Page 12 - NNR 6

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „ПУТ ЗА ЈЕРИХОН“

У Народном позоришту -Мене публика махом зна као
Лесковац одржана је премијера комичара и по стендап представама,
позоришне представе „Пут за док овде има пуно неких античких
Јерихон“, рађене по мотивима елемената. Мислим да сам да сам
истоименог романа Саше их донео и доживео на прави начин
Стојановића. Ради се о монодрами и да је публика изашла задовољна.
о Ахмеду Адемовићу, трубачу из Лично и јесам и нисам задовољан,
лесковачког насеља Подворце, увек може боље. Ипак је ово била
који је трубом добио Кумановску премијера, а ту је опет, по мало,
битку и за то био одликован све стегнуто. Тешке су приче,
„Карађорђевом звездом“. Због преживео сам све те емоције...
тог ордена је изведен из строја Саша Стојановић је направио
за стрељање 1941. године, јер сјајну драматизацију, прича је
је немачки официр показао рађена као и живот, са смехом
поштовање ка носиоцу ордена, али и тугом... Премијера треба и да
трагедија је била што су му оба покаже да ли нешто треба мењати,
сина остала у том строју и касније додати, одузети. Мислим да ништа
стрељана. не треба мењати и да ће представа
Насловну улогу тумачио је наставити да живи.-
Драгослав Гиле Бранковић, доајен За сценографију представе
лесковачког глумишта, који је овом побринуо се познати графички
представом обележио 35 година дизајнер Јурица Дикић, док се
уметничког рада. Драматизацију и у улози инспицијента/суфлера
режију урадио је Саша Стојановић. успешно опробала Светлана
-Задовољан сам реакцијом Стоиљковић.
публике,- преноси своје утиске
Бранковић. И.С.
ДИЈАЛЕКТ ЈЕ Довеле смо људе од пера који су сачували дијалект од заборава,
а њихова је порука да се не стидимо својих корена и писма,- каже
Љиљана Стојановић.Она додаје да свака туђица која се нађе у нашем
МУЗИКA И ЛЕПОТА језику полако нас окупира.-Зато је јако битно да негујемо оно што
је наше и да водимо рачуна да пренесемо будућим генерацијама да
СВАКОГ ГОВОРА чувају језик као очи своје, јер докле год имају свој језик дотле ће
бити на својој земљи и народ,- истакла је Љиљана Стојановић. Своје
стихове и приче исписане на дијалекту говорила је и Виолета Јовић,
песникиња из Ниша.
“Работа женску душу одмара” назив је поетске вечери коју су у
нишком Дому војске организовале чланице Кола српских сестара-
Ниш, а током вечери неколико песника се публици представило својим
песмама исписаним на дијалекту краја у коме су њихови корени, где
су одрасли и са речима које су чули од својих бака и прабака. Стихове
на дијалекту свог краја казивали су Виолета Јовић из Ниша, Власта
Ценић из Кочана, Драган Радовић из Лесковца и Дејан Ђорђевић из
Грделице. Они у свом стваралаштву чувају идентитет српског народа,
не стиде се језика којим су говорили њихови преци и тврде да богаство
сваког језика чине управо дијалекти.

-Дијалект никако не сме да се схвати као непознавање српског
језика,- изричита је Виолета Јовић. -Дијалект је његово богаство и тако
морамо и да схварамо то. Народи у свету се диче својим дијалектима а
ми се некако стидимо тога и користимо дијалект када хоћемо нечему
да се подсмехнемо. То није добро јер је дијалект богаство језика,
посебно у нашим јужним крајевима а пре свега у Нишу који се налази
Програм је водила глумица Народног позоришта у Нишу Драгана на раскрсници путева и који баштини све ове дијалекте који постоје у
Јовановић, а средства прикупљена на оваој вечери намењена су старим српском језику и који се и данас чују на нишким улицама.- Виолета
и заборављеним мештанима села у околини Ниша. Лепоти вечери Јовић додаје да она имала среће да је сврљишко-заплањски говор
допринео је и ансамбл Грош.-Вече смо приредиле у склопу наших сачуван као аутохтони говор у Сврљишкој котлини.
активности, очувања српског језика и традиције и српскога писма,- -За мене је то матерњи језик који сам учила у породици,- каже
каже Љиљана Стојановић, председница Кола српских сестара Ниш. она. -Дијалект је музика и додаје лепоту сваком говору. Задовољна сам
-У нашем народу има пуно предања која се преносе са колена на што расте интересовање за дијалект и што је Коло организовало једно
колено, али свака прича избледи, а писана реч остаје. Она је зрно које овакво вече како би се сви уверили како је лепо чути нашу домаћу
је најважније за сваки народ јер оно почне да клија на папиру и после реч,- истиче Виолета Јовић.
хиљаду година и претвара се у глас, у реч, у песму и причу. Управо
из тога разлога смо хтеле да ово вече птерворимо у вече дијалекта. Весна Петровић
12 Нова наша реч