Page 31 - NNR 4950

Сава Димитријевић
ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ ( 8 )

По њи памтимо време које да пита гологлавка буде висока и
ни оставише да ги не забравимо. ко гибаница. Уз питу гологлавку
Уз успомене на њи су и сећања правила се и пита вијаница –
на чувени лесковачки вашари кад искључиво сс празилук. Лето кд
у Лесковац буде више онија што је гологлавка се прави сс сирење
су дошли на вашар да продавав и јајца, а зима кд је сс сирење,
коју ти не робу него лесковчани празилук и спржу. Уз астал по
што ги има - кад ги вашари нема. седам - осам душе седив и увек,
Они су с кућу седели у Немањину лето ли је зима ли је уз ђувеч и
улицу, ал сви ги памтив по кафану питу гологлавку попијев по седам
у главну чаршију - у улицу Краља - осам кила вино. Ђувеч кд се еде
Алекасандра. Сви који у Лесковац – тој се не сипује у тањири, него
дођев ел с воз, ел с кола воловска, се тањири турив испред гости – да
ел па с автобус ел па онакој – си ги има, а они си кусав и мацкав
пешке, и да нећев – прођев поред дирек из синију – по благо гим
њихову кафану. А кад већ прођев ткој. А синија – оволка, не мож гу
греота је да не сврнев. А како и да сс очи обзађеш, а у њума ђувеч сс
не сврнев кад у туј кафану нема собере и ткој и по три јела тури на Тренка држаја је кафану „Црна разна меса и кои ти не зарзевати.
које нема за едење и пијење… Тој гамилу у паницу – и изеде! Трава“ у улицу Краља Александра Они кусав, едев, кусав - едев. Кд
неје имало човека кој нее сврнуја Љуба Тренкина је живела 54. Радеја је и живеја – на образ у синију остане смо моча (сафт)
у њихову кафану. И увек врије од 94 године и никад нее боловала.. и углед. У кафану „Црна Трава“ они узнев лебац врућ и мек ко
гости. Чак је и професор Спира Тоза Тренка живе 93 и стално највише су дођували Црнотравци душа и мацкав мочу и док мацкав
Кецкаревић кад су ђаци на часу побољеваше. Сваку годину му – печалбари. Кд пођев у печалбу и едев – онај моча гим се цеди низ
немирни знао да каже: синови, снаје и унуци целивав и дом кд се из печалбу врћав прсти, а они сс свем лебац и прсти
- Тишина! Па, није вам бре руку – ће умре па да гим опрости! – обавезно дођев куде Благоју облизујев и викав:
ово - ТРЕНКИНА КАФАНА! И ткој му целиваше руку све док Тренку. Позади кафану била је - Оф! Оф! Ооо-ффф! Руке му
Горча Тренка, кд дође из му се и унук Тоза не ожени и доби штала и Црнотравци, пре него ће се позлатиле на онога што направи
Манојловце купи пола кафану у две ћерке – тек тада 1976. године се врнев из печалбу јавив дома овкв ђувеч сс овакву мочу! Што је
улицу Краља Александра и кућу од умре Тоза Тренка. И кд умре – кд ће будев у Лесковац и жене леепооо!
никога Турчина у Немањину улицу саранише га по општинске књиге у петак дотерев по пе шес коња И иде шала и смејање.
- туј је чуваја и точија вино и ракију како је бија записан. Јер, Тоза – Црнотравци у суботу на пијац Нова година кд се чека –
и носија на гости у кафану. Другу је у Манојловце имаја црквено купив џакови жито и коју ти не гости у кафану куде Благоју
половину кафане купи син му Тоза презиме Станковић, а у Лесковац другу робу, натоварив на коњи и Тренку седив до 12 сата, ондак си
и од тг је позната као Тренкина је имаја градско - државно презиме откарав у Црну траву. отиднев дома, спијев до пред јутро
кафана. Била је у Панађуриште Цакић. Љуба је била ћерка на Горчу У кафану на Благоју Тренку и у шес сата еве ги па у кафану
и гледала на Вашариште и Ристића, шустера и бачованџију у правили су се доручци и гозбе – на грејану ракију! У тој време
железничку станицу. Тренкина Чивлк, ћерке му - Даринка, одата – днс на доручак вика овај дођев и гочобије – и ондак они
кафана белег је на време у које је у Ристићеви, Љубинка одата за чарширлија – занатлија ел трговац, чукав у бубњеви и свирив у трубе
била. Обележила је место куде је Тозу Тренку, Мица, одата за Бору сутра па онај и ткој сваки дн – и кларинети – гости пијев грејану
изграђена и гости који су дођували Соћу и Добрунка – Добра се прво правив се ђувечи и обавезно пита ракију – сс мед искључиво!
да едев и пијев, ил па само да седив одаде за Гуте, а ондк се преодаде гологлавка – најлепша градска
и гледав кој дођује и слушав које за Милутина Џинџу. пита направена у голему тепсију С. Димитријевић
се прича. Горчин син Благоја Цакић сс сукане коре па наредене на спрат
Тренкина кафана је била
голема – сам објекат захватао је
442 квадрата и туј се подразумева КАКО СЕ ЦВРЦКАЛО БЛАГО ВИНО НА ТУТКУ ИЗ БЧВУ У
– кафана куде седив гости, велика ПОДРУМ НА ЂОКУ БАНКОВИЋА
сала, мала сала, кафанске собе
за преноћиште, кујне сс големи Кућа на Ђоку Банковића извадив озгор на бчву чеп, мунев
шпорети и кафанске штале - еве си гу и сг – у улицу Николе тутке у бчву и пијев си, пијев си и
касније преправене у вуновлачаре. Скобаљића. Одма до здравствену цврцкав, цврцкав оној благо вино.
Авлија од седам ара имала је станицу број 3. Бија је касапин, И днс мало, јутре мало и ткој мало
две големе, широке и високе а бија је и преседник општине. по мало - док несу попили пола
капије – една према улицу Краља Ал и кад беше преседник - само бчву. После нико време дође Ђока
Александра и на туј капију улазиле што кицељу месарску нее носија. Банковић да види ккво је вино.
су чезе и фијакери, и друга капија Кад му ники од грађани улегне Узне и он дугчку тутку и озгор
према Немањину улицу – на туј у канцеларију у општину и каже кроз отвор пушти тутку у бчву.
капију су улазила воловска и – Добар дан госн преседниче! Кд гу извукја напоље има које и
коњска кола. Јер, куде Тренкини Ђока се дигне од столицу, нагне да види – тутка од отвор до пола –
је све било големо – голема кафана, се малко напред и каже: Изволте! сува, а тек од пола до крај - мокра!
голема авлија и големе капије. А у Ко у касапницу кад услужује - А, бре, вика, куде је вино.
кафану – дугчки зидови и високи муштерије. Тој си му било у Пуна бчва беше кд га сипамо, а сг
плафони. Кд кафана треба да се крв! Да буде услужан и поштује пола тутка –сува!
кречи - поређав се три астала едн муштерију. - Не знамо, газда Ђоко! –
на други и жена на Тозу тренку И кад после више не беше викав Шпаја и Мића из Радоњицу.
Љуба, ћерка на Горчу бачованџију преседник па си је бија оној што - Мора да је истекло оздол испод
из Чивлк, укачи се од астал на је увек и бија – касапин! бчву!
астал па на трећи астал и ткој стоји Ђока Банковић сваку годину Ђоку Банковића кд изабраше
на три астала и кречи кафански кљука гројзе и тура вино. Куде за преседника општине - код њега
плафон. Јер, Љуба Тренкина је све Ђоку су работили Драгомир дома дође едн дн човек – пратили
работила, а муж ву Тоза Тренка бија Тричковић, Пера Шпаја, Мића из га да на преседниковицу Зорку, преседниковица – отишла у
је – мислиоц! Тоза је бија висок Радоњицу и Душан из Каспаров жену на Ђоку Банковића – донесе варош! А ја еве чистим, метем
и сув човек – на њега обавезно сокак, а ђубре је износија Драги – пиво. А Зорка поврзала главу сс авлију! – јер Зорку било срамота
бркови и шешир - елеганција! он после отиде у партизани и кад шамију и сс онеј баштенске метле да је преседниковица – сс мараму
Бија је голем гурман, ал мало је се рат заврши врну се ко капетан, мете авлију од капију до шталу. на главу, па још мете авлију. И
јеа – што фруштукује – не руча, па после постаде и мајор и бија - Куде је го спођа казала:
што руча - не вечера! А жена му је млого добар и културан човек. преседниковица? - питује човек - Ти остави тој пиво туј, па
Љуба све што он не изеде – она Вино кд је благо на Мићу из што су га пратили да ву донесе ћу га ја после однесем у подрум!
изеде и смеља у стомак ко млин! Радоњицу и Перу Шпају се пије, а пиво.
Она је могла све да еде. Оној што Ђока Банковић не дава. Ондк Пера А Зорка казала: С. Димитријевић
Тоза Тренка не можеда изеде она га Шпаја и Мића узнев дугчке тутке, - Ааа, нема гу туј госпођа

Нова наша реч 31