Page 14 - NNR 6

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ (1)

Пише: Александар Стојановић
Савремени политички речник је етаблиран
на темељима категоријалног апарата, у
чији састав улазе термини који, у већој или
мањој мери, фигурирају као општа места.
Међу њима, посебно упечатљиву позицију
заузимају појмови нације и национализма,
као термини којима обележавамо врло важне
детерминанте савременог политичког дискурса.
Овом тематиком су се, у претходна три века,
бавили многи филозофи, социолози, политички
теоретичари и други, свако из угла науке
којом се бавио, и на основу методологије коју
је сматрао адекватном за истраживање овог
проблема.
Како су по својој природи ови феномени
поприлично контроверзни, не изненађује Разматрати појмове о којима шири најбоље дефинисати путем овог принципа.
да су се у друштву истраживача нашли друштвени аудиторијум свакодневно говори, или Националистички сентимент може бити
многи. Од оних којима су радови на тему које употребљава како би објаснио неку појаву, нарушен уколико политичка граница државе
нације и национализма били средство за процес или понашање, није лак задатак. Тежина не обухвата све чланове нације, или уколико
промовисање ставова о супериорности своје, тог подухвата је диктирана комплексношћу нација и нема државу, а нарочито, уколико је
и инфериорности других нација (односно, политиких феномена: њиховом вишеслојношћу, владајући слој у држави друге националности.
творевина које у њиховим очима имају исти многоструким извориштима, диверзитетом Елаборирајући овај принцип, Гелнер наводи
назив, али неједнак садржај), до других, њихових појавних облика, али и разноликошћу да националистички сентимент није бенигна
вансеријских интелектуалаца и теоретичара, њихове перцепције у различитим друштвеним појава, како се може чинити, већ да врло често
чија су дела незаобилазна литература за сваку срединама. Све наведено је карактеристика постоји тенденција једне нације да фаворизује
озбиљнију причу о овом питању, и који су појмовног одређења нације и национализма, али своје интересе науштрб других нација, што
својим промишљањима, често превазилизи и и поред тога, у том настојању треба истрајати. по правилу, изазива тензију.Са друге стране,
историјски контекст у коме су живели. Национализам, како се уобичајено постоји реална могућност да националистичка
Управо из тог разлога, важно је на самом доживљава и тумачи, представља љубав према жаришта у значајној мери надмаше број држава,
почетку овог путовања, истаћи тежњу писца свом народу или, ређе, љубав према својој које реално и ефектно могу да функционишу.
да се позове на теоријски опус потоњих. У држави. Овако би изгледала дефиниција коју Вратићемо се овој теми касније у току рада.
ту групу, недвосмислено, спадају врхунски би предочио највећи број људи.На основу ове Суштински, Гелнер национализам види као
ауторитети, попут Ернеста Гелнера, Ерика једноставне констатације, можемо уочити та начело, које захтева да етничке и политичке
Хобсбаума и Бенедикта Андерсона. Закључци два важна елемента - народ и афирмативни границе буду комплементарне, односно, да
до којих су дошли наведени аутори у својим емотивни однос према њему.Овако доживљени не пресецају једна другу. Политичке границе
књигама су од великог значаја за најсажетији национализам, како наводе промотери овог су границе државе, коју Гелнер одређује
могући приказ неких промишљања феномена тумачења, не представља претњу по друге дефиницијом Макса Вебера (као институције
нације и национализма. народе, јер не подразумева мржњу према која има монопол физичког насиља), а коју
Расправа је замишљена на следећи начин. њима, већ искључиво, окренутост свом народу можемо посматрати и као политичку заједницу
Најпре ће, колико је то могуће, бити дефинисане и љубав према свим његовим конститутивним која своју суверену власт спроводи на границама
основне категорије, на начин који ће бити елементима. Екстремна верзија национализма, омеђеној територији и људима који ту живе.
довољно јасан читалачкој публици, али и на која баштини нетрпељивост према другим Сматрам да је осврт на Гелнерову
начин који ће бити употребљив за потребе даље народима, јесте шовинизам, од којег се дефиницију национализма довољан, јер у
анализе. Уздржаћу се од навођења теоријских национализам, како наводе, недвосмислено њој, поменути теоретичар сублимира етнички
размимоилажења различитих аутора и школа разликује у својим квалитативним и политички моменат, као круцијалне
друштвене мисли око појмовног одређења карактеристикама. детерминанте у национализму. Сада је важно
нације и национализма, јер за тако нешто, Овакво, широко распрострањено тумачење рашчивијати појам нације, који је, у теоријском
нема ни времена, ни простора, с једне стране, национализма се темељи на идентитеској смислу, још сложенији и контроверзнији од
а са друге, тиме бих оптеретио читаоца који логици, која своје корене има у учењима старих појма национализма.
(можда) нема додирних тачака са политичком Грка, а нарочито, Аристотела. Оваква логика има Дефинисање нације носи са собом неколико
теоријом. Након одређења појмовног апарата, линеаран ток, јер смо ми, оно (што мислимо) да проблема. Први проблем је често (и погрешно)
замисао је да у другом делу рада, буде приказан јесмо, и по томе се разликујемо од онога што поистовећивање нације и државе, с једне
пут који су прото-националистичке идеје нисмо. За разлику од ње, на Далеком истоку се стране, а са друге, тумачење националности
прешле од умова и радних свезака филозофа под утицајем таоизма, развила парадоксална као категорије која води порекло “откад је
осамнаестог века, преко дешавања у доба логика, која има скоковит ток аргументације, света и века”, односно, као феномена који у
Француске револуције, до праксе деветнаестог и по којој, јесмо-оно што нисмо, и обратно. историјски дискурс има зацементирано место.
века, која је била утопљена у ову идеолошку Елем, проблем са одређењем национализма Однос државе и нације ће подробније бити
мантру. Даље, биће објашњена суптилна преко идентитетске логике је у томе што она разматран нешто касније, док је на овом месту
веза национализма и државе, појмова који се почива на претпоставци о постојању другог важно уочити финесе у контекстуализацији
погрешно тумаче као две стране истог новчића. идентитета, у односу на који ми формирамо нације.
На разлику ћу указати не само на појмовном, властито виђење свог идентитета. Због чега Када да прикаже сложеност појмовног
већ и на апликативном нивоу. Трудићу се да је то проблематично? Проблематично је због одређења нације, Хобсбаум полази од важности
објасним повремено патерналистички однос тога што је национализам категорија у којој је, „чињеница“ и перцепције. Због тога, он наводи
који је држава деветнаестог века заузела како ће се показати, огромна улога емотивног објективне и субјективне дефиниције нације.
према национализму, инструментализујући инпута, па се поставља питање да ли је могуће Објективне дефиниције покушавају да
његове инхерентне карактеристике за своје у потпуности искључити негативне емоције нацијом прогласе оне групе које задовољавају
потребе, трасирајући на тај начин пут ка неким према ономе што нисмо, јер, чему потреба за неке заједничке критеријуме - језик, етницитет,
армагедонским догађајима двадесетог века. диференцирањем, уколико смо сагласни са историју, културно наслеђе или нешто треће,
На крају, размотрићу тренутно стање, као свим карактеристикама тог другог идентитета? узето појединачно или у комбинацији.
и перспективу национализма у глобализованом На темељу те примедбе, ниче сумња да су у Проблем ових дефиниција јесте у томе што
друштву, ослањајући се на процену трендова на свом рудиментарном облику, национализам и оне обухватају само оне групе које заиста имају
глобалном плану, са незахвалном и нескромном шовинизам сличнији него што су поборници те карактеристике, мада је и код тих група
идејом да предвидим „дан после сутра“. На том национализма спремни да прихвате. то дискутабилно. Нарочито проблематично
путу, помагаћу се и компарацијом сличности Међу теоретичарима национализма је извориште националности које можемо уочити
савременог света, са претходним историјским уважавана дефиниција коју нуди Ернест у оваквим дефиницијама, јесте етницитет, јер је
периодима, колико год то било проблематично, Гелнер (а коју прихвата и Хобсбаум), по коме врло незахвално сврставати неког у одређени
због немогућности апстраковања историјског национализам “представља првенствено један национални оквир, само на основу претпоставке
знања на сире временске популације. И поред политички принцип који подразумева да да су сви његови преци били “чистокрвни”.
тога, то ћеу овом раду бити учињено, ако ни због политичко и национално јединство треба да буде Типичан пример објективне дефиниције
чега другог, онда због неконвенционалности у конгруентно (подударно)”.Гелнер национализам нација јесте врло утицајна дефиниција Јосифа
промишљању. представља као сентимент, који се може Стаљина, који је нације одредио као историјски
14 Нова наша реч