Page 8 - NNR 8

Нова књига Данила Коцића, новинара и публицисте
ДР ЖАК КОНФИНО И ЛЕСКОВАЦ

(Проф. др Тихомир Петровић: Др Жак Конфино и Лесковац - jедно виђење савременика,
публициста и критичара, Лесковац 2020)
У служби националног и културног чисто из моралног задовољства – а не из
програма, Данило Коцић је примио на себе ауторског самољубља и посебних намисли,
задатак да први пут представи портрет др завређује сваки респект.
Жака Конфина, писца који се целином свога
дела намеће књижевнокритичкој пажњи. О аутору књиге
Књижевник, по образовању лекар, полиглота и
преводилац, јеврејског порекла, светски човек, Данило Коцић (село Дадинце,
Конфино се, истиче аутор Коцић, упркос свом Власотинце, 1949) – Данило Коцић је
„странствовању“, није кидао од Лесковца, места професор књижевности и дипломирани
свога рођења. Сразмерно широког дијапазона правник. Као стипендиста Косова и Метихије,
и интегралне визије света и живота, који је (1972/73) био је професор Српског језика и
своје прве радове публиковао у Политици и књижевности и Уставног уређења у Гимназији
Српском књижевном гласнику, он заузима „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као
стабилно место у српској књижевности и, професор књижевности у Гимназији „Стеван
свакако, једне покрајинске књижевности. Реч је Јаковљевић“ (Власотинце). Коцић је био
о аутору пространог духа и песничке зрелости. новинар и уредник у приштинском дневном
Иза речи Данила Коцића, посве мишљења листу Јединство 1977/1978. године, а затим је
и опсервација критичара које он у целости три деценије радио као новинар - дописник
наводи, сазнајемо да је опус овог ствараоца Политике из Лесковца и југа Србије. Један je
базиран на стварности која се збива пред очима, од оснивача (био је и председник) Удружења
свету за који се не може рећи да је измишљен. писаца Лесковца и стални сарадник гласила
Узев најшире, дело је сликовит документ, бачена Помак. Члан је Удружења новинара Србије и
жива светлост на једно време и прилика наше Удружења књижевника у домовини расејању.
релативно скорашње прошлости. Десетак књига КЊИЖЕВНИ РАД: РОМАНИ: Изабрани
прича, романа и драмских комада опипљиве живот (Лесковац 1997), Изабрана тишина
каквоће, што чини свеукупан Конфинов учинак, о Конфину као сликару људских физиономија (Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац
улази у ризницу наше литературе, зацело, и нарави, писцу „мало искошеног погледа“, 2012), Измаглице - трилогија (Лесковац 2016);
заузима важну и издалека видљиву тачку на Коцић апострофира ведрину и хумор. И наводи ЗБИРКЕ ПЕСАМА, ПРИЧА И АФОРИЗАМА:
мапи лесковачке литературе. речи Бранка Ћопића: „Моја посебна слабост је Чудна лађа, песме (Лесковац 1987), Дневник
Уметничка вредност Конфиновог дела, савремени писац Жак Конфино, који ми је исто на распусту, песме (Лесковац 2002), Говор
индиректно подсећа Коцић, показује се у тако драг као и Бабељ или Шалом Алејхом, јер камена, песме (Лесковац 2004), Песма жени,
стваралачком поступку и тачки гледишта. његов хумор ме подсећа на хумор ових великих песме (Власотинце 2007), Невреме – приче из
Онеобичавање, деконструкција, творачка писаца.“ Изгледа, за творца прича под насловом завичаја (Лесковац 2016), Аутобиографија –
имагинација и лиризација, оригинална Хумореске, Ротаријанци, 100 година – до гроша време сенки, I део (Лесковац 2016), Изабрани
садржина, језик и стил, привид завршене и и Нове хумореске нема ништа људскије од списи – сликање меморије (романи, приче,
заокругљене радње, у најкраћем, својства су смеха; златно зрно жита, еликсир живота – песме, Лесковац 2016), Афо(к)ризми и друге
Конфиновог опуса – творевине која доноси хумор је ауторово оруђе у свакодневним (не)згоде, (Лесковац 2017), Афоризми са
разоноду, добро и лепоту која улепшава свет. искушењима и у поткусуривању са животом, тужне пруге, I (Лесковац 2018); Афоризми
надасве оруђе разоноде и релаксације. са тужне пруге, II (Лесковац 2018); Сликање
О проф. др Тихомиру Петровићу Лесковачки књижевник, долазимо до сазнања, меморије – изабрана дела (Лесковац 2020);
није вехементни сатиричар, већ креатор који СТУДИЈЕ И ПУБЛИКАЦИЈЕ: Лесковачки
Прошле године појавила се књига проф. „слабе“ стране и ситне обзире својих јунака, писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац
др Тихомира Петровића, изузетног педагога свакако „добре“ поступке и радње, излаже 2015, 2016), Лесковачки песници – панорама
и научника, „Сироит Срби - Сиротиња у незлобивом смеху. лесковачког песништва 1944 – 2014 (Лесковац
српској књижевности“ (Банатски културни Конфино је, сугерише аутор Коцић, 2015), Хумор у делима писаца лесковачког
центар). У најновијојем делу записано је: еминентно драмски стваралац. Сценичност, краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа
Тихомир Боривоја и Радославе Петровић експресивност и игра, нарочито су испољени Србије (Лесковац 2016), Проф. др Душан
рођен је у Бошњацу 1949. године. Професор у текстовима за извођење. Радња, спољашњи Јањић: живот и мисао – хрестоматија и
је универзитета. Објавио је књиге: Историја и унутрашњи догађаји, изненадни преокрети, коментари (Лесковац 2017), Др проф.
српске књижевности за децу (2008), Тамно ритам, гестови и дијалог, усмерење ка крајњем др Тихомир Петровић, живот и мисао –
огледало – огледи о читуљи (2008), Увод у исходу, афективна енергија – показатељи су хрестоматија и коментари (Лесковац 2017),
књижевност (2009), Увод у књижевност за списатељске вичности. Проф. др Драгомир Радовановић: живот и
децу (2010), Рад, изнад свега (2013), Умеће Језик је најличнија, најкреативнија ауторова мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац
говорења (2016), Огледи и критике (2018). црта. Као сваки прави стваралац, Жак Конфино 2017), Добривоје Бошковић: живот и мисао
је водио борбу речима и с неизрецивим, зацело, – хрестоматија и коментари (Лесковац
Ослањајући се на оцену критике показао слободу руковања језиком. Прилози 2017), Лесковачки писци – библиографије
Драгољуба Трајковића, Бране Митровића, о Конфиновом раду, интегрално приложени у и коментари 1988-2018 (Лесковац 2019), Др
Јована Јовановића, Светлане Велмар књизи, откривају лексику непрожету поезијом Жак Конфино и Лесковац - jедно виђење
Јанковић, Душана Јањића, аутор Коцић и места која траже накнадно сређивање и савременика, публициста и критичара,
обавештава читаоца да песништво Жака поправак, што је све – разуме се – имало за (Лесковац 2020),
Конфина није имуно схематизма, површних последицу непесничко представљање мисли и
поређења, пресублимација и стерилизације слика. У самој материји, у виђењу савременика, Дело о заоставштини вредној
такорећи у хемијском виду; склон дискретној публициста и критичара, укупна оцена о нашем истраживачког пера, књизи чије листове
интенцији и морализму, писац подређује писцу не изгледа превелика; као што су, ваља ветар времена није разнео – само завештајног
текст вануметничким циљевима, да говоримо приметити, сама њихова критичка виђења карактера – писано је референцијалним језиком,
другачије, жртвује светост креативног чина и скромног формата и амбиција. без неке апарутуре и ситних напомена који
чар форме; постављена тенденција, најпосле, Користећи своју вагу и своје тасове на ометају текст у ходу. То је, уједно, све што
открива оскудицу уметниковог надахнућа. Тек, њој, Коцић је, рекосмо ли, први у нашој науци можемо казати.
остаје Коцићев естетички суд да је реч о писцу понудио обухватнију слику о писцу и делу Проф. др Тихомир Петровић
који даје предмет на прегледан, ненаметљив и које, у неком смислу, егзистира као затрпано Фото:
занимљив начин. окно нашег књижевног наслеђа. Несумњиво, Данило Коцић
Следећи констатацију Николаја Тимченка ауторски потхват из чисто научне увиђавности, Насловна страна књиге
8 Нова наша реч