Page 10 - NNR 5

СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Према Закону о државним и
другим празницима, у четвртак
и петак, 15. и 16. фебруара,
нерадно се обележава Сретење
– Дан државности Србије.
Многи историчари
сматрају да важнијег датума
у српској историји од
Сретења нема. Подизањем
Првог српског устанка 1804.
године кренуло се у коначно
ослобођење од Османског
ропства, а Уставом из 1835.
године власт је подељена
на законодавну, извршну и
судску што представља основу
демократије и установности,
те Сретење као празник
представља симбол слободе и
државности.
Догађај у Марићевића
јарузи, одржан на Сретење
у уторак 2/14. фебруара обнови српске државе, те из тог Шумадији на збору у Орашцу уследио после 1813. године,
1804. године, издваја онај разлога бирамо хронолошки у уторак 2/14. фебруара он је рационализовао српску
историјски тренутак који значајнији део, јер да би 1804. године. На збору су се мисао у смислу капацитета,
можемо сматрати рођенданом држава могла да се уређује појавили виђенији народни докле се може.
државе. Перцепција овог морају да постоје услови: да представници из крагујевачке, Када је 1835. године
празника код Срба је врло имамо признање, најмање рудничке, београдске нахије донешен први Устав у Србији,
широка и измештање средишта аутономни статус, територију, и појединци из смедерсвске цела Европа је била без Устава,
на Сретењски устав са догађаја становништво и на крају свега и јагодинске нахије. Збор изузев Француске и Белгије.
из 1804. године јесте наше тога надоградња уставним је одржан на месту званом Србија 30 – их година 19. века
поимање и немогућност да уређењем, а да би до тога Марићевића јаруга. Сам имала је између 500 000 и 600
схватимо зашто бирамо један дошло морало је да прође 31 тренутак је тражио храброст, 000 људи, била је земља сељака,
историјски тренутак као година. Сретење као државни одговорност, пожртвовање и неписмених људи, а сам Устав
државни рођендан. Он показује празник је кровни, он надилази све те особине слиле су се у био је претенциозна одлука.
да ми још увек кубуримо с све верске и националне Ђорђу Петровићу (14.11.1762 Доношење Устава условила је
тиме да схватимо процес који карактеристике и односи се – 26.07.1817), познатом као Милетина буна која је избила
је довео до обнове државности, на све грађане државе Србије. Карађорђе (црни Ђорђе) који ће јануара 1835. године, а са
а он је управо био ратни Као узрок избијања касније постати вожд Србије. циљем ограничавања власти
период који је јако важан јер српског устанка била је сеча Буковички прота Атанасије кнеза Милоша Обреновића
су положене огромне жртве у кнезова. Устанак је подигнут извршио је заклетву и скупу (18.03. 1780. – 26. 09. 1860.)
у Смедеревском санџаку, у дао сакрално обележје. Српски који је владао апсолутистички.
народ био је сложан у томе На најмасовнијој Народној
да они желе своју слободу скупштини у Крагујевцу 15.
која се огледала у заштити фебруара 1835. године на
части, како своје тако и својих којој је присуствовало око
ближњих, и поштовања. Након 4000 посланика и око 10
победе устаника на Иванковцу 000 грађана, донет је први
(1805.), Мишару и Делиграду Устав у историји Србије –
(1806.), код устаника се јавља Сретењски устав то јест Устав
идеја о независној српској Књажевства српског. Устав је
држави и да су народ који је израдио Димитрије Давидовић,
достојан и завређује да својим лични секретар кнеза Милоша
пожртвовањем има државу и Обреновића. Устав је имао 14
да у њој уживају сву слободу. глава и 142 члана. По Уставу
Територија устаничке укинут је феудализам што је и
Србије износила је 24 000 најважнији акт Устава, а то је
километара квадратнох и означавало социјалну слободу
имала између 200 000 и и друштво једнаких грађана.
300 000 становника. Сваки Велики отпор страних сила,
слободан тренутак коришћен у првом реду Хабзбуршке
је за уређење државе. У првим монархије, Османског царства,
годинама појавио се први огран Руске Империје, допринео је да
власти – Правитељствујушчи кнез Милош Обреновић укине
Совјет. Устаници су ишли ка Устав после 55 дана. За Устав
томе да уреде судство што је говорено да је „заразан акт“,
је показивало да имају свест „француски расад у српској
о правној држави. Пропаст шуми“.
српске револуције 1813. године Доношењем првог Устава
огледала се у исцрпљености Србија је ишла три до четири
српских снага, а могућност деценије испред корака и
попуњавања новим војницима времена у ком је обновљена.
није постојала. Након десет Међутим, идеја о уређењу
година ратовања потрошени државе је све више и више
су огромни људски ресурси. јачала.
Ово је био најтрауматичнији
догађај у српској револуцији. Мастер историчар
Све ово било је велико искуство Милан Ж. Трајковић
и драгоцено за период који је
10 Нова Наша реч