Page 12 - 43

Лесковачки културни центар
ТРАГОМ СРПСКЕ ГИТАРЕ

У Великом холу Лесковачког културног
центра изведен је Мултимедијални музички
програм „Трагом српске гитаре“. Повод је
обележавање 185 година од појаве гитаре у
Србији. Публици су интегрално представљена
капитална српска солистичка и камерна дела
за гитару. На програму су се нашле прве
композиције Јосифа Шлезингера настале у
Србији 1830, први српски Дивертименто за
гитару Георгија Милановића 1842, први српски
Концерт за гитару и оркестар Петра Стајића из
1964, као и премијерно извођење низа дела за
гитару српских аутора попут Петра Коњовића,
Станислава Биничког, Лудмиле Фрајт, Јаше
Томића, Мирјане Живковић, Јована Јовичића
и других.
На видео биму су у току концерта
приказиване фотографије, факсимили и
пропратни текстови. Промовисано је и прво
српско публикованог издања Милановићеве
Урош Дојчиновић, гитариста, композитор,
„Школе за гитару“, штампане 175 година након музиколог, педагог и публицист, изразио је овај инструмент. Међутим, вероватно тада
или нису имали адекватне извођаче за овај
На својим наступима „Трагом српске задовољство што поново наступа у Лесковцу, инструмент или није било интересовања, тако
гитаре“ жеља музичара је да концертно вече али и жали што је прошло десет година од да су те композиције чекале да буду извођене.
започне неко млад и талентован из града у претходног наступа. Посебно ми је задовољство што је тај неки мој
коме наступају. Лесковачка публика је зато -Надам се да неће опет проћи десет година музички рад у смислу аспекта музикологије
имала прилике да види и чује Кристину до неког нашег поновног сусрета, јер, бојим се, резултирао управо избором најпознатијхих
Петровић, ученицу Музичке школе „Станислав у мојим 70-им и 80-им тешко да ћу моћи много композиција најзначајнијих српских аутора.-
Извођачи на концерту су, поред Уроша
тога да одсвирам. Иначе, публици представљамо
Бинички“. у оригиналу солистичку и камерну музику Дојчиновића на гитари, били и Светлана
њеног настанка. На концерту је био доступан и десеторо најзначајнијих српских композитора Бојчевић - Цицовић, сопран, Ива Милошевић,
јединствени сет сабраних солистичких албума за које многи и не знају да су стварали музику флаута, Андреј Јованић, гитара и Гудачки
Уроша Дојчиновића: Југословенске премијере за гитару. Они су својевремено, говоримо о квартет „Интермецо“.
– Историјски снимци 1983 – 1993. неком распону од око 200 година, писали за Иван Спирић
Ивана Петровић: ПРИЧА међу камење од кућни темељ. То је наша чувар кућа, вика баба, докле
је она те туј, мене ме неје стра›.
ЧУВАРКУЋА на басамаци с›кову млеко. Пуно путке баба гу и не примети кад допузи,
Од тој јутро баба си гу чекаше на доручак, ако гу и нема она седне
Такој ти је тој... много волешемо да идемо с› бабу... куде баба туј само гу чује кад почне да лопа млеко. Дође ли нано...надуши ли.
Докле се ми бањамо баба и мајка издрусав крпаре у Мараву и турив
и ми. Бабо... бабо... куде ће идемо јутре. Ће зберемо крпаре из голему ги на камење да се цедив. Оне се туј и осушив, а мирис на чисто меша
собу и ће идемо на Мараву да ги перемо на брзак. Ће пође и мајка с›нас се сас шампон, «Жубор» од брезу што ни мајка нашампонирала главе...
мрвко да дигне очи од машину. Туримо у колица крпаре и ћебе, гадан ајде гмурните се да се исплате.
сапун, кутију «биљана» прашак, некол›ко кесичке «жубор» шампончики,
Обањав се и оне, смејев се, цичив. Л›кне на човека, прија му
«лахор» сапунче... има те туј на једну месту млого бистра вода а брзак... слободија, лепотиња, уживање, а не све да је стегнут и све некако у
Море кво на једну месту, цела Марава била таква, бистра, бистра... да журбу, у работу. А да се сработи никад не може.
гу пијеш ко л›ко је бистра. Мајка тера колица а баба носи торбу с› ‹леб Кад балдишемо и осетимо глад отиднемо си на нашо ћебе у
и с› леб. Штом пређемо брану, Марава ни се укаже у сву своју лепоту. ладовину да једемо, а благ ти леб... благ благ. Изуспимо се, а око нас
Чиста чист›ц, брза, миришљава, а сунчеви зраци се одбивав од њума
к›о од огледало, па ти се чини да је тој поред тебе нека огромна колајна, слићав птице од тополе да убирав тро›е.
Ајде Савке... деца... вика баба. Мооориии колко смо овој спале,
не од злато него од дијаманти. ајде Савке пуни колица и да си идемо. Овој је виће икиндија(остало
У топољак простиремо ћебе. Собучете се деца, идите оладете се од Турака, касно поподне када је била њихова поподневна молитва
па дођете да јеђнемо од овој што бог даја. Јурнемо се само у беле гаћке ићендија). Уууу колко су свитнуле овеј крпаре па се и осушите мооориии.
преко врел›ц песак и шљис у врућу Мараву. Праћкамо се к›о мренке, не
И такој по Мараву цело лето до Преображање кад се мења и гора и
не срам од никога, јел туј доодешев само мајке и бабе с› децу, а онија вода. Ајде... ајде, пожурује не Мајка. Имам много за ши›ење. У недељу
биждеци идешев куде бел› камен, куде Марава била подибока, да рипав. свадба у Стаменкови....Једва гу чекамо туј свадбу, иако унапред знамо
Околиш беше бајан.У сред шумарак река. А шумарак-топољак- ко›е ће има на санију и ко›е ће изобучев и прије и кума, побратимка,
врбак, викаше си га куј како ‹оће, беше врват с› птице певачице. млатка... и у недељу и у понеденик јел оне све шиле куде нашу мајку,
Детлићи,сове, гугуте, вране, косови... овде онде рипне зајче, протрчи
веверица, не не па видимо змију, ал› ву бабче само каже к›о на човека: Савку шнајдерку и месец д›на се више само од тој збори у нашу кућу.
Кад је Мајка понављала седми разред, деда Сотир реши да гу да
куде си пошла? Ај врни се, ајде ајде шшшш. И она разумна, гледа бабу на занат, шнајдерски...Прво завршила курс и добила «багат» диплому
у вр› очи и тике се окрене и шмугне там› у жбуње. Ко›е ћеш... душа и у за кројење и шивење са познавањем механизма машине. Додуше наша
њума, заш› да се варкамо она те никад прва неће з›дева, а виш колко је мајка се никад неје враћала у клинч с механизам, него је увек викала
паметна. Деца, свака животињка је по паметна од човека. И захваљујући
на бабу и д›н д›н›с се не плашим од змије. ча Миле из Горњи Буниброд, званог Багат јел› је радеја у Багат радњу,
онде на ћош, на широку чаршију. «Печена» шнајдерка искочила је тек из
Јемпут ни се беше извела у бачу под бус божур и тој никој неје куде мајсторицу. Две године д›н из д›н куде неку чувену шнајдерку. Тај
приметија док не почеше змичики да се стрву по бачу. Несмо ги дирали, мајсторица ништа неје причала него мајка само гледала и крала занат.
сами ги од једанпут однемаше, мајка си ги је одвела на сигурно. Тај Причаше ни мајка ко још т›д, 60-их година прошлог века, њојна тај
змија ни је чувала кућу. Баба кад помузеше краву половин кову исипе у
огромну плекану тевсију за мачики, они се наредив около к›о сунчеви мајсторица носила вештачко дупе. Направила си га жена од нараменице.
А ја тој тек скора видо куде Кинези. Кришке изнаредене од сорте. А видо
зраци и лопкав, лопкав, лопкав... Јед›н д›н баба рече: гле гле... ма што›е и мушке гаће... не бе с кришке па ти. Него охохо нагнутавене напред.
па овој, гле гу змија барабар с›мачики лопа млеко, и узне баба па гу Ја задзрћа, пипа... ко чудим се, к›д ете ти гу једна минијатура, КУЛАЦ
тетоши, ручкај ручкај...наручкај се па си иди. Ја ги па овија мачики ста се цуди, никад ниси видео? Ма реко видео сам неје да несам, ал па
ко ги неје стра› но се с њума гурав...што ће па овој да буде и баба к›о
укопана сто›и с› онуј кову у руке, а змија подигне главу и пође накуд никад оволко на куп. Наредени ко вешуљке, Боже ме опрости. Е сестро
слатка, кад би ти знала од к›д се у Лесковац носу умеци разне врсте.
њума... кудеч лале... кудеч дуде, па спушти онуј кову да змија лопа млеко А ви сте дошли из Бога поза трегери у Манчестер, центар моде да ни
из њум, а на бабу мило мило, па ни трепка ни диша да гу не узнемири. продавате наши патенти.
Чим се засити змија погледа бабу к›о да ву се захваљује и отидне си
УСКОРО!!! Књига ЈЕЗИЧАРА ауторке Иване Петровић, издавач Нова Наша реч
12 Нова наша реч