Page 15 - NNR 44

НЕ МИ ЈЕ ЈАСНО

Овија дани суша у лесковачки крај не дава Кукуруз је имао цену, тразио се и продавао.
да се њиве поору и да се пшеница засеје. Плуг Шушке, или кукурузовина, су могле да се
у земљу неће, а “оптималан” рок је био још пре продају на њиву или као снопови, а даване су
месец дана. Падаше мало киша пре неки дан, и за услугу ручног брања кукуруза.
али недовољно. Кажу онија који су орали да је А и млеко и сир су се продавали по
земља сува, да се тешко и лоше оре. пијацама без проблеми. А сг цена млека није
Поред тој што је земља сува, проблем повећана много година унатраг, ал га и даље
на нас сељаци је и тој што сг оремо њиве на има по продавнице.
које је бија посађен кукуруз. Њега смо скоро Ће покршимо трактори и плугови, а и такој
сви брали „машински“, сас берачи. Шушке су се сејање не исплати. А да прескочимо сејање
уситњене, али су остале на земљу, па праве и да садимо само кукуруз у пролеце исто неје
проблем код орање сас „леминдови“ плугови и добро, јер нам не треба толко, а да га продамо
фергусончки. Млого често долази до набирања, немамо на кога. Нит је цена добра, рачуница гу
и плуг престаје да оре. нема, ко што гу нема ни за пшеницу.
Затој се млоги одлучујев да палив такој Мало је стоке остало, а они који се још могу да продам и купим краву теле на пијац по
уситњене шушке, па изазивав пожари, који држе, гледају да што јефтиније купе. Посебно нормалну цену, да не плацам регстрацију или
пређев и у шумски. Неки људи су тој паљење се примећује одустајање од чувања крава, али и технички преглед за мог фергусона кој је постар
и сас главу платили. свиња. То се прича по сва села у мој крај, а онија од мене, да имам зараду да платим рачуни, да
А нико се у овуј нашу државу по овој који су распродали краве више ги не купујев. могу да живим од моју работу.
питање не оглашава. По моје мишљење, боље би Не можеш у село да нађеш од кога да купиш Посебна је мука то сто нам деца одосе за
било на државу да је рекла на неки инжењери да млеко или сир, а у град је друга прича. Сг има Београд или у туђину, а ја сам држави дужан
реше проблем сас заоравање шушке, да осмисле сир у посебне продавнице, кобајаги „безбедан“, милионе за пензионо. Питам се ко ће да ме
додатак на плуг који ће олакша заоравање, и сас млого ниску цену, али сас сумњив квалитет. дочува, а и докле ћу могу да радим и сам себе
сви би били мирни. Боље би било за сви да А укус је чудан, али је млого јефтин. Сто је издржавам. Које ће буде сас моју породицу,
се нађе решење него да се пале њиве, шуме и одлучујуће. Питам се само одакле им млеко, сас моју земљу и домаћинство? Брига ли је
остало. А забране нигде не водив, што се сваке а и како им се исплати да га продавав тако кога? Плаше ме празне куће по селу, а тек ће
године види. јефтино, и да сви имав зараду. да се празне.
До пре неку годину овакав проблем несмо Пре неки дан на дневник видо да министар Млого питања, а мало одговора. Дал људи
имали. Кукуруз смо брали ручно, шушке смо пољопривреде прича да ће да даје поголеме не разумев, ил се правив улави. Исто је и са
ручно секли, сушили у снопови и купусарке субвенције за сточарство, а посебно за краве. прасићима. Мораш да се распиташ у три села
на њиве, а преко зиму смо ги давали на краве Никад поголеме. А дава и неке 5 иљаде за хектар да ли има некој да ги продава. А цена је сигурно
као храну. Битно је да су се краве млого више земље, па и за нове машине. А ја би реко да на ниска. Млого је јефтиније да купиш ростиљ.
чувале. Мало је кућа било без краве, а богатство нас фали продаја млека и сира, и добре цене, да Сељак
се ценило по броју крава. ми жену не кажњавав инспектори на пијацу, да (Име познато редакцији)
Савети за пољопривреднике
ГРАШКОВ ЖИЖАК

Грашков жижак ( Bruchus pisorum L.) је распрострањен у целој
земљи, а нарочито је штетан у производњи грашка за конзервну
индустрију и семе. Спада у најважније штеточине грашка, како за
људску, тако и за сточну храну, јер при јачем нападу може проузроковати
смањење приноса и за 50%, као и смањити клијавост до 75%.
Имаго је дуг 4- 5 mm, сивкасто- смеђе боје, са беличастим пегама на
покриоцима, која не покривају цео абдомен. Јаја су издужено - овална,
ћилибарно жута, дуга 0,6 mm. Ларва је дуга до 6 mm, прљаво-беле
боје, са смеђом главом, полумесечасто савијена, наборана, са слабо
развијеним грудним ногама само у Л1 узрасту. Лутка је слободна,
беличаста, дуга око 5 mm.
Има једну генерацију годишње, презимљава имаго, обично у
зрнима ускладиштеног грашка (у складиштима или оставама), а мањи Да би се одредило време третирања, треба пратити цветање грашка,
део популације може презимети и у пољу, у опалим зрнима на земљи, нарочито на ивичним деловима парцела, на којима најпре почиње
под кором дрвећа и сличним скровитим местима. У пролеће, у време цветање. Ако се применом кечера (ловне мреже) у 25 замаха нађу бар
цветања раних сората грашка, имага долећу на поља и хране се око 2-3 имага, или ако се прегледом младих махуна нађе више од 60 јаја по
2
две недеље поленовим прахом, када се лако уочавају на цветовима. m , потребно је третирање усева. Хемијско сузбијање се изводи када
После допунске исхране и парења, женке полажу појединачна јаја на прве махуне достигну величину од 1 см, а због дугог периода полагања
тек формиране махуне дуге око 1 сm, а касније и на старије, са још јаја, препоручује се и друго третирање, 10-14 дана после првог. Могу
сочним зрнима. На једној махуни може бити положено више јаја, која се користити препарати на бази ацетамиприда и др. Често је довољно
су чврсто прилепљена за подлогу. Ларве се убушују кроз махуну до третирати само ивичне делове већих парцела. Зрна боба напада бобов
првог зрна на које наиђу, у коме проводе даље развиће и преображај жижак (Bruchus rufimanus), а зрна сочива жижак сочива (Bruchus lentis).
све до имага. У једно зрно може ући већи број ларава, али ће само једна Обе врсте имају сличан развој као и грашков жижак, па се и сузбијају
завршити развиће, а остале ће угинути. Ларва изгриза унутрашњост на сличан начин. Зрна пасуља напада пасуљев жижак (Acanthoscelides
зрна, једна ларва уништи једно зрно. Развој од јајета до имага траје obtectus Say) који спада у штеточине ускладиштеног пасуља, мада се
око два месеца. Нападнуто зрно препознаје се округлом “прозорчету”, може наћи и на пољу. На пољу је ретко када потребно сузбијати ову
кроз које ће изаћи имаго. Жижљива зрна нису подесна за исхрану, врсту, односно, само при јачем нападу (више од 5 јаја или ларава на
конзервирање, ни за сетву. Ова штеточина више напада мање површине 100 махуна), а могу се користити исти инсектициди као и за грашковог
под грашком у близини насеља, али може страдати и грашак у близини жишка. Мање количине нападнутог зрна пасуља, пре чувања, најбоље
о
већих складишта, у близини прошлогодишњег усева јаче нападнутог је изложити ниским температурама (-18 С), нпр. у замрзивачу, где сви
жижком, као и у близини шума, воћњака и дрвореда. развојни стадијуми угињавају после 3 дана. Међутим, тај пасуљ губи
За сузбијање треба уништавати биљне остатке после бербе грашка, клијавост и не може се користити за сетву.
избегавати гајење у близини напред набројаних места, погодних за
презимљавање и сејати здраво семе, чиме се спречава ширење жишка Мирјана Петровић, дипл.инж.пољ.
у природи. ПССС Лесковац

Нова наша реч 15