Page 9 - NNR 5
P. 9

ЗАШТО НИСМО ВОЈНО НЕУТРАЛНИ


      Пише: Александар Стојановић
         Један од већих проблема српског јавног
      дискурса, јесте и то што се важне појаве
      и процеси, из разлога дневно-политичке
      профитабилности (или незнања), називају
      погрешним именима. Савршен пример
      за  тако  нешто  јесте,  деценијама  већ,
      понављана теза о “војној неутралности”
      Србије,  наслеђу  ванблоковске  војне
      политике некадашње СФРЈ. Ипак, иако
      је јасно на шта се мисли када се ово каже
      (неприпадност интересном кругу Запада,
      а ни Истока), треба скренути пажњу да
      Србија у овом тренутку, ни теоријски, а ни
      практично, није војно неутрална држава.

                 • ГАРАНЦИЈА СИЛА
         Институт  војне  неутралности  је
      категорија међународног јавног права и           • НЕСВРСТАНОСТ                  • ПОТПИСИВАЊЕ СПОРАЗУМА
      она подразумева читав низ права и обавеза                                     У светлу најава државног руководства
      прописаних међународним конвенцијама,
      којима подлеже држава којој се гарантује   На основу реченог, јасно је да Србија  да Србија чува и развија свој концепт
      неутралност,  а  која  се  тичу  забране   никако не може бити војно неутрална  тоталне одбране, а узимајући у обзир
      чланства у војним савезима, пружања   држава, јер њену војну неутралност нису  регионално  безбедносно  окружење  (и
      војне помоћи странама у сукобу, употребе   признале  друге  државе,  војни  савези,  недвосмислену чињеницу да је Србија,
      територије за војна дејства, транспорт и   а  пре  свега,  велике  силе  (САД,  Кина,  скоро са свих страна, окружена НАТО-ом),
      томе слично. Оно што је кључно у стању   Русија…). Због тога, Србија може једино  креирању и имплементирању политика
      војне неутралности државе, јесте гаранција   унилатерално донети одлуку да буде војно  из  ове  области,  треба  се  посветити
      других земаља, пре свега, великих сила,   несврстана, што није пандан (иако се  дужна пажња и око тога треба да постоји
      које  неку  државу  признају  као  војно   лаицима тако чини), војној неутралности.  друштвено сагласје одређеног степена. У
      неутралну,  те  склапају  међународни   Чак и тако, треба рећи да је наша земља у  недостатку јаких не-НАТО партнера, који
      уговор тим поводом. Добар пример је   претходних двадесетак година пролазила  то постају само уз потписивање правно
      Аустрија, или, рецимо, Швајцарска, која   кроз различите фазе – од приближавања  обавезујућих  споразума,  Србија  може
      је статус војно неутралне добила након   НАТО  стандардима  (учествовања  у  наићи на потенцијално озбиљне проблеме
      Бечког конгреса 1815. године. Велике силе,   Партнерству  за  мир,  индивидуалним  у самосталном супротстављању Алијанси
      споразумом утврђују своје обавезе према   пакетима сарадње, војним вежбама са  ослањањем само на сопствене снаге. У
      војно неутралној земљи, чиме представљају   НАТО снагама, реформом система одбране  случају да у неком тренутку у будућности,
      правно-политички  гарант  спровођења   средином 2000-тих и професионализацијом  ситуација ескалира, наша земља може
      овог института. Дакле, војно неутрална,   војске), до набављања система наоружања  бити остављена на цедилу уколико Кина
      у терминима међународног права, земља   из Русије и Кине, чиме се стварао одређени  И Русија не буду биле вољне да троше
      не може постати простим унилатералним   баланс, пре свега, у политичком погледу.  огромне материјалне и људске ресурсе да
      изјашњавањем да је то случај. Потребно   Дакле, пре се може говорити о балансираној  би браниле ово подручје. Тада би, не први
                                                                                пут у историји, били у озбиљном проблему.
      је задовољење и других услова, односно,   одбрамбеној политици, него о несврстаној.
      пристанка других интересних страна.
              ЈОВИЋ: НОВАЦ ОД
      ПРОДАЈЕ КОМОРЕ НЕ ИДЕ
          У БЕОГРАД, НАПРОТИВ


          Директор Регионалне привредне коморе Јабланичког и
      Пчињског округа Горан Јовић поновио је да не зна коме и за
      коју суму новца је продат део зграде у којој се комора налази.
      Он је додао и да је проблем у имовинско-правним односима, с
      обзиром да је зграда у власништву, поред Регионалне коморе, и
      Социјалистичке партије Србије и Покрета горана, те да из тог
      разлога није било могуће реновирати ову зграду.
          -Регионална комора није правно лице и сва имовина се води
      на Привредну комору Србије. Приче које круже у локалу само
      штете даљем раду коморе. Новцу који буде добијен од продаје   потписан уговор. Нама није битно ко ће бити власник, већ да
      коморе биће још додато, да би се направила савременија, боља   направимо зграду. Оно што ја могу да кажем да ће на новац који
      и атрактивнија зграда где ће комора бити репрезентативни   буде добијен од продаје Коморе бити додато још новца да се
      представник југа Србије.-                               направи савремени објекат. Такође, и нико од упосленика неће
          Јовић наглашава и да је одржана лицитација за продају,   изаћи из овог простора док се не заврши нова зграда. Комора је
      предата су документа, али уговор о продаји још није потписан.   зграда која мора бити и на атрактивном месту у центру града,
          -Колико знам, била су 3-4 заинтересована купац, неки су   да има репрезентативан изглед, јер у њу долазе са стране и
      са стране, било је и Лесковчана. Међутим, постоји комисија   амбасадори, министри, привредници...-
      у Привредној комори Србије која гледа понуде... Не знам ко је   Он је и на питање новинара ко је највише новца понудио
      купио, мене интересује да имамо један репрезентативан објекат.-  на лицитацији, рекао да не зна, јер то не иде преко локалне
          Осврнуо се Јовић и на коментаре да постоји сумња у цео   коморе, али и да ће обавестити медије ко је и за колико новца
      процес продаје, због тога што се још увек не зна купац, а   купио зграду чим њега обавесте из Привредне коморе Србије.
      лицитација је завршена, рекавши да „нема ту никаквих скривених
      форми, транспарентна је била продаја, ја не знам са ким ће бити                                           ИС

      Нова Наша реч                                                                                                9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14