Page 16 - NNR 6

САВА ДИМИТРИЈЕВИЋ
БУБЊАРА ИЗ СЛАВУЈЕВ БИОСКОП (2)

За сваки филм Драги Славуј је правија делује на гледаоци – психолошки! – ладно гим,
рекламу. У кафану је испод биоскопско платно СЛАВУЈЦИ: Миле Станковић, звани ал кд погледав у кубе и видив да унутра светли
бија билијарски сто. Преко дн на њега се играја Славуј, жена му Васка од Шаторци у Подврце, црвено викав:
билијар, а увече, кад кафана ради као биоскоп, ал она се нигде нее викала као Васка Шаторска, – Бабњи! Бабњи! Ће се угреје!
Драги окрене билијар и на њега седи публика него као Баба Славујка. Она је имала њен мос У Славујев биоскоп сала је била – са
и гледа филм. Кад се приказивао филм од на Ветерницу. Тој је мос код Јоргаћевићи преко два подијума. Одмах испред платно бија је
Франкештајна – Драги Славуј донесе у биоскоп куга се иде од Исар у Подврце и викали су га билијарски сто – кд је гужва, ми смо лежали
мртвачки сандук и у сандук тури живога човека. Баба Славујкин мос. Туј су се прале черге, веш, на наопако окренут билијар и такој лежећи
Кад у филм поче да се приказује како гробари постиљци и све друго што се на руке прало. гледали филм – да би и онија, који су били поза
на гробље ископавав гроб од вампири – на Васка је туј дођувала и прала ноге – имала је нас на први подијум, могли да гледав. На други
мртвачки сандук испод биоскопско платно се реуму, ноге су гу много болеле и доктори ву подијум били су астали – туј је публика седела
подиже поклопац и из сандук поче искача жив беоше рекли да иде и да гази реку, али све – уз астали, јела семке и пила пиво!
човек! А оноо – настаде цвилба и бегање из узводно и да ће струјање воде да ву помогне. Пролази у салу били су само са стране. Са
биоскоп од стра. И Васка је често ишла – слегне под мос и гази леве стране бија је и пролаз за авлију и кућу
Еданпут беше филм – како воз иде право у реку узводно, а ондак си сврне куде мајку и на Славујци. Туј је било дрвено степениште
публику! И Драги Славуј у едну суботу напушта татка Шаторци у Подврце, јер ву је тој било за качење у апаратуру одокле су пуштани
сељаци у биоскоп да гледав тај филм – за џабе. близу и ,,успут“. Миле Станковић Славуј и филмови. Драги Славуј је имаја и касу узидану
А сељаци никад несу гледали биоскоп. И кад Васка, деца гим Душан, Воја, Дарка, Зона и у дувар сс маркирана врата, а на врата од касу
у филм воз „пође у публику“ – у салу настаде још две ћерке – една удата у Шућуранови на била је слика на Душана Славуја у комитску
цвилење, сељаци почеше да рипав по онеј Нишку улицу. Душан, жена му Наталија – Тала униформу. Изнад касе бија је штендер и
чукљеничке столице и клупе – оћев да побегнев из Зајачку фамилију, деца гим Драгутин – Драги трофазни мотор с вртимушку од бугарски
из биоскоп, ал не можев да искочив, јер је Драги Станковић Славуј, Пера и Добрунка. Драги, авион – самолетку. Оволка вртимушка – и тој
намерно закључаја врата од салу. жена му Оливера из Врање, деца гим Миле, дрвена. И кд гу Драги Славуј, кд су лети големе
У Лесковац је пре рата бија банкар Добрунка, Зора, Пера и Љиљана. Баба Славујка врућине, омакне да лади салу – вртимушка смо
Граочанкић – имаја је банку у главну чаршију. Тг је била отресита жена. Била је млого богата што не одува публику! Толко је јак мотор бија.
се из Америку врну Јован Бердић, отуд донесе миразџика – богата, јака и бесна. Кад пође у Бубњи ваздух – ко авион да је у салу – нити
големе паре и отвори биоскоп „Корзо“, познат варош – ко мушко. Тој је све злато наређано на чујеш филм нити ништа.
као Бердићев биоскоп (кд партизани дођоше њума. У Славујци је морало да се пости, али
у Лесковац, назваше га прво „Москва“, а онда Васка никад нее постила. Само за њу – мора Има људи који због онога што су радили и
„11. октобар“). Граочанкић је бија пријатељ печено прасе да виси! И тој и на Велики петак, а чинили себи и другима – уђу у причу и анегдоту
на Бердића, конкурента на Драги Славуја, по камоли па у други дани – она не може да пости, и тако постану својина оних који их памте и
целу чаршију је причаја – да он неће да иде мора печено прасе да еде! времена кроз које их носе и причају о њима.
у сиротињски биоскоп „Славуј“ и зборија је: Од болницу на куд реку били су Веља О животу Драгија Славуја, његов син,
– Само ја не идем у биоскоп „Славуј“. Веселиновић, звани Кромпир, пиљар, дућан примаријус доктор Миле Станковић каже:
На Драги је тој млого било криво и да би на Ђорђу Шупљагу, трговца, па Таса Бело Драги Славуј је у Први светски рат, као дете
се осветија на Граочанкића што му понижава Јагње, пиљар, њигов брат Воја Љочко, продаваја био четнички курир и носио поруке зашивене
биоскоп – Драги Славуј узеде едно магаре, на кисело млеко, па Алекса Станковић, звани Кења, у шајкачу. Васпитаван у националном и
магаре стави таблу и на таблу сс голема слова грнчар, синови му доктори Љуба и Тренча, патриотском духу био је против приближавања
напише: САМО ЈА НЕ ИДЕМ У БИОСКОП па бојаџија Пера Јоргаћевић, Мита, пушкар, Краљевине Југославије Немачкој и због своје
„СЛАВУЈ“!, а онда плати на едно Циганче да Тоша Тасић Зец, стари трговац, ондак Трајко борбе против конкордата био је хапшен и
шета магаре испред Граочанкићеву банку. И кој Дрангулија, што је продаваја бакалске ситнице, злостављан у Краљевини Југославије. Као
год је улегја и излегја из банку, ел па ишја кроз па улаз у Славујску авлију, „Пивница и тон кино бомбаш Југословенске војске Драги Славуј је
главну чаршију, теа – не теа, видеја је магаре Славуј“ и Костадин Калајџић, звани Дина Леле. 1941. године бомбама дочекао немачке тенкове
и на њега закачену таблу: „Само ја не идем у Тоша Тасић Зец, а викав га Зајац – стално код Странцина. Као антифашисту СС га хапси
биоскоп ’Славуј!’“ И такој је Драги Славуј и је купуваја разне књиге – на кило, за фишеци. и 1943. године Гестапо га је интернирао у
освету против Граочанкића, што је причаја Куде њега су дођувала и комшијска деца да злогласни концентрациони логор у Матхаузену.
да не иде у сиротињски биоскоп „Славуј“ – гледав слике у књиге. Зора Славујска на крај У тај злогласни логор био је од 29. октобра 1943.
претворија у рекламу за свој биоскоп. школске године никад нее добила књигу – била године до 13. маја 1945. године.
Драги Славуј нее вероваја у Бога. На децу је све добра и по ники пут врло добра. Ал без У Титовој Југославији, 1953. године,
је зборија да су земља и Сунце створили свет обзира на тој – Тоша Зајац је на крај сваке судском пресудом – у име народа, Драги Славуј
и никако се с попови нее слагаја. Школски школске године даваја на Зору Славујску по је оглашен кривим за кривично дело повреде
другар му је бија поп Цивун. Кд се сретнев, едну књигу и напише: „Зори за одличан успех угледа државе, њених органа и представника
Драги му вика: и одлично владање у школи!“ из члана 174 и осуђен на три године затвора.
– Куде си ти, бре, попе, не виђам те! Ткој је стварно било. После су се Казну затвора издржао је у Републичком затвору
А поп Цивун му каже: измишљале и додавале разне приче и које ти КПД Ниш. По издржаној казни, пуштен је из
– Па не мож ни да ме видиш – ти не дођујеш не шале, само да буде – посмешно! Као – све затвора јуна 1956. године – и умро четири
у цркву, а ја не идем у кафану – и како ће ме је тој било и десило се у биоскоп „Славуј“. А месеца касније – 23. октобра 1956. године.
видиш! неје! Али, додавало се – не додавало се, тој је
Једанпут се доказују – кој је створија свет! време које је својим биоскопом и начином на А које је тој Драги Славуј направија да га
Поп Цивун каже – Бог, Драги Славуј вика – који је рекламирао филмове – означио Драги „народна власт“ уапси и „народни суд“ осуди
Сунце, вода и ваздух! И сг ће се доказујев кој Славуј и он, и да оће да отидне – не може, мора на робију?
је у праву. туј да остане, не давав му Лесковчани да га Када су му „ослободиоци“, после уласка
– Ајд прво ти на мене да докажеш! – вика више нема у њиховим сећањима! у Лесковац, одузели биоскоп и све што му је
поп Цивун. Драги Славуј узне два лонца и остало од оца Душана, Драги Славуј је написао
напуни ги са земљу – један лонац стави на таван Кд уђеш у бијоскоп „Славуј“ – с леве брошурицу – о томе шта је све претрпео као
и покрије га сс тепсију да нема ни ваздух, ни стране у ћошку је кубе – направено од железно сарадник партизана, а затим и као логораш у
сунце, ни – ништа! А други лонац, напуњен буре за живу соду“, казујев Миле Мерза и Матхаузену. Разочаран због одузете имовине,
са исту земљу, стави на слунце и стално га Гаца Манић, адвокат. На тој железно буре он удари и у неку критику против „другова“
залива. Из лонац што је бија на слунце и куга направена вратанца, а у буре – запалена свећа и „народну власт“. Драги Славуј се пожалио
је заливаја створиле се разне травке, бубаљке од лицидерски колачи, купени куде Драги и првоборцу Војину Петровићу с којим се
и глисте, а онај лонац на таван – ништа! И ткој воскара. На прозорче од фуруну Драги Славуј годинама познавао и дао му брошурицу коју
је „доказаја“ на попа Цивуна – да је он у праву. залепија црвену ртију и ти, кд гледаш у фуруну је написао. Али, уместо да му врате кафану и
Драги Славуј је писаја и позоришни видиш пламен, мислиш – гори ватра, приђеш све што су му одузели – Драги Славуја уапсе,
комади, а кад су му партизани све одузели и да огрејеш руке, а оно – ладнооо! Ал, тој и нее осуде га и отерају на робију.
отерали га на робију – и тој је пропало. важно, важно је да онај свећа, што гори у кубе, (Наставиће се)

16 Нова наша реч