Page 33 - NNR 4950

Ивана Петровић: Две приче
ПРАЗНИЦИ САЛА

Кад рекнеш «сала» то је значило све. И игранке и биоскоп и сусрети
села, први глас Губеревца, певачи, приредбе...
Новогодишња еуфорија настајала тек неколико дана пред сам дочек. Цели културни живот нашег малог места и околине свакако, одвијао
Испред школе би долазио продавац честитки и наговестио да Госпођа се у нашу салу. Сала је била у склопу задружног дома на саму ћошку
Нова куца на врата. Усхићено смо гледали у нестварно лепе честитке одкуд Шупељанови. Импозантне полукружне степенице, четри масивна
и замишљали да смо тамо негде на тим санкама, са пуначким Деда стуба те велики трем чињаху се необичним за оно време поготово у
Мразом, у дубоком снегу, иза осветљених прозора... тамо испод јелке једној Јужној забити. Са десне стране шалтер и никад исти благајник
отварамо поклоне, велике црвене пакете са свиленом машном. У тим наплаћује карте. Изнад шалтер ко неки рам застакљен, а у њега на
пакетима су наше жеље....да буде тате с нас за Нову Годину. Да га на морску пену с патнке прицврстен плакат «У змајевом гнезду» и Брус
ове санке, овај Деда Мраз довезе и да иза ови прозори заједно седимо Ли гол до појас, само у црне панталоне, па ко онакој замануја с руку,
а под ребра огребан у три реда. То је плакат за филм, за у биоскоп
поред накитену јелку. Ал тате никад неје бија дом па ни за празници. понедељком.
Вечито по печалбу, да стекне... да имамо некад и ми тија прозори што На дупла врата у боју слонова кост стојив омладинци и цепу карте.
чаробно светлу у ноћ и поза њи јелку. Улива се народ ко на левак из околна места и певају песму «с› намером
Из маштање не тргне звоно, брзо брзо.... ја ћу пет честитке, за пођох у велики град», а кад си иду дом певају «занеше ме светла великог
четри другарице и за учитељицу. На место за марку несигурно написано града». Тако смо зезали «дођоши», јел немају салу па морав у Губеровце
7+7 марку ти недам. Адресирано на Павловић Живана иде нај нај нааааај у диско да дођују. Буниброд, Бадинце, Номаница, Краинце, Мрштане,
бољој другарици: Срећна ти Нова 1977. година. Пуно среће и радости. Братмиловце. Па се врнемо на аутопут братство и јединство код
скретање за Номаницу...Батуловце до Власотинце, Ладовица...Па
Док пишемо дланом заклањамо текст, хоћемо да буде изненађење... одовуд Грабовница до Тулово. Па одовуд до Грдилицу. И из Лесковац!!!
На адресу Станковић Србијанка стиже двадесет шест честитки. Да бре. Па кад дођу све терав девојчики да иду «вани», мангупарија.
Учитељице Срећна Нова година. У те честитке све стане. И пакети Ко улегнеш у салу удари те по нос воњ од влагу помешан с никотин,
и јелка и деда мраз и тате... све. пино силвестре, чарли, мам 21...Прво мала сала па велика. Из малу
Дома питујемо мајку: Мамо, а зашто ми никад немамо пакечики? салу су водиле степенице на «горњи бој». Дођеше ко нека ложа. Из туј
Она се прене, очи ву се оросу и рекне: Море шће ви... Мајка ци ви ложу Јаре пушташе биоскоп, а недељом су туј били наши ди џејеви
направи кох... ви си ми тој по волите. Припрема ванглицу и жицу.... за народно и забавно.
У велику салу кад улегнеш... С леве стране огрррооомни прозори,
лапе, тапе, лапе тапе погледа упртог у неодређену тачку. Жал гу... с десне стране клот зид с офарбану цоклу у тамно зелено.У чело бина
што немамо. Па буди нема паре за пакечики, туј па и тате ни га нема. с тешке плишане завесе. Ако је биоскоп преко њи се развуче филмско
И нас не жал за њу... Мајку. платно. Ако је приредба по један омладинац с обе стране шоферира
Ћутимо... не захтевамо....У тој се зачује дече: Јацее, Дукее... еве, по потреби. А ако је игранка, поза теј завесе су се завлачили љубавни
еве... носи деда и подиза високо провидне кесе... види се чоколада «галеб», парови. Столице се померу у страну да се направи подијум за игру. За
чоколатке «еуро блок» и «животињски царство». Види се кремче са забавно наравно лајт шов. Забавно нисмо волели. Пуштај народно,
залепено ложиче на кутиче, лешник карамелке, жваке паковане ко цигаре, привика омладина с погледи упрти у ложу код ди џејеви. Неможе тако...
«Гого и Дадо» бонбонке, «балкан» кекс, смоки, грисини.... мора ред Шемса ред «модерн токинг». Ми као ђускамо уз брадер Луи
Луи Луи, а везе са животом немамо. На једну ногу па на другу, па ко
Одокле ти Сотире Паре, питује га баба... дали ми Марике, што замотамо с руке, мотала мотала свилицу... тај рад.
остануло у фирму... претекло од службеници у «Развитак» куде је Еее кад дође народноо одма друкше... подијум је наш. Кад се
бија портир... разврже коло у четри реда. Сви играју само овија градски седив на
Наш дече. Ајде на децу да се начини згода... да не осету што гим столице са стране и шацују коју да понуду за вани, која гим се највише
татко фали. На земљу простирав сламњачу, из шифоњер у малу собу чини слободна у тој играње. Колко пут се преварав у процену и местом
износу «сакријен» телевизор, намишћав му антену и обавезно миље и слатки пољубци добије шљаканицу по уста.
пластичне помаранџе, ко да ете, без тај детаљ неће да ради. Кујна Коловођа изводи акробације докле се не потепа с некога куј оће
замирише на управо испечен кох, на сламу, на буковину у шпорет. А да преузме вођство. На леви лаганица... мераклиски... са са са карате
са. У тој коло омладина се упознавала. Захтев за пријатељства су
највишке се осећа мирис среће помешан с носталгију и чежњу....некако подносили искључиво мушки тако што се фату до девојче. Ако га
опорит дође... тај мирис. девојче пушти захтев је прихваћен, а ако не, захтев је одбијен. Прва
Ај нек ви је Срећна Нова Година. И на Божић исти тај опорит баријера је савладана. Која си, што си, одокле си...ако уме ће добије
мирис док ни намишћав кревајче откуд је парка. Деца нек узну, жеље да кис, а ако нуме ће буде блокиран.
гим испуни она ако неће Деда Мраз. Еве гу парка куде мене...Пажљиво Спорадично су излазили парови у школско на додатно упознавање,
гу очистим од тесто и турам под јастук... да дође тате. Само тој. а из школско дом на порцију ћутек од мајку.... До следећу недељу у исто
време. У Губеровце у салу... там ће се видимо...

ДОМ КУЛТУРЕ РОМА
ИЗЛОЖБА СЛИКА СА ДЕЧЈЕ КОЛОНИЈЕ

У Дому културе Рома отварена је изложбе
радова насталих на дечијој ликовној колонији
„Ромско дете слика-2018“, коју су похађала деца
из основних школа „Вожда Карађорђе“, „Петар
Тасић“ и „Светозар Марковић“. Изложбу је
отворио сликар Бата Анђелковић, који уједино
годинама води ову колонију.
„Приметан је таленат код ове деце, а из
године у годину се примећује да су деца све
боља и боља. То је свакако заслуга и предметних
наставника који са њима раде у школи.“
Изложено је 34 радова које је урадило 29
учесника.

И.С.

Нова наша реч 33