Page 31 - NNR 4950
P. 31

Сава Димитријевић
                   ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ ( 8 )



          По њи памтимо време које                                                        да пита гологлавка буде висока и
     ни оставише да ги не забравимо.                                                      ко гибаница. Уз питу гологлавку
     Уз успомене на њи су и сећања                                                        правила  се  и  пита  вијаница  –
     на чувени лесковачки вашари кад                                                      искључиво сс празилук. Лето кд
     у Лесковац буде више онија што                                                       је гологлавка се прави сс сирење
     су дошли на вашар да продавав                                                        и јајца, а зима кд је сс сирење,
     коју ти не робу него лесковчани                                                      празилук и спржу. Уз астал по
     што ги има - кад ги вашари нема.                                                     седам - осам душе седив и увек,
     Они су с кућу седели у Немањину                                                      лето ли је зима ли је уз ђувеч и
     улицу, ал сви ги памтив по кафану                                                    питу гологлавку попијев по седам
     у главну чаршију - у улицу Краља                                                     - осам кила вино. Ђувеч кд се еде
     Алекасандра. Сви који у Лесковац                                                     – тој се не сипује у тањири, него
     дођев ел с воз, ел с кола воловска,                                                  се тањири турив испред гости – да
     ел  па  с  автобус  ел  па  онакој  –                                                си ги има, а они си кусав и мацкав
     пешке, и да нећев – прођев поред                                                     дирек из синију – по благо гим
     њихову кафану. А кад већ прођев                                                      ткој. А синија – оволка, не мож гу
     греота је да не сврнев. А како и да                                                  сс очи обзађеш, а у њума ђувеч сс
     не сврнев кад у туј кафану нема   собере и ткој и по три јела тури на   Тренка држаја је кафану „Црна   разна меса и кои ти не зарзевати.
     које нема за едење и пијење… Тој   гамилу у паницу – и изеде!   Трава“ у улицу Краља Александра   Они кусав, едев, кусав - едев. Кд
     неје имало човека кој нее сврнуја   Љуба  Тренкина  је  живела   54. Радеја је и живеја – на образ   у синију остане смо моча (сафт)
     у њихову кафану. И увек врије од   94 године и никад нее боловала..   и углед. У кафану „Црна Трава“   они узнев лебац врућ и мек ко
     гости. Чак је и професор Спира   Тоза  Тренка  живе  93  и  стално   највише су дођували Црнотравци   душа и мацкав мочу и док мацкав
     Кецкаревић кад су ђаци на часу   побољеваше.  Сваку  годину  му   – печалбари. Кд пођев у печалбу   и едев – онај моча гим се цеди низ
     немирни знао да каже:       синови, снаје и унуци целивав   и  дом  кд  се  из  печалбу  врћав   прсти, а они сс свем лебац и прсти
          - Тишина! Па, није вам бре   руку – ће умре па да гим опрости!   –  обавезно  дођев  куде  Благоју   облизујев и викав:
     ово - ТРЕНКИНА КАФАНА!      И ткој му целиваше руку све док   Тренку. Позади кафану била је   - Оф! Оф! Ооо-ффф! Руке му
           Горча  Тренка,  кд  дође  из   му се и унук Тоза не ожени и доби   штала и Црнотравци, пре него ће   се позлатиле на онога што направи
     Манојловце купи пола кафану у   две ћерке – тек тада 1976. године   се врнев из печалбу јавив дома   овкв ђувеч сс овакву мочу! Што је
     улицу Краља Александра и кућу од   умре Тоза Тренка. И кд умре –   кд ће будев у Лесковац и жене   леепооо!
     никога Турчина у Немањину улицу   саранише га по општинске књиге   у петак дотерев по пе шес коња   И иде шала и смејање.
     - туј је чуваја и точија вино и ракију   како  је  бија  записан.  Јер,  Тоза   – Црнотравци у суботу на пијац   Нова  година  кд  се  чека  –
     и носија на гости у кафану. Другу   је у Манојловце имаја црквено   купив џакови жито и коју ти не   гости  у  кафану  куде  Благоју
     половину кафане купи син му Тоза   презиме Станковић, а у Лесковац   другу робу, натоварив на коњи и   Тренку седив до 12 сата, ондак си
     и од тг је позната као Тренкина   је имаја градско - државно презиме   откарав у Црну траву.   отиднев дома, спијев до пред јутро
     кафана. Била је у Панађуриште   Цакић. Љуба је била ћерка на Горчу   У кафану на Благоју Тренку   и у шес сата еве ги па у кафану
     и  гледала  на  Вашариште  и   Ристића, шустера и бачованџију у   правили су се доручци и гозбе   – на грејану ракију! У тој време
     железничку  станицу.  Тренкина   Чивлк, ћерке му - Даринка, одата   –  днс  на  доручак  вика  овај   дођев и гочобије – и ондак они
     кафана белег је на време у које је   у Ристићеви, Љубинка одата за   чарширлија – занатлија ел трговац,   чукав у бубњеви и свирив у трубе
     била. Обележила је место куде је   Тозу Тренку, Мица, одата за Бору   сутра па онај и ткој сваки дн –   и кларинети – гости пијев грејану
     изграђена и гости који су дођували   Соћу и Добрунка – Добра се прво   правив се ђувечи и обавезно пита   ракију – сс мед искључиво!
     да едев и пијев, ил па само да седив   одаде за Гуте, а ондк се преодаде   гологлавка  –  најлепша  градска
     и гледав кој дођује и слушав које   за Милутина Џинџу.         пита направена у голему тепсију    С. Димитријевић
     се прича.                       Горчин  син  Благоја  Цакић   сс сукане коре па наредене на спрат
         Тренкина  кафана  је  била
     голема – сам објекат захватао је
     442 квадрата и туј се подразумева  КАКО СЕ ЦВРЦКАЛО БЛАГО ВИНО НА ТУТКУ ИЗ БЧВУ У
     – кафана куде седив гости, велика             ПОДРУМ НА ЂОКУ БАНКОВИЋА
     сала, мала сала, кафанске собе
     за преноћиште, кујне сс големи   Кућа  на  Ђоку  Банковића   извадив озгор на бчву чеп, мунев
     шпорети  и  кафанске  штале  -   еве си гу и сг – у улицу Николе   тутке у бчву и пијев си, пијев си и
     касније преправене у вуновлачаре.   Скобаљића. Одма до здравствену   цврцкав, цврцкав оној благо вино.
     Авлија  од  седам  ара  имала  је   станицу број 3. Бија је касапин,   И днс мало, јутре мало и ткој мало
     две  големе,  широке  и  високе   а  бија је и преседник општине.   по мало - док несу попили пола
     капије – една према улицу Краља   Ал и кад беше преседник - само   бчву. После нико време дође Ђока
     Александра и на туј капију улазиле   што кицељу месарску нее носија.   Банковић да види ккво је вино.
     су чезе и фијакери, и друга капија   Кад му ники од грађани улегне   Узне и он дугчку тутку и озгор
     према Немањину улицу – на туј   у канцеларију у општину и каже   кроз отвор пушти тутку у бчву.
     капију  су  улазила  воловска  и   – Добар дан госн преседниче!   Кд гу извукја напоље има које и
     коњска кола. Јер, куде Тренкини   Ђока се дигне од столицу, нагне   да види – тутка од отвор до пола –
     је све било големо – голема кафана,   се малко напред и каже: Изволте!   сува, а тек од пола до крај - мокра!
     голема авлија и големе капије. А у   Ко  у  касапницу  кад  услужује   - А, бре,  вика, куде је вино.
     кафану – дугчки зидови и високи   муштерије.  Тој  си  му  било  у   Пуна бчва беше кд га сипамо, а сг
     плафони. Кд кафана треба да се   крв! Да буде услужан и поштује   пола тутка –сува!
     кречи - поређав се три астала едн   муштерију.              -  Не  знамо,  газда  Ђоко!  –
     на други и жена на Тозу тренку    И кад после више не беше   викав Шпаја и Мића из Радоњицу.
     Љуба, ћерка на Горчу бачованџију   преседник па си је бија оној што   - Мора да је истекло оздол испод
     из Чивлк, укачи се од астал на   је увек и бија – касапин!      бчву!
     астал па на трећи астал и ткој стоји   Ђока Банковић сваку годину   Ђоку Банковића кд изабраше
     на три астала и кречи кафански   кљука гројзе и тура вино. Куде   за преседника општине  - код  њега
     плафон. Јер, Љуба Тренкина је све   Ђоку  су  работили  Драгомир   дома дође едн дн човек – пратили
     работила, а муж ву Тоза Тренка бија   Тричковић, Пера Шпаја, Мића из   га да на преседниковицу Зорку,   преседниковица  –  отишла  у
     је – мислиоц! Тоза је бија висок   Радоњицу и Душан из Каспаров   жену на Ђоку Банковића – донесе   варош! А ја еве чистим, метем
     и сув човек – на њега обавезно   сокак, а ђубре је износија Драги –   пиво. А Зорка поврзала главу сс   авлију! – јер Зорку било срамота
     бркови  и  шешир  -  елеганција!   он после отиде у партизани и кад   шамију и сс онеј баштенске метле   да је преседниковица – сс мараму
     Бија је голем гурман, ал мало је   се рат заврши врну се ко капетан,   мете авлију од капију до шталу.  на главу, па још мете авлију. И
     јеа – што фруштукује – не руча,   па после постаде и мајор и бија   -   Куде   је   го спођа   казала:
     што руча - не вечера! А жена му   је млого добар и културан човек.   преседниковица? - питује човек     -  Ти остави тој пиво туј, па
     Љуба све што он не изеде – она   Вино  кд  је  благо  на  Мићу    из   што су га пратили да ву донесе   ћу га ја после однесем у подрум!
     изеде и смеља у стомак ко млин!   Радоњицу и Перу Шпају се пије, а   пиво.
     Она је могла све да еде. Оној што   Ђока Банковић не дава. Ондк Пера   А Зорка казала:           С. Димитријевић
     Тоза Тренка не можеда изеде она га   Шпаја и Мића узнев дугчке тутке,   - Ааа, нема гу туј госпођа

      Нова наша реч                                                                                               31
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36