Page 15 - 43
P. 15

Драгослав Бранковић – Гиле
                                     ДУНЂЕРИ (3)



         Намера ове представе је да   се  извињаваш,  у  војсци  нема
      вас забави и насмеје. И ништа   извињења, него се обрати војнички
      више,  и ништа мање.        и питај!
                           Аутор     - Друже старији заставниче,
                                  војник Тодор Илић из Лесковац!
         У  војску  сам  отишао  како   Дозволите да се обратим!
      протокол налаже. Татко је делио   - Дозвољавам!
      савети, мајка плакала, а девојка се   - Друже старији заставниче,
      клела да ме никад неће остави... А   ако  тој  зрно  што  лети,  шта  се
      зајеба ме, а да нисам ни заклетву   догађа с њега, ако падне у бару, а
      положио! Моји су мислили да ће   не на земљу?
      војска направи човека од мене,   -  Хим,  прво...  ако  тој  зрно
      а било је - отишло теле дошло   падне... немој ми буниш војску, ти
      јуне... Ја. Муу! Од целу војску сам   баксузе из Лесковац! Дакле, ако то
      упамтио предавање од земљину   зрно падне у бару или неку другу
      тежу и друга старијег заставника   течност, тој ће проучава мораница!
      који се дере...             Што ће ми из артиљерију да се
         Оћу кажем држи тој предавање   зајебавамо с тим! Јел’ јасно!
      од земљину тежу. Тај заставник   -Јасно!
      ми је утерао стра’ у кости. Кад   - Шта је јасно?
      ровне “Мирно!”, прозори пуцају.   -  Јасно  је,  друже  старији   - Ма немој?! Да нећеш и да те   да  ги  газда  заврнуја  за  паре.
      Уствари, неје ни умео да нормално   заставниче, да ће ако то зрно падне   заплакнем?  Истина, оће газда и да заврне ал’
      збори. Имао је глас ко из буре.   у бару ил’ неку другу течнос, да   Оде будала. Не стиго да му   за плату-две, а не за целу годину.
      Не знаш које је било страшније   ће то проучава мораница, што ви   објасним да тој ради на вакум.   Добијали смо ми и аконтацију.
      код  њега,  дал’  глас  дал’  стас.   из артиљерију да се јебавате стој!  Ете га, трчи измећу седишта, с   Сто педесет долара. Тад је просечна
      Висок, глават, у рамена ко регал...   - Тако је! Вољно! Наставите   панталоне у руке, с голо дупе и   плата  била  педесет  долара.
      Посебна прича је бија нос. Три   са  занимањем  према  плану  и   дере се:          Па  сад  види.  Него  запијев  се
      броја већи, ко кључ од лудницу!   програму! Важи за све! Нарочито   - Проопадооо!!!   дунћери... Оде аконтација за час.
      Њему аутобус неје могао побегне   за овог баксуза из Лесковац.   Пропадо и ја. Од срамоту. И   После се сналази да преживиш.
      испред нос! Таман посла! Прво   Ете,  тој  сам  запамтио  од   да несам повредио кичму у Русију,   Купуј цигаре на цртку. Греби се
      иде пет минута нос, па се појави   војску.              не би се враћао с њега. Обрука ме   за пиће. Жељуј за све.
      он. Што се тиче тој предавање од   Гледам  Ђошу,  успава  се  у   начисто.             Седимо  после  работу  у
      земљину тежу, било је овако:  авион за Сибир јер га накљукасмо с   Свашта  сам  се  нагледао  у   кафану... (А куде ћемо? Да нећемо
         Лежимо на траву, сам’ што   лекови за смирење. За сваки случај.   тој  Русији.  Вала,  баш  свашта.   у библиотеку?) Један другар се
      смо смазали маренду, паковање   Успавасмо  се  сви.  Поче   Да се балерина у пензију, а оне   толко ушибао да му је равно до
      наполитанке на двојицу војника и   сањам.  У сан видим жену и децу.   младе идев у пензију, дакле да се   Сибир. У кафану уће лепотиња
      по газирани сок са све сламку, кад   Миленицу и Весницу. Тек пошле   балерина «забавља» с неког који   од  женско.  Да  несмо  знали  да
      се појави друг старији заставник.  у први разред. Ја ги лажем да идем   је сишао с планину, па га толко   је Рускиња помислили би да је
         - Мирно!                 до Београд и да ћу се врнем за дан-  воли да не мож› замисли да је   Памела Андерсон. Овај пијани,
         Ми сви мирно.            два. У Русију сам отишао ко лопов.   до сад живела без њега. Толко га   не скида поглед с њу. Примети она,
         - Остав! Не ваља! Увек неки   У три ујутро. Да ме не чују деца.   воли да ће се убије, исече вене,   па га питује:
      зајебе у строј! Мии-рноо! Тако је!   Жена ми ставила главу на браду,   обеси кад се он врати један дан   - Но ти дурак, што смотриш
      На месту вољно! Другови војници   плаче а глас јој се не чује. Сам сузе   кући. Воли га до задњу рубљу.   мења?
      данас ћемо учити... о чему ћемо   низ лице. Мени нека грутка у гушу.   Полудеше  дунћери  начисто!   -  Сестро,  ћу  ти  дам  дваес
      учити? О зе- зе- земљиној те- те-   Прошапта:           Заборавише да дом имају жену,   долара сам да ставим руке на њу!
      тежи? О чему?                  - Не плачи... Не идем у рат.  децу... А како и да не полудив?   - и пружа руке и мртка с прсти тако
         - О земљиној тежи!          - Чувај се...            Многи од њи су тад видели да   да је јасно куде оће стави шаке.
         - Врло добро!               - Оћу... Чувај ти децу... и тебе...   женско бричи ноге. И не само ноге.   - Што ти думају, да ја таква
         - Служимо народу!        и извини за онај шамар...   И шишке испод мишке. Па још кад   женшчина?
         -  Дакле,  ако  у  цев  топа,   - Пусти тој.... јављај се...  ти Рускиња каже:      -  Не  думају  ништа!
      минобацача, хаубице или неког   Ја да се угушим. Стегло ме   «Миљенкиј  мој,  дарагој,   Ћу  ти  дам  педесет  долара!
      другог  артиљеријског  оруђа   срце. У стомак трнци. Деца осетила   голупчик! Как ја тебја љубљу!»  Поче она да размишља. Па тој је
      ставимо зрно и шта? Опалимо!   да идем, па се пробудила. Држив   До задњу рубљу!    цела плата...
      Зрно лети и пада јер га привлачи   ме за рукави, вучев да ме пољубив.   Оно,  кад  Рускиња  воли,   - Но ладна!» (У реду!)
      шта? Земљина те- те- тежа! Дакле,   Изљуби ги, отрго се и побего из   она  воли!  Од  њу  неће  чујеш:   Приће дунћер. Чича! Ич’ га
      шта  привлачи  зрно  другови   кућу. Само чу како пљусну вода   “Немој  данас,  сутра  ћемо!   срам неје. Стави руке куде је ‘тео,
      војници?                    поза мене. За срећу. У срећу га...  Ћути, ће пробудиш децу! Глава   топи се од мило и вика:
         - Земљина тежа!             Кад ме неки удари у ребра.   ме  боли,  ја  да  ти  тој  радим?!”   - Леле, леле, леле...
         - Врло добро!            Крвнички. Ђоша. Избуљио очи.   Јок бре! Рускињу никад не боли   - За чем ти кричиш?
         - Служимо народу!        Цупка у место. Зноји се.    глава! И нема сутра, него сад и   - Леле сестро! Куде да нађем
         -Има ли питања другови      - Шта је бре? Које оћеш сад?  «Цу давај!»            педесет долара? Куде?
      војници?                       - Тодоре брате, притерало ме...   Доста њи је и остало у Русију.
         Ја се јави.              Куде је овде клозет?        Неки се врнуше ко шугави зајци,   (Наставиће се)
         -  Ја  се  извињавам  друже   -  У  двориште!  Оћеш  да  те   голи ко пиштољи, а на жене викав
      старији заставниче, ја би да питам   изведем?
      нешто.                         -  Не  ме  зајебавај!  Ћу   Аутор карикатура Миодраг Миле Величковић, некадашњи
         -  Питај  војниче,  слободно   направим  белај!  Куде  је?
      питај, ја сам ту да ти одговорим!   Реко му куде је. Он вика да га   технички уредник „Наше речи“, и најнаграђиванији
      Питај!  Само  немој  ту  да  ми   одведем.                      југословенски карикатуриста свих времена.

      Нова наша реч                                                                                               15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20