Page 15 - 44

Драгослав Бранковић – Гиле
ДУНЂЕРИ (4)

Намера ове представе је да поједем прасе. За Божић. Како и
вас забави и насмеје. И ништа доликује. Јабуче у уста, першун у
више, и ништа мање. уши и зна се куде иде папричица.
Аутор У туј Шведску, по тија супер
маркети има све. Има салама,
шунка, мартадела, качкаваљи... Све
Много незгодно кад стар човек умотано у целофан. Мож’ једеш и
полуди. Кад полуди млад, бар му целофан. Има исти укус. Ал’ нигде
цел живот у весеље прође! Ал’ нема прасе! Живо! Да доћеш до
кад полуди стар, мислим кад се живо прасе треба ти дозвола ко да
заљуби, ко мајстор Станко. Ситан, кућу градиш!
са шпицаст нос, кривоног. Затеко Снађо се ја! Како па не?! Нађо
га један дан у врло необичну позу. прасе. Путерче! Седамнаес’ кила,
Мислим на градилиште. Држи у жива мера. Ко сваки културни
једну руку мистирју, а у другу циглу човек ћу га кољем над сливник,
и не мрда. Море, не дише! И тако да не иде крв на све стране. Беше
пола сат. око четири ујутру, што па сви да
Ја се накашља. Он се тргну. знају да га кољем. Уфатим га за
- Тодоре, кад је ушла у собу прњку и крајње хумано га омандам остале у собу. Видим ја закачено - Па кој је сад газда?
и кад се скинула, ко да је снег с дршку од месарски нож у мали на врата нешто бело, чупаво... - Онај господин с брковима.
паднуја. Тол’ко је бела! Ја гу љубим мозак. Да га занесвестим. Да се Мантилче за после купати. Обучем За шанком.
у једну сиску, па у другу... и питујем не мучи. Ама, несам га ни рецнуо се и поче тражим бабу. Огладне Ми погледасмо господина за
гу... цмок, цмок... што гу је муж кад чујеш: “Тинини-нини... фију, после онуј врућу воду. Тражи по шанком. Из авион се види да је
оставио... цмок, цмок... а она ми фију...” Три болничка кола, у собе, нема гу баба. Нађо и кујну. Турчин.
одговара да је она оставила мужа. пратњу милиције. Несам стиго На астал од пиле млеко и пиво у Не мога да се уздржим. Приђо
У, цмок, цмок, а што си га оставила, ни а да кажем, обукоше ми неку лименке. Разне врсте. Од јело и му.
цмок, цмок? Зато што је много пио кошуљу што се закопчава на леђа. кобасице, печени пилићи, колачи... - Значи, тако? Оманда бабу?
вотку. У срећо, цмок, цмок, ја због Пребацише ме у неку собу, све Све! Навалим ти ја. Изгуби сваки -Вас?
тебе ни воду нећу пијем! гумирана, опичише ми рефлектори срам. Кркам ко да сам на свадбу. - Не нас! Бабу! Како те није
А тад је мастор Станко имао у очи. Изду се од једење! Ај, реко, да срамота? И ти сад газда! У, де!
преко шесет године. Он неће ни Питују ме преко тумача: “Дали исцепим пиво, па да сиђем у Само да знаш, малко је фалило да
воду пије! Полудео начисто! су вас тукли у главу као малечког? кафану. Да почнем да радим. Тек ја будем газда, а не ти!
Ретки мећу нас, донесоше и Да ли сте дете разведених родитеља? чујем: Кад си је човек баксуз! На овај
паре дом. И уместо да моја жена Зашто мрзите животиње? Да ли сте - Ком, ком! случај с бабу схвати да је голема
буде срећна што се врну, њу сексуално настрани?» Ја у чудо! Диго главу и прецрко. Баба мука да се човек поштено обогати.
интересује како је било у Русију. - Ма дал›с те ви нормални? Па гола голцата, показује ми с прст И колко ти мало треба да будеш
- Баш ме интересује које ли си несам ја клао човека, него прасе! да дођем, смеје се с порцелански срећан!
све работио по туј Русију? А тој ти је код нас Срби народни зуби и вика: “Ком, ком!” Од како повреди кичму у
- Врни си језиче у паниче! обичај! Које бре ком? Нећу ком! Никс Русију гледам да ухватим неку
Што је било, било је! Ни ја тебе Не вреди! Дадоше ми карту у ком! Неси нормална! Бегај, сотоно. лакшу работу. Неје лака работа у
не питујем које си све работила један правац, без право на повратак! Не вреди! Острвила се баба и дунђерај.
док сам ја бија у Русију. Мож’ ће ми и ућемо у туј шлус! А шуро, пгуро! Овој ти нећу Какви лака! А и године стигле.
Повреди кичму у Русију. Европу, један дан, ал’ шта тој заборавим док сам жив. Кроз главу Несам више за дунђерај. Попустила
Дешава се тој на грађевину. Колко мени вреди? А? Само неје у реду ми пролази које ме саветова: “Баба кичма од силно савијање. И живци.
да пазиш, кад оће да се деси оно се од онуј госпођу из Београд што је добра! Само гу не љути! Ће те На грађевину се ради откако искочи
деси. Падо од скелу. На сву срећу се бајаги бори за људска права. избаци ко куфер! Истрпи док се сунце, па док не зађе. Лети се ради
неје било високо! Остадо још месец Три пут сам јој писао. Неје ми не залебиш!” док се види, а и зими. Сад су почели
дана дуже, непланирано. Више и не одговорила! Чекајте људи! Коме А шуро, шуро! А баба ком, да укључујев и рефлектори. Не мог
видо овуј групу што сам бија с њи су овде повређена људска права? па ком! Добро бре! У реду! Ком, се љутим на Николу Теслу. Наш
у Русију. Неки се беоше оженили А? На мене ил’ на прасе? ком! Да прескочимо бруке моје! човек.
с Рускиње, а да се несу ни развели Још горе сам прошао у Немачку. Ништа није вредело! Ни бабина - Рмбаш ко коњ, вучеш ко
са своје жене. Неки радив по Црну Там ме оправи да идем женин брат. машта, ни касете гледање! Избаци мазга, сецаш ко бивол... Укратко,
Гору, по бел свет. Он је радио у Немачку, па се вратио ме баба ко куфер! Ја правац јавна живиш ко куче. Које ти вреди што
Ја са тај свет и работу по да улаже капитал у земљу. Кад је кућа! Потроши паре што сам ги си мајстор? Штрокав, са жуљевите
њега несам баш имао срећу. У видео куде га улаже и код који, брже понеја за недај боже! Ал’ овој и руке, купаш се у зној, на суву
Русију сјеба кичму, у Шведску ме боље бегање за Немачку. Е, он ме јесте критична ситуација! Увери ‘рану... Шиба те ветар, бије киша,
протераше, а у Немачку сам тек препоручио за работу код неку бабу. се да неје до мене него до бабу! пржи сунце. Радиш на море, зидав
најебао. Уствари, женин брат је, једно време, Лакну ми! С први воз си дођо људи куће на три спрата, зидав
Да кренемо редом. Од Русију радио код туј бабу у кафану. После дом. Па несам на тој спао да баби хотели... Море ти при дупе, а немаш
сам вам причао. Што се тиче уфатио неку везу па се запослио у испуњавам жеље. време да угазиш у њега, а камоли да
Шведску... протеран сам на правди струку као електричар. Сад већ има Жена за мало да добије тврд се окупаш. Таква ти је моја работа.
Бога. своју фирму. Кад је на време отишо. ћутек кад рече да јој неје јасно како Добро, неје лоша зарада.
Због прасе. Ал› прво да Доби ја адресу. Стиго. Кад се несам снашао, а њен бата јесте! У почетак ми је много тешко
објасним откуд ја у Русију, па у тамо лепотиња! Кућа на два Ја сам члан на културно- падало тој што сам одвојен од
Шведску... Немачка је посебна прича. спрата, више дугачка него висока. уметничко друштво “Леминд”. породицу. Мени је и сад тешко,
Ја сам радио у грађевинско На први спрат кафанче, а на други Какве тој везе има с ову причу? ал’ видим да се жена навикла. Више
предузеће “ Црнотравско”. Поче спрат собе за издавање и бабина Има! Још како! Пет-шес године од ме и не испраћа кад идем у печалбу.
пропада ко и све друго теј деведесет гарсоњера. Има она и стан у центар овај случај «Леминд» је гостовао Пођем на работу, жена спије, врћам
и треће. У управу једва дочекаше град, ал’ више је у гарсоњеру због по Немачку. И у бабин град! се из печалбу, па спије. Ко да гу је
да ми дају неплаћено. Тако одо у работу. Кафану је наследила од Наговорим ја неки другари из ујела мува це-це! А раније... Устане
Русију. У Шведску имам ја брата од мужа који је умреја пре дваес фолклор да ми правив друштво пре мене, спрема погачу, сузе јој у
рођеног ујака, он се тамо оженио са године. Све ми је овој испричао и правац бабина кафана! Питујем очи... Што се тиче децу, на децу је
Швеђанку, Елизабету. Брат је сваку шурак. Јави се ја на бабу. Уфати конобара куде је баба, тј. газдарица: најважније да се врнем жив. С паре!
годину долазио у завичај са жену ме за руку и одведе до купатило. - Баба капут. Умрела пре три (Наставиће се)
Елизабету. И обавезно би провео Разуме да треба да се окупам, па године!
два-три дана код мене. Много смо да једем, а онда арбајт. Купатило ко
се поштовали и волели. Е, он ми соба. Триста кромпири. Сапунчики, Аутор карикатура Миодраг Миле Величковић, некадашњи
написа неко гарантно писмо, ја шампончики, кремички... Избања технички уредник „Наше речи“, и најнаграђиванији
узо опет неплаћено у фирму и све се ко да је субота! Дивота. Само, југословенски карикатуриста свих времена.
би било у реду да несам тео да које да обучем? Торбе са ствари ми
Нова наша реч 15