Page 10 - 44
P. 10

Марко Стојановић, сценариста и приређивач стрипа „ДО ПАКЛА И НАЗАД“
          ПОВОД СТО ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА


                              ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА


         У Зајечару је промовисан стрип „До пакла и назад“ и отворена је
      истоимена изложба, а на промоцији је говорио сценариста и приређивач
      овог издања Марко Стојановић, предавач у школи стрипа „Никола
      мИтровић Кокан“. У питању је омаж започетом и никад завршеном
      стрип пројекту Николе Митровића Кокана (1933-1997) посвећеном
      епопеји српке војске у Првом светском рату, који кроз низ кратких
      прича које прате исту групу ликова покрива Велики рат од његових
      пролога до епилога и тиме представља једини целовит приказ Првог
      светског рата у стрипу. Тако су причама покривени Сарајевски атентат,
      Улазак Аустрогуарске војске у Србију, битке на Церу, Мачковом Камену
      и Колубари, одбрана Београда, повлачење преко Проклетија, Плава
      гробница на Крфу, пробој Солунског фронта и повратак у Србију. Такође,
      у албуму се појављују и историјске личности попут Гаврила Принципа,
      Драгутина Димитријевића Аписа, Франца Фердинанда, Оскара Поћорека,
      Радомира Путника, Милунке Савић, Петра Бојовића, 1300 каплара, Флоре
      Сандс, Александра Лексе Саичевића, Степе Степановића, Петра Првог
      Крађорђевића, Момчила Гаврића, Драгутина Матића, Живојина Мишића,
      Александра Крађорђевића, Николе Пашића, Михајла Петровића, Павла
      Јуришића Штурма, Милоја Анђелковића Кајафе, Љутомира Ђорђевића...
         Предговор и поговор, који говоре о историјској веродостојности
      стрипа, дела су доктора историјских наука, па тако предговор потписују
      др Александар Узелац (Београд) и др Перица Хаџи-Јованчић (Кембриџ), а
      велики аналитички есеј који повезује започети стрип Николе Митровића
      Кокана са коначним стрип албумом написао је водећи српски стрип
      торетичар  Слободан  Ивков.  Стрипове  и  илустрације  су  урадили   директно подржала војска Србије, наследница војске која је на својим
      Дражен Ковачевић, Мијат Мијатовић, Мирољуб Милутиновић Брада,   плећима изнела Велики рат. Такође, овај албум садржи и све сачуване и
      Јован Стојановић (Џон Ридли), Бранислав Керац, Милорад Вицановић   никада до сада виђене фрагменте стрипова Николе Митровића Кокана на
      Маза, Леонид Пилиповић, Душан Божић, Драган Стокић Рајачки,   тему Првог светског рата. Важно је напоменути да је ово једино овакво
      Срђан Тодоровић, Сабахудин Мурановић Муран, Алекса Гајић, Милан   стрип издање и дешавања посвећено обележавању Првог светског рата
      Дрча, Дејан Станковић, Боривоје Грбић, Јован Укропина, Борислав   које се десило ван Београда.
      Маљеновић, Иван Стојановић Фики, Небојша Ремељеј, Игор Крстић,   Стрип албум „До пакла и назад“ објављен је у у част навршавања сто
      Велибор Станојевић, Дејан Седлан, Данко Дикић, Никола Матковић,   година од завршетка Првог светског рата издању Народног позоришта
      Александар Анђелковић и Марко Николић.                  Тимочке крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловић“ и Удружења
         Куриозитет је да се у овом албуму налази и стрип “Марш на Дрину”   љубитеља стрипа и писане речи „Никола Митровић Кокан“.
      који 2015. објавио лист “Одбрана” као специјалан подлистак, што га
      чини јединим стрипом који се бави Првим светским ратом, а који је                                         И.С.


         Књижевни конкурс „Вукашин Цонић“
                ПРВА НАГРАДА ДРАГОСЛАВУ ЂУРОВИЋУ


                                                                 Друга награда припала је Даринки Крунић Бјелици из Београда
                                                              за причу „Човечица“, причу која одише људском топлином и вазда
                                                              актуелном темом која нас подсећа да је наш прави људски завичај у
                                                              срцима ближњих, прича која има врло лепу ниску реченицу и врло је
                                                              аутентична по томе;
                                                                 Трећа награда додељена је Милици Петровић из Београда за причу
                                                              „Сан“, јер се њена прича издвојила врло брижљивом композицијом,
                                                              склоношћу ка детаљу и изразитом језичком инвентивношћу.
                                                                 На конкурс је пристигло 249 прича од 158 аутора, а Биљана Мичић
                                                              каже да је жири пажљиво читао све приче.
                                                                 -С обзиром на то колики је број прича пристигао на конкурс,
                                                              природно је да су ту различити наративни поступци, да су различита
                                                              тематска опредељења, композициони поступци... Ми смо као жири у
                                                              тим причама трагали за онима које су аутентичне, оригиналне, које се
                                                              издвајају по неком свом сегменту, које имају уметничку заокруженост
                                                              и које су у композитном смислу доследне. И ове године је велики број
                                                              квалитетних прича стигао, што указује на значај који конкурс „Вукашин
                                                              Цонић“ има, али и на кретања у прозној уметности код нас. Иначе, лепота
                                                              овог конкурса је и у томе што му се људи, који једном учествују, стално,
                                                              из године у годину, враћају. Некако се везују за ову манифестацију, шаљу
                                                              своје приче које су увек квалитетне... Ми, опет, гледамо да расте та
         У Камерној сали Лесковачког културног центра завршен је 9.   породица људи који се окупљају око имена и дела Вукашина Цонића.-
      књижевни конкурс „Вукашин Цонић“.  Жири у саставу мр Биљана   Аутори награђених прича су добили новчане награде, а њихове
      Мичић, председник, Цветана Радивојевић и Драган Радовић, чланови,   приче ће бити објављени у неком од наредних бројева часописа „Наше
      донео је одлуку да се прва награда додели Драгославу Ђуровићу из   стварање“. Ове године је промовисана и збирка песама Вукашина
      Врњачке Бање, за причу „Негде се морамо зауставити“. Његова прича   Цонића „На сајму сунца“, настала из његове заоставштине. Одломке из
      се издвојила својом ерудицијом, пажљивом композицијом и брижљивим   дела овог лесковачког књижевника читала је  Мирјана Љубић, глумица
      избором лексике која аутентично дочарава древно и готово митско време,   Народног позоришта из Лесковца.
      али и покреће увек актуелно питање о дометима људског сазнања.                                            И.С.
      10                                                                                               Нова наша реч
   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15