Page 12 - NNR 44

Четврти Фестивал хуморе и сатире - СЛЕМ
ДИПЛОМА „ЖАК КОНФИНО“ ЖИВКУ КУЛИЋУ

Додељивањем награде „Жак Конфино“ и социјализму, а у демократији сам остао без
проглашењем најбољих афоризама у књижари речи“ Зорана Ђуровића-Ђуркета из Вршца.
„Стошић“ у Лесковцу завршена је овогодишња Додељивању награда је претходила
Сатирична лесковачка мућкалица (СЛЕМ). промоција књиге „Два века карикатуре на
Диплома „Жак Конфино“, која се додељује просторима Југославије“ Горана Маравића
ауторима пореклом са подручја Јабланичког и вече македонског афоризма у коме су
округа за специјалан допринос у области сатире учествовали Ацо Ђорђијев, Ристо Филчевски
и хумора, ове године додељена је др Живку и Атанас Крлевски.
Кулићу из Београда, пореклом из Медвеђе.
На конкурс за афоризме СЛЕМ-а ове И.С.
године приспело је 1075 афоризама, а радове
је послало 114 аутора из Србије, Републике Промоција књиге Славољуба М.
Српске, Хрватске, Словеније, Босне и Нешића
Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе.
Жири у саставу Александра Крстић, професор „ДОМ КУЛТУРЕ
књижевности, Драган Стошић председник
Удружења „Лесковачки клуб читалаца“, Ненад У ГРДЕЛИЦИ ОД
Митић, афористичар и Зоран Јовановић, писац,
за награђене на овогодишњем СЛЕМ-у одабрао
је следеће афоризме: неко“ Владислава Влаховића из Подгорице. 1958. ДО 1995.
Награда ДУНЂЕР – додељена је за Друга награда додељена је афоризму
афоризам: „Договорили смо се са страним инвеститором. ГОДИНЕ“
„Децу није лако преварити. Зато немају Ми правимо пустињу, они су задужени за
бирачко право“ Љубомира Илића из Мале фатаморгану“ Милана Р. Симића из Велике
Крсне. Плане. Који су догађаји и људи обележили рад
Прва награда додељена је афоризму Трећа награда додељена је афоризму: Дома културе у Грделици од 1958. до 1995.
„Пристао је да буде нико јер им је требао такав „Ћутао сам у комунизму, ћутао сам у године, публикаје у четвртак 14. новембра
имала прилике да чује у препуној камерној
сали ЛКЦ-а.
Књига Горана Маравића О културно – просветном раду у Грделици
„ДВА ВЕКА КАРИКАТУРЕ НА да сада није било обимнијих радова. Да
би се посветило више пажње тој области
ПРОСТОРИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ“ живота и рада, да би се активности отргле
од заборава, коришћена су документа које је
сакупио Славољуб М. Нешић, директор најпре
Радничког универзитета „Ђуро Салај“, а након
На једној од пратећих манифестација СЛЕМ-а одржана је промоција двотомне књиге трансформације ове установе и директор Дома
„Два века карикатуре на просторима Југославије“ Горана Маравића. У књигама је описано културе.
око 600 часописа који су излазили на просторима бивше Југославије, а поменуто је око 1000 Постхумно је реализован његов
карикатуриста. Аутор књиге каже да отприлике је то време за које поуздано знамо да су се неостварени сан објављивањем прикупљеног
први пут јавиле карикатуре на овим просотрима. документарног материјала, као сведочанство
-Тада смо ми били између два царства, Аустро-угарског и Турског и много тога се дешавало, једног времена. Објављивање ове књиге
а да ми тога нисмо ни свесни. По некој анегдоти још је кнез Милош имао свог цртача који је финансирала је породица.
за њега нацртао лик као карикатуру, али се. Милошу ту нешто није свидело и то није остало Славољуб Нешић је један од утемељивача
сачувано као неки материјални доказ, него постоји само као прича. Код Хрвата и Словенаца се културно – просветног рада у Грделици,
мешало доста аутора који су долазили из Беча и других градова. Хрватска се више помињала трасирао је стазу будућим културним
у карикатурама других аутора него што су то радили Хрвати...- радницима и поставио високе стандарде на
Први шаљиви часопис је издат у Србији 1850. године и звао се „Шаљивац“, а Маравић том путу, а сам достигао домете вредне пажње.
каже да је успео да дође до укупног броја од 600 разних часописа који су се бавили овом темом. О овом делу говорли су рецензент
-Вероватно их има и више, али временом су се писани трагови погубили. Ипак је овде Зоран Давинић, уредник Драган Радовић, и
било много ратова који су томе допринели. Ни културни посленици се нису много бавили приређивач Ивана Нешић.
овом темом, јер се сматрало неком кич варијантом уметности. Онда, дешавало се и да се Говорећи о књизи Зоран Давинић је,
објави само пар бројева, а онда се часопис угаси, што, наравно, опет доприноси да се теже измедју осталог, рекао:
нешто сачува за будућа поколења. Мени је било занимљиво и збуњујуће у почетку што сам -Мало је људи које сам познавао са таквим
откривао да се, рецимо, појавило пар бројева неког часописа, а онда је он одједном престао социјалним садржајем свог карактера какав
да излази. Готово истовремено, појави се сличан часопис и у коме раде исти људи. Онда сам је био Славољуб Нешић. Родјен у питомој
схватио да је то било неко изнуђено решење, јер су објавили неку карикатуру због које је власт породици осунчане Велике Сејанице,
запленила и уништила тај број и забранила излажење листа. Онда су они регистровали нови васпитаван у патријалхалном духу, увек
лист и кренули по старом...- ведар, насмејан и дружељубив, прихваћен
Први карикатуриста који је обележио карикатуру, по Маравићу је академски сликар од људи у чијем окружењу је живео, али и од
Димитрије Аврамовић, који је, рецимо радио иконостас Саборне цркве у Београду. друштва у које је по завршетку школовања
-Он се бавио карикатуром још у периоду око 1846/7. године и био је политички карикатурста ушао на велика врата, упустио се у авантуру
који је то време описивао на овакав начин. Такође, карикатуром су се бавили и Јован Јовановић бављења културом у најширем значењу те
Змај, затим сликари Урош Предић и Паја Јовановић... Многи од њих су се карикатуром бавили речи. Шта рећи о човеку који је у Грделицу
на неки успутни начин, јер им је то више био хоби и није се ни сматрало за вредно помена у довео Матију Бећковића и Данила Киша? Ово
оно време... Усоталом, слична ствар је била и у свету, јер је, рецимо, Франциско Гоја радио писано дело једног прагматичног маштара,
феноменалне карикатуре, затим илустратор Доре, човек који је направио најлепшу илустровану испуњеног вером да секроз подизање свести
Библију на свету, а да у ниједеној његовој биографији не постоји податак да се тиме бавио, о значају писмености и опште културе гради
па Тулуз Лотрек...- личностпојединца, а самим тим и подиже
На промоцији књиге поред аутора говорили су и Горан Ћеличанин, карикатуриста, и цивилизацијски нивочитавог народа, исијаваће
Марко Стојановић, стрип аутор. у времену и осветљавати генерацијама које
долазе пут ка ономе чему сви тежимо – пут
И.С. као духовном испуњењу, - рекао је Давинић.
И. Н.

12 Нова наша реч