. То је пут који је орјентисана домаћа предузећа најупечатљивији начин у прилог подривањем ауторитета државе
ММФ систематски инспирисао и велики државни системи који ове тврдње сведочи и велики и њених темељних институција,
и охрабривао, исто онако како је су запошљавали по неколико проблем са којим српска привреда корумпирањем и деморалисањем
радио свуда где је имао приступ и хиљада радника, бележе велике годинама не успева да се избори њене националне елите,
где је могао да утиче на економску финансијске губитаке, смањују – континуирано нагомилавање формирањем великог броја
политику држава. Циљ ММФ-а обим производње, губе тржишта, губитака привредних друштава невладиних организација (од
је увек исти – битно је очувати отпуштају запослене, улазе у из ранијих периода, а чији којих се нај већи број, добрим
стабилност финансијског система финансијске проблеме, колапс и индикатори указују на узроке делом, обучава, финансира и
и његов капацитет да враћа затварају се. презадужености државе, привреде и подржава из иностранства и
иностране дугове. ММФ је, С т а б илизациј а и грађана, а имплицитно и висок има анационалну усмереност),
суштински, представник клуба либерализација, како су спровођене ризик накнадних негативних релативизацијом устаљеног
6 Нова наша реч