Page 10 - 43

Дијалекатска књижевност: Љубомир Стојановић и његова
„СЕЛСКА ТЕТКА ВИЗИТАРКА“

Друге вечери лесковачког српских ријалитија.
СЛЕМ-а, публици се својом књигом Од времена до времена ( ко
представио Љубомир Стојановић, се још данас сећа Црвеног бана
који се, поред егзистенцијалне Вука Караџића, и ко се још бави
професије инжењера, повремено тиме?) промене се стандарди, па
лати пера, на изглед релаксације оно што је жива ствар доживи
ради. Пре дст ављајући своју метаморфозу на начин да
Стојановићев рукопис, Никола се псовка не посматра више као
Милићевић,уредник Нове Наше део језика кога се треба у писаној
речи, у рецензији каже: речи клонити, већ она јесте језик,
-За овај свој урадак, коме је непорециво наслеђе, етнолошка
Љубомир дао име „Селска тетка и литерарна вредност. Моје је
визитарка“, он каже да је роман, уверење да српски језик не загађују
и ја немам разлога да му у то не псовке, под условом да нису
верујем. Онај ко нешто прави, малигне и претеће, већ га загађује
најбоље, ваљда, зна шта прави. све присутнији надрикњижевни
Мада... од свега тога може и свашта новоговор, неподношљиво
да буде. досадна, празна и лексички на
А ево и зашто. Осим што смрт загађена писанија оних који
је то ретка звер написана у се заледе кад их упитате – шта су
стиху, „Визитарка“ је рукопис у средњој школи имали из српског,
исписан у форми монолога, и ко им је предавао језик. Добро
дијалога, реплика, и оног помало животним стањима и ситуацијама, за Љубомира, који се одлучио да формулисана псовка или на право
заборављеног „надгорњавања“, оштра језика и директног наступа, један овакав егзотичан лик опише место смештена реч проистекла из
облика разговора својственог овом па се зато дијалози у Љубиним језиком посматрача, осликавајући поменутог Вуковог Црвеног бана
народу и овим крајевима, па би стиховима крећу од расправа о јунакињу свог дела веома рељефно, је лековита у неизбежном судару
од сочињенија могла да настане космичким нанотехнологијама, до веома слојевито и веома сликовито са поменутим метастазама. А
и драма. Или комедија, ако се у решавање проблема о томе – коме до те мере да сам се, читајући селска тетка визитарка, односно
обзир узме и њена, секундарна припада већи део јалове шљиве на књигу, не једном запитао – није ли Љубомир, њен у овом случају
додуше, намера да засмеје, па онда заједничкој међи. Селска тетка је Љубомир познавао више од једне творац, их користи. Стављајући их
гротеска, за оне који у поетици изазивала приличан степен, додуше селске тетке визитарке. (Не мора у правом тренутку на право место.
апсурда не виде ништа смешно, неодређеног, угледа у заједници, сада. Одговор очекујем у неком од У реченицама, мислим.
чак и кад духовитост, иронија и али, и страх, и страхопоштовање. његових наредних дела.) Рекох већ, па сада само да
сарказам, којих у овом рукопису Због свега тога, њене визите и Језик којим Љубомир пише, поновим: Љубомир „Селску тетку
има подоста, не изостају. њена појава у дворишту домаћина тачније којим разговара са својим визитарку“ пише дијалектом, и то
Они, који нису стари, него изазивала је нервозу, али је, због главним ликом, је дијалекатски, не увек оним градским варијететом.
дуже памте, знају да су, до скора, људске глади за информацијама, наш, овдашњи, сочан и раскошан У његовим се реченицама могу
пре него је кренуло изумирање, њено дуже изостајање у нечијој толико да нуди прави избор за наћи присуство и трагови и других
у нашим селима постојали кући будило још већу зебњу. Не градњу, низање његових китица. дијалеката које користе (додуше
егземплари необичних људи, због оног – није ли јој се десило Осим што је својим записом све мање) људи из Поречја,
утолико необичнијих уколико штогод, већ због оног – није ли се Љубомир урамио и од заборава Јабланице, или крајева уз Мораву
је заједница била развијенија, мени десило штогод. ставио на чување појам слеске (што опет имплицира питање –
богатија и јача. Неизоставни су, Брзог и бритког ума, оштра тетке визитарке, као синонима није ли Љубомир познавао више
дакле, по растућој скали значаја, на речима и директна у наступу, једног времена, људи и догађаја од једне селске тетке).
били сеоска луда, локални шпијун, селска тетка визитарка је не у који су кроз њега пролазили, он од Али, и то иде њему на славу. У
(има ли кога да му је Алекса Жунић једном случају била мост између заборава склања и језик изложен најезди свега и свачега под појмом
стварно непознат!?), Радио Милева завађених, делујући, кад треба, поједностављивању, туђицама чије глобализације, унијаћења, треба
и – селска тетка визитарка. и псовком на буђење свести, се значење може дефинисати тек и снаге и воље за ухватити се у
Онај први несрећник, имао је отрежњење и „спуштање“ на описно, што опет значи богатијим коштац са одбраном нечега што
улогу некаквог пајаца, припадао земљу усијаних глава заплетених и китњастијим језиком, у коме нема је било средњевековни службени
је категорији људи са посебним у сопствене безизлазе, нудећи до места дифолтизацији. језик Србије, а тај тимочко-
потребама, па га је заједница за тог часа неслућене компромисе Љуба храбро употребљава призренски, четворопадежни
севап (добродушност) чувала. са уверењем да су сви на добитку. и речи које су по савременим језик, јесте језик којим су писани
Локални шпијун је глуматао И не једном се догађало да савете стандардима постале архаичне, документи деспота Стефана
величину насупрот чињеници да од ње затраже и они који су, на али без којих би његове реченице Лазаревића, на пример.
је обичним људима некористан, помен њеног, сад да ли је звања или изгубиле ток, укус, биле осуђене
али и личног умишљаја да је надимка, реаговали са подсмехом. да буду састављане од поновљених У Књижари „Стошић“ је
нужно потребан властима чијег Уз све то, постаје јасно откуд речи и израза. првог дана СЛЕМ-а одржана
би парчета силе да се (узалуд) у њеном приимеку – тетка. Користећи своју селску и промоција књиге „Језичара“,
домогне. Литота, чак и кад је тетку визитарку као медијум, Иване Петровић. О књизи су
Радио Милева је била подсмешљиво изречена. Љубомир користи и псовке, и говорили Саша Станковић и
бенигни аброноша, добошар, Живим у поднебљу надимака, непристојне речи, и деликатне Срба Такић, док је ауторка читала
опет нека врста претече данашњих па сам годинама имао уверење да глаголе, стављајући их у функцију одломке из своје популарне
друштвених мрежа, коју би свако надевање подсмешљивих додатака ласцивног, одвајајући их понекад збирке казивања преточене у
да чује, али мало ко да схвати правом имену, као истинска духовитом репликом или сценом кратке приповетке.
озбиљно. сублимација карактера личности од границе која би представљала
Селска тетка визитарка је сабијена у једну или две речи ( а у вулгарност. Оправдање за то
једина међу њима била стварна Љубином случају у питању су чак налази и у чињеници да је У ту сврху, а и у сврху бољег
институција, појава изистински три), представља једно од великих селска тетка визитарка обилато разумевања језика који је користио,
вредна социолошких истраживања достигнућа духа нашег народа. користила тај језик и пред децом, Љубомир је на крају своје књиге
јер... Сви су знали да она заиста Међутим, у сусрету са Љубиним и да јој то никада није замерено поређао сву силу речи из дијалекта
постоји, али нико није могао да ликом морао сам да од таквог као непристојност... Такав језик које би могле да изазову забуну,
тачно објасни нити њено порекло, убеђења одустанем, увидевши да не би требало да буде сметња или књигу учине нечитљивом,
нити њену појаву. Одлично упућена сам се ја тиме бавио само као мени у читању, осим ако читалац не стављајући уз сваку од њих и
у сва догађања у заједници у којој забавним хобијем, а да је у питању припада лицемерној аристократији превод, значење у језику којим се
обитава, али и око ње, а да се при озбиљан истраживачки посао. српског језика, која анатему псовке данас колоквијално говори. Па,
том нису тачно могли да утврде Из описаног, јасно је да у појму сматра врхунском чистотом. И која коме треба...
извори њених сазнања. Интуитивно селска тетка визитарка има посла и ће се побунити против употребе И, ја овде завршавам отварање
интелигентна, али обично без за социологе, и за психологе, и за псовке у писаном језику, у прве стране. За затварање последње
формалног образовања, са тачним језичаре, и за све оне друштвењаке књижевности, али ће ваздан и без стране, задужени су читаоци..
прогнозама и јасним саветима који би да живот људи подведу побуне држати упаљен телевизор
за поступање у компликованим под стандарде. Било је посла и са порнографским садржајима Н.

10 Нова наша реч