Page 7 - NNR 6

како се хендлује мигрантска криза, како се познато да власт која потпуно изгуби контакт што ће још неко у тој градској управи остати
закључује „мали Шенген“ и шта то значи, да са реалношћу и толико се обахати, пре или без посла? Шта је то боље тамо што је било?
ли је то уопште објашњено, како ће се уредити касније врло лоше прође. Можда звучи парадоксално, али није тајна да
проблем са криминалом на локалу, како ће се у тим општинама које су имале срећу да имају
уканалисати мигрантски талас... Када погледате ННР:- Да ли је прави начин и пут управо опозициону власт, да је то у основи део несреће,
ко су људи који се баве са тим, од Марка Ђурића ово што се дешава у опозиционом блоку да су били практично ускраћени за много шта
до Вулина, па зар би тим људима неко оставио ових дана, после најаве да ће можда неки да што је зависило од републичке власти зато што
бицикл на чување, а камоли државу? То је изађу на изборе? Да ли је то прави пут како су биле опозиционе. Да не будем погрешно
разлог за бригу. разговарају људи који су мање-више на истој схваћен, то свакако не значи да је боље бити
страни или је то нешто што више одговара део владајућег амбијента него опозиционог, али
ПАРАЛЕЛНА СТВАРНОСТ властима? је исто тако неодрживо да ћемо ми сачувати
Понош:- Никад нисам био поборник тога острво слободе које се зове Шабац, па ће од
ННР:- Да ли се многе ствари кроз медије да кад се, назовимо то тако, неко друштво тога Србији бити боље. Неће, њима ће то само
пуштају да би се заборавила прича о оружју окупи у политици, да треба да имају унисоно бити доказ, а на крају крајева какав ће бити
и „Крушику“? мишљење, да треба да имају исти став, резултат у тим општинама то не зависи само
Понош:- Тога има и ми живимо у али и да оћуте нешто око чега се не слажу. од оних који изађу на изборе, него од Вучића,
две паралелне стварностИ. Ми смо једно Ситуација је таква да се Савез за Србију одавно шта ће му требати. Можда ће му требати да то
располућено друштво у коме један део прима определио, најпре појединачно чланице, а онда буде тзв. опозиција, а од тога Србији неће бити
информације са државних и парадржавних и сви заједно да бојкотујемо изборе на свим боље. Је ли Србији било много боље због тога
медија, јер ту нема неке битне разлиКе када нивоима. То је одлука коју смо донели пре што су то и до сада биле опозиционе општине?
гледате Пинк или РТС, или када читате више месеци и сви смо стали иза ње и почели Јел’ то сада нешто много битно променило? Ми
пар жутих штампаних медија који су под да је спроводимо. У неком моменту се појавило треба ствари да истерамо до краја, у Србији не
режимском контролом. Постоји и други то да ће највероватније људи који воде две постоје услови ни за какве изборе. Ја мислим
свет, који се информише методом од уста општине, Шабац и Параћин, ствари гледати да је у тим општинама била прилика, ако се већ
до уста, преко друштвених мрежа, читајући из неког другог угла и да сада сви ми треба држе механизми локалне власти и може да се
„Данас“ и недељнике и то тако функционише. да изађемо на изборе. То нас није уздрмало у утиче на регуларност изборног процеса, да се
Замагљивање функционише ко се напаја нашем ставу да то не може да буде исправна управо ту демонстрира квалитет бојкота. То је
одатле, а људи иначе већ имају сужен простор прича, да не можете да имате услове да гласате у требало да се уради. Наше расправе на ову тему
да се информишу на неки други начин, и једну гласачку кутију како ваља, а у другу нема су сасвим легитимне, није то сад питање живота
онда остаје то да разговарамо са њима и да услова, поготову што вам је неко попрскао прст или смрти. Можда се ти људи на крају и одлуче
комуницирамо на овај начин. Свакако се дешава и ко зна шта ће убацити у ту кутију. Какви су то да иду на изборе, СзС сматра да на то не треба
да они „бацају“ димне бомбе да би неке ствари услови бољи у тим градовима? На крају крајева, ићи и остаћемо при том ставу. Они који буду
склонили у страну, али већи проблем је то што ми имамо Савез за Србију, који није Савез за ишли сами су себе екскомуницирали из тога и
ствари које откривене у, рецимо, афери око Шабац или Савез за Параћин. Или, ако јесте, мислим да је то штета. Ради се о људима који
оружја или Крушика и породице Стефановић, онда је пођеднако и Савез за Шабац или Савез за имају солидан имиџ у опозицији, у политици,
не само да нису решене и да нису покренути Лесковац или Београд. Нема никаквих разлога талентовани, вероватно су могли остварити и
одређени поступци, него се ствари настављају. да имамо дупле стандарде и кажемо да тамо успех у политици на националном нивоу, штета
Та трговина оружјем наставља да функционише постоје неки услови. Варијанта да ће неки људи, је да се то прокоцка због нечега што је доста
на начин на који је функционисала и до сада. можда, остати без посла, па остаће. Али, остали кратковидо сагледавање ствари.
То само значи да се ова власт толико обахатила су и по читавој Србији само зато што нису
да од ничега не презају. Али, из историје је уз овај режим. Зашто би смо били болећиви Разговарала Љиљана Стојановић

ОТАЦ БРАТИСЛАВ СИНУ ГОРАНУ ДАО БУБРЕГ

„За своју децу дао бих и живот а камоли један бубрег без кога се
ионако може нормално живети. Само сам имао једну бригу, хоће ли нам
се подударати ткива а све остало је било решено“, речи су самохраног оца
Братилсава Милошевића (55) из села Грабова код Ражња који се заједно
са сином Гораном (31) опоравља на Клиници за кардиохирургију након
успешне трансплатације. За пет година у најмлађем трансплатационом
центру у Србији урађене су 40 трансплатације а према речима директора
ове Клинике, професора др Драгана Милића, планирају да са новом
опремом, која ће стићи током ове године, тај број повећају.
Братислав је самохрани отац и стара се о троје деце, Горану и
његовим сестрама Звездани и Гордани. Без супруге Евице, која је била
тешки бубрежни босник, остао је 1996. године. Прошле године је за
Братислава уследио нови шок.
-Тог тренутка сам престао да живим и желео сам само једно, да
сина спасим смрти и да живи нормално. Од срца сам захвалан лекарима
који су нам то омогућили,- прича Братислав.
Одлучио је да помогне сину тако што ће му дати бубрег и у томе
ништа није могло да га спречи. Сада се успешно опоравља, ускоро ће
и кући док ће Горан још неко време бити под наџором лекара.
Братислав каже да није хтео да губи време и да његов син чека на
кадаверичног донора. -Сада, када објавите текст о мени, можда постанем популарнији
-Не могу да разумем људе који су против донорства, јер никада код девојака. Још ако ми дође за руком да се оженим - бићете гости на
не знаш коме ће затребати. Ипак, постоје људи који су ме ганули до свадби,- каже са осмехом на лицу Горан.
суза,- каже Братислав. Директор Клинике професор др Драган Милић каже да су успели
Мисли на свог колегу Славишу, који је и сам дијабетичар, али је да „без инцидента експлантирају крајње анатомски компликован бубрег
понудио свој бубрег Горану, јер су иста крвна група. донора који је имао по две реналне артерије и вене“.
-Морао сам преко трбуха да се дијализирам четири пута дневно, а -Нормално је да бубрег има једну артерију и вену, али смо успели
то није баш лако. Практично су ми многе ствари биле ускраћене, али да то одрадимо захваљујући сјајном тиму лекара. У сложеној процедури
опет то ме је одржавало у животу па се нисам жалио,- каже Горан уверен експлантације и трансплантације која се ради истовремено у две
да ће се , захваљујући лекарима са Клинике за кардиохирургију, његов операционе сале учествовало је више од 40 људи,- наводи професор
живот наставити даље устаљеним током и да ће већ следеће године Милић који истиче да није задовољан бројком од 40 трансплатација и
моћи да се врати свом послу, а по занимању је молер. да очекује да их буде више када набаве нову опрему.
Спреман је и да се нашали. Весна Петровић

Нова наша реч 7