Page 10 - NNR 8

Руралне области Србије
НЕДОСТАЈУ ПЛАНОВИ РАЗВОЈА

Само 26 одсто градова и општина у У Јабланичком и Пчињском округу, Руралне области се сусрећу са
Србији има стратешке планове руралног стратегију руралног развоја имају само многобројним проблемима. Према
развоја и зато је, упркос великом броју Лесковац и Врање. Лесковац је у 2017., у подацима РЗС-а за 2018.годину,просечна
докумената који регулишу ову област, ову област уложио 17.753 динара, следеће старост носилаца газдинстава је 61 година,
стање у њој још увек незадовољавајуће, године 23.28о, 2019.-те, 29.012 динара, а само шест година пре тога била је 59.
оценила је у Извештају Државна ревизорска што је укупно нешто више од 7о хиљада Националном стратегијом је планирано
институција. динара.Врање је за ову област, у истом да учешће носилаца газдинстава старости
ДРИ је, у фази планирања ревизије, периоду, определило упола мање новца. до 35 година порасте на 2о%, али је, у
послала упитнике на адресе 145 локалних Ниједна од општина у два округа нема посматраном периоду, оно са 4,6, пало на
самоуправа и утврдила да мање од трећине стратегију руралног развоја, али је већина, 3,1 посто.
има планове за развој руралних области у својим буџетима, планирала средства за Пољопривредна механизација сматра
на својим територијама. Занимљиво је да те намене. Тако је, у поменуте три године,
управо градови и општине, које издвајају Црна Трава издвојила 383(?!), а Лебане се застарелом, јер је преко 8о посто
највише средстава за подстицајне мере, 1.000 динара, Медвеђа 29.125,Власотинце трактора и комбајна старије од 20 година.
немају стратешке планове. 14,5, Бојник близу 2о хиљада, док су И то су два кључна поља на којима је
Међу њима су Београд (449.200 Бујановац и Сурдулица определили неопходно деловати.
динара), Мали Зворник (174.697), Краљево дупло већа средства. Прешево се, до сада,
(151.684), Пирот (137.589), Крагујевац руралним развојем није бавило, показује Н.С.
(130.059). извештај.
ПРОИЗВОДЊА ЦРНОГ и незакоровљеним парцелама. Избегавати сетву црног лука
на парцели где је у претходних година (3-4) гајен црни, бели
ЛУКА ИЗ АРПАЏИКА лук или празилук.
Основну обраду земљишта обавити што раније у јесен,
(Allium cepa) на дубину од 25-30 цм. Сади се у рано пролеће када временски
услови дозволе да се земљиште припреми. У зависности од
Црни лук спада међу најраспрострањеније повртарске крупноће луковица, начина садње и квалитетета рада садилице
културе које служе за исхрану људи. То је двогодишња биљка обично се користи 500-1000 кг/ха арпаџика. За 1 ха потребно
која у првој години образује главицу. Наредне године из главице је: ситног арпаџика 300 – 500 кг, средње крупног 500 – 800 кг
израстају цветна стабла која доносе семе. Црни лук се гаји као и крупног 800 – 1000 кг. Обично се сади у браздице на размак
једногодишњи, директно из семена, или као двогодишњи, из 15 X 15 или 20 X 10 цм. На великим површинама, уз примену
арпаџика. Отпоран је на хладноћу и подноси широк распон механизације, арпаџик се сади на редове растојања 30 цм или
температуре. Јако је важан избор сортимента. Најчешће су у траке са 4-6 редова. Између трака оставља се размак од око
заступљене сорте пљоснатог (погачастог) и округлог облика. 50 цм, а између редова у траци 20 цм. Размак у реду је 7-10 цм.
Предуслов успешне производње лука јесте здрав, Норму ђубрења потребно је одредити на основу агрохемијске
квалитатан, калибриран арпаџик са већим садржајем суве анализе земљишта.
материје. Садња може бити ручна (равно тло, на гредице) или Црни лук је стасао за бербу у моменту када биљка омекша
механизована. Луковице се производе из арпаџика (озима и и падне по земљи. Са вађењем се почиње када 50% биљака
пролећна садња), семена - директна сетва (најчешће пролећна полегне. Пракса оказује да је пожељно сачекати да сва биљна
сетва) и расада. маса полегне. Вађење може бити машинско и ручно.Након
Парцеле за производњу црног лука треба да су без дозревања и сушења следи складиштење.
микродепресија. Реакције земљиштаима важну улогу у
производњи црног лука. Најбоље успева на земљишту слабо Саветодавац за ратарство и повртарство
киселе или неутралне реакције, pH 6,0-7,0. Гаји се на чистим Бобан СТАНКОВИЋ, дипл.инж.пољ.
СИВА ПЕГАВОСТ инокулума, стварају повољне услове за развој и ширење болести.
Падавине условљавају ослобађање пикноспора из пикнида, које
ЛИСТА ПШЕНИЦЕ ношене капима кише доспевају на лист и остварују инфекцију. С
обзиром да је у питању полициклични патоген, може се остварити
већи број секундарних инфекција током вегетације.
Први симптоми сиве пегавости листа пшенице, проузроковани Заштита пшенице од овог патогена подразумева примену
фитопатогеном гљивом Septoria tritici, обично се уочавају се на плодореда, гајење толерантних сорти, уништавање биљних
доњим листовима пшенице, и то у виду светлозелених, воденастих остатака, примену хемијских мера заштите. Здравствено стање
пега. Пеге су издуженог и неправилног обилка, а услед њиховог усева пшенице треба пратити од ницања, како би се утврдила
спајања бива захвачена већа површина листа. Временом пеге појава и ширење болести. Примена фунгицида је условљена
добијају жуту, а потом сивкасту до црвенкасто мрку боју, и биологијом патогена, условима за инфекцију и даље ширење
оивичене су хлоротичним ореолом. У оквиру пега формирају болести, као и развојном фазом пшенице. Економски праг примене
се црна телашца, пикниди. Интензитет појаве болести зависи фунгицида, праг штетности, је постигнут уколико су симптоми
од сортимента, густине усева, ђубрења азотним ђубривима и сиве пегавости листа пшенице присутни на 10% биљака, на
временских услова. Као последица развоја болести долази до првом листу изнад другог коленца. Хемијски третман спроводи
сушења заражених листова, смањења асимилативне површине, се применом неког од регистрованих фунгицида (активна
штурости зрна, смањења приноса. При повољним условима, материја азоксистробин + дифеноконазол, тиофанат-метил +
болест може да се прошири са доњих на горње листове, што епоксиконазол, пираклостробин + епоксиконазол, азоксистробин
доводи до већих губитака у производњи. Може се јавити на + ципроконазол, тебуконазол + тиофанат-метил и др.). Успешна
свим деловима пшенице али најчешће напада лист. Овај патоген заштита пшенице подразумева чување листа заставичара, и два до
презими у виду плодоносних тела, пикнида, на зараженим биљним три листа испод њега, како би се физиолошки процеси у биљци
остацима и самониклим биљкама пшенице, који представљају несметано одвијали и сачувао принос.
примарни извор инфекције. Честе падавине уз присуство
Бојана Карапанџић, дипл.инж.пољ.
10 Нова наша реч