Page 13 - NNR 8

ДВЕ ВРЕЋЕ КОСТИЈУ (2)

Александар Стојановић брачне постеље, с ким ће добро и зло делити,
није било нешто о чему је била питана. Једно је
Из страдања у патњу било сигурно, биће како Таса одлучи. Избора
домаћинских момака стасалих за женидбу, пак,
Свет се спремао да падне на колена. То у тим рутавим, послератним годинама, не беше
је чинио, не због ванвременских открића на много. Силне су делије изгинуле у недавно
источним обронцима Анда, ни због истинске завршеном Другом светском рату – оне, који
лепоте сибирских тајги која инспириса неког би по годинама, били прикладни мужеви за
врсног уметника да открије суштину живота, девојке које тек улазе у цват својих дана.
већ због једне крајње изобличене идеологије. Због тога, а избог много чега другог,
Идеологије, која ће живу децу бацати у ватру би одлучено да Милункин изабраник буде
и која ће читав свет гурнути у крвави рат, Како било, Милевина нагла и грозна смрт, седам година млађи Борко, исти онај дечкић
највећи своје врсте у сећању. беше стравичан ударац за читаву породицу. који се роди неког мартовског дана, годинама
Када су му, неколико месеци касније, Жена је, одувек у Срба, била стуб, носећа раније.Тако се ствари уредише.Тако се ствари
објашњавали да је Немац напао Пољака првог осовина породице, она сива еминенција која свршише. Почело је, како то обично бива са
септембра, те да су се у недељама доцније, чврстином карактера и свеобухватношћу браковима који су склопљени по уговору
сукобу придруживали и остали моћници, Таси планирања и промишљања, стајаше иза ивољи других, на начин нити пријатан, нити
се учини необичном коинциденцијом што је шепурећег става мушке руке домаћина. прикладан. Рођен у крвавом пиру, у фамилији
баш те ноћи, из дубоког сна био пробуђен Томе посведочи ова кућа необичних људи, Трајка Опанкара, Борко одрасте под вечитом
застрашујућим грактањем гаврана, који се чији животи добише предвидив ток у првим присмотром маћехе Радмиле, која ће у њему
беше згодно сместио на дотрајалој греди послератним годинама. видети претњу за наследно право својих
оближње сеоске цркве. Рад окупира дане, целодневни, мукотрпни, синова – Јанка и Перише. Ова, гојазна жена,
Тај догађај, срце овог младог човека, које сељачки рад, та алхемија која прочишћава кривих ногу и пискава гласа, дође у кућу
ништа дотад није плашило – ни Бог, ни људи, мисао на начин зачуђујуће ефикасан и само Трајкових, након смрти Трајкове прве жене,
испуни слутњом на рутаве дане који предстоје. понекад, угода. Тако је, макар, на почетку, Зоре, која издахну на порођају, доносећи Борка
Но, до тога не дође нагло. Прошла су још док се ум и тело не свикну на монотонију на свет. Свој боравак на позицији стуба кућа,
два окопнела снега и двадесет и три продатих покрета. Тада, човек као да је у трансу, пак, Радмила не искористи да буде, као права
јагањаца, пре него што освануше они априлски изазваном досадом напорног рада, колико и српска мајка од старине, ослонац и везивно
дани, када небо прокле земљу необичним ума који покушава на све начине да побегне ткиво, већ пре беше узрок свађа, но мира.
жаром, а земља узврати повраћајући крв. Многа од колотечине једноставних страна једног Малтретираше Борка, то несрећно чељаде,
страдања се десише око фамилије Тасиних, крвавог посла. готово свакодневно, погрдним речима и још
мимо жеље присутних и упркос напорима Тасе Дођоше дани присилне колективизације погрднијим делима. Она достигоше врхунац,
и Милеве да децу поштеде призора ужаса. Али, имовине, и, како су годинама касније причали оног дана када Борку напрсну колено од
живот има своје планове, индиферентан на Арсен и Бранко, ништа на овом свету није било теглења големог крчага са водом, по коју
наше жеље и прохтеве. Тако су, или скоро тако, тако чудно, као чињеница што Таса сачува гамаћеха беше послала, уцењујући га вечером
објашњавали у својим срцима онај ветровити живу главу у тим мутним временима. Жилави уколико не заврши посао на време.
дан, када бука авиона нађача струјање мисли у чова се крвнички борио да од нових власти Од тог априлског дана четрдесет и
самосвести, када трагови дима на небу добише сачува ону њиву покрај Ветернице, машући не неке, Борко ће благо шепати на леву ногу, а
отровну, пурпурну боју, и када због страха од само оштрим речима, већ и науљеном секиром. када, годинама касније, у сусрет смрти буде
грмљавине бомби, поцркаше свиње у обору. Истом оном, којом, неколико година раније, у ишаона штакама, неће пропустити прилику
Тог дана, на пропланку више села, крви угуши један животињски живот. Но, сила да иструлелим костима свог злотвора, опсује
Милева изведе краву Шару да је раном травом бога не моли, тако да је Таса до краја својих мртву матер. Две жене из свог раног детињства
напасе, да је окрепи у својој не увек пријатној дана, са доње стране ребара, носио ожиљак од – мајкаЗора, коју не упамти, али за чију смрт
дужности хранитељице породице. Авај, ђаво милостивог миловања жандармског пендрека. вечито, подсвесно, осећаше кривицу и ова
одлучи друкчије, и Милунка је до краја свог Тако су пролазили дани навикавања на једну друга, која му изосталу мајчинску љубав
напаћеног живота памтила врисак очев, када нову реалност, али у стварима трпљења и надомести мржњом, утицаше на сасвим
у покрову, донесоше две главе. Једну људску, подношења, нико од нашег сеоског човека одређен поглед на женски род који се створи
другу животињску. Тако настрада супруга није бољи. Тешка свакодневица, знојем и у Борковим очима.
и мајка, али пре свега и изнад свега, жена крвљу окупан рад, животне станице кроз које Поглед беса и ниподаштавања, мржње
врховних особина и исконски стуб куће. је требало проћи, све то изроди једно потајно грађене на темељима страха, осетиће готово
Нико је неће, од њене деце, наследити у прихватање нових околности и сналажење у сваког дана током наредних шездесет година,
стварима умерености карактера, а сећање на њима. његова тазе венчана супруга Милунка, која
њу ће временом бледети, појављујући се на Живот никога не чека, а мало је никада за своја дуга века, неће схватити узрок
ненаданим местима и успоменама које се крију успешнијих у одређивању животних томе.
где најмање очекујемо. приоритета од патријархалне, конзервативне Повремене батине, честе преваре и
Тако то и бива са стварима које себи средине, каква владаше и каква још увек влада константне увреде. Тиме ће Борко частити
прећуткујемо. нашим крајевима. своју жену, у очајничкој потреби да се освети
Од тог дана, Таса постаде још повученији. Она беше, нарочито сурова за женску за дубоки осећај тескобе, који га пратише,
Туга уђе у срце овог преког човека, и она чељад, која вазда би сматрана за мање способну скоро од рођења. Милунка ће на мушку силуо
се наоко, видеше једино у као гар црним и мање битну од мушке, и са једном једином двраћати женском интелигенцијом, хладним
подочњацима, које Таса носише све до оног животном сврхом. Удаја.Таква коб једног и не тако хладним бесом, и бескомпромисним
дана, годинама касније, када умре на дан када извитопереног времена, задеси и Милунку, ставом, који ће бити поколебан само два пута,
киша падаше у прашини пролећног дана. Свако иако она сама, на предодређење својих дана, за све дуге године заједничког живота.
од четворо деце ће, до своје смрти, памтити није гледала са том катарзом у очима. Разлог Биће то трећег дана Маријолине свадбе,
дан мајчине смрти, колико по крвавом покрову, за прихватање своје судбине, она никад није када фамилијаТасиних беше богатија не само
толико и по вриштању свиње на самрти, коју тражила, што због простоте свога ума, што за зета, већ и за кћер Арсенову. Тада ће на
Таса беше убио секиром у главу у дивљачком због чврстине једног девојачког срца, које Милункином скуту, Борко горко плакати,
бесу удовца и самохраног оца. ће до краја својих дана, бити најжустрији пијан од шљивовице и туге што јој не могаше
Прича се да је до краја својих дана чувао заговорник тековина патријархата. Иако ће подарити децу. Други пут ће тло под ногама ове
ту, од свињске крви, натопљену кошуљу, јој то живот осудити на историју пропадања, тврде жене, бити измакнуто годинама касније,
оставивши је у наслеђе својим праунуцима, својих начела се неће одрећи чак ни оног дана, када ће јој се учинити да се дигоше маглуштине
све док је, педесет и коју годину касније, Таса када је будући муж, буде крвнички пребио због са овога света, јер јој је, из суседног кревета,
млађи, не раскомада у очају, јер му жена, која загореле банице. такође упишан и онемоћао, Борко рекао речи
се сасвим случајно беше звала Милева, умре Дошло је време удаје, без да је она тога које ће убити и њега, а и њу, тридесет и који
на порођају. Тиме се оконча трансгенерацијско била свесна. Није као да је иимала право гласа. дан касније…
проклетство. Тако, макар, кажу. Коће јој правити друштво на другом крају (Наставиће се…)

Нова наша реч 13