Page 13 - NNR 42
P. 13

БАЈКА ЗА БУДУћЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
       КАДА СУ ИГРАЛИШТА ПОСТАЛА  СТАДИОНИ – ОПУСТЕЛЕ СУ ТРИБИНЕ

         Историја је, кажу, учитељица живота  корнера. У том одушевљењу било је и  слободно време, што би се данас рекло –
     - ако има ко да је слуша!             шаљивих повика појединим играчима,  рекреације ради! А то су и грађани знали
         Лесковац  је  некада,  између  два  па су тако беку Банковићу довикивали-  и поштовали!
     светска рата, имао само једно фудбалско  Риљај Бане! - мислећи на његове летеће   Kада  је  порушено  игралиште  и
     игралиште - са дрвеним трибинама. И  клизајуће  стартове!                  подигнут стадион – престао је аматеризам
     увек је било дупке пуно и као што се     Грађани Лесковца су волели своје  у  фудбалу,  ангажују  се  тренери
     каже - пуно ко око! С леве стране од  фудбалере  јер  су  они  били  њихове  професионалци и ангажују играчи којима
     дрвене двокрилне капије – прозорче од  комшије, другови са радних места…и  је фудбал професија! То им је посао..
     благајне где су се продавале карте. С десне  радовали су се победамо када победе   Сада  у  Лесковцу  градимо  нови
     стране једнокрилна дрвена капија- улаз  код куће, а фудбалери су им победама на  стадион. Овај “стари’’ који смо подигли да
     на који публика улази на игралиште.  страну узвраћали то поштовање…        би имали чиме да се дичимио пред светом
     Капија тесна, а гужве невиђене јер би    A онда је све кренуло низбрдо!    и одржимо Слет за Дан младости постао
     сви  да уђу први. Пред капијом вика,     Када је одлучено да се у Лесковцу  нам је “премален’’ и – одслужио је своје.
     гурање, па и тепање. Од семенкари и  одржи велики слет поводом Дана младости  Постао је “премален’’ и неадекватан’’ и
     њиховуи њихову вику да оглувиш.. Ту  тамо неких осмадесетих прошлог века  ..није у складу  са снажним привредним,
     су и продавци са “офарбани јабучики,  одлучено је да се “старо игралиште’’  културним и сваким другим развојем и
     разнобојни чибучики, шећерлеме, сусам,  Дубочице поруши и направи стадион  напретком нашег града.
     свилене бамбоне..’’                   какав доликује оваквој величанственој    Грађани, наравно,  не знају ко је донео
         Игралиште је било ограђено високим  свечаности  посвећеној  лику  и  делу  одлуку да се постојећи стадион поруши и
     зидом од печене цигле и по врху зида  друга који је себе и у Устав записао  за  изгради нови. Као што их ни онда када су
     прострта бодљикава жица.. Они који нису  доживотног сина свих наших народа и  порушили игралиште да подигну стадион.
     имали паре за карте прескакали су преко  народности.                       Нико их,  као ни за многе друге ствари,
     зида, односно мували се и провлачили     И  тако  је  у  Лесковцу  порушено  уосталом, није питао, није им пружио
     испод жице да би ушли на игралиште  игралиште  –  понос  и  љубав  многих  ни прилику да се изјасне – да ли желе,
     уколико их редари, који стоје с оне стране  генерација.  Дошли су багери и које све  односно да ли уопште има потребе да
     зида не ухвате и држећи за  уши избаце  не машине, порушени су  зидови трибина  се гради нови  стадион. Уосталом, није
     из игралишта. Искрено, и ја сам био међу  од печене цигле, уклоњене даске на којима  им пружена ни прилика да се изјасне  да
     онима који су прескакали преко зида и  су седели гледаоци и тако заувек нестале  ли треба градити трг и –  па шта! Трг се
     често смо цепали панталоне, угрували  трибине и простор за стајање са његове  гради, зар не! Јесте да се градња отегла
     лактове и колена док смо прескакали  источне стране на којима је знало да се  до како се каже – иди ми дођи ми, али
     преко зида....Али, све то није било ништа  окупи и по пет-шест хиљада гледалаца.  –радови су у току!  И да  је грађанима
     у односу на оно што смо волели – да  И тако је Лесковац, уместо игралишта   пружена прилика да се о томе изјасне не
     гледамо како Дубочица игра!           добио СТАДИОН  од челика и бетона а  би вредело јер – зна се “ко коси а ко воду
         Знали смо све фудбалере и састав  изгубио оно због чега се спортски објекти  носи’’  и зна се ко - одлучује!
     тима – напамет! Знали смо и оне који су  и  граде  –  публику!    Уместо  аматера     А кажу  да и није важно у коју ће лигу
     били златна резерва, јер они који су били у  фудбалера који су били у радном одмносу  – општинску, регионалну или републичку
     првом тиму само су за нијансу били бољи  по разним предузећима и тренера који  лигу Дубочица да  игра! Има доста оних
     од оних који не играју. Долазили смо на  су, често  били истовремено и играчи,  који мисле да су од тога важнији  – пратећи
     игралиште и преко недеље  да гледамо  а у сваком случају имали радна места у  “садржаји’’ на стадиону. При томе се мисли
     како тренирају! И уживали да гледамо  предузећима- дошли су професионални  на продајне просторе за нове маркете које
     како Џеља дрибла, како Лука Пачавра даје  играчи и професионални тренери. Све  ће масовно посећивати грађани. И да ће
     голове из корнера, како Цуле диригује  професионално, али – на стадиону једва по  тако бити као некада када су на фудбалско
     игром и оно најважније – како Заре игра  неколико стотина гедалаца, а с временом  игралиште долазили љубитељи фудбала
     не се знаје са ивице шеснаестерца, па чак  се и тај број смањивао док нисмо стигли  – по неколико хиљада њих да навијају за
     и са центра даје голове, а  од бенали да не  докле смо стигли – стадион подигнут за  Дубочицу! Сада ће имати прилику да до
     причамо!  Нараво, овде треба споменути  Дан младости зврјао је годинама празан,  миле воље посећују маркете.
     да су сви играчи били у радном односу,  а Дубочица, која је у време када је то   Има  и  “злобника’’  који  са  сетом
     са посла долазили на тренинг и добијали  било игралиште и са по  неколико хиљада  причају о времену када је ..Дубочица’’
     такозвану “хранарину’’ да би могли да  навијача- доспела дотле да је играла рекло  била међу најбољима клубовима у земљи,
     одржавају кондицију!                  би се у лигама са екипама из суседних  посебно у предратним годинама када је
         Када је Момчило, син индустријалца   градова и села...                 град имао два фудбалска игралишта.
     Живка Стојиљковића, иначе фудбалер,        Па, у чему је проблем и зашто је     Али, то је било у оно време када су
     погинуо  у дворишту млина у Млинској  клуб који је некада харао по фудбалским  промућурни грађани Лесковца својим
     улици,  његов отац Живко је у спомен на  игралиштима у Србији и примао у госте  парама градили фабрике, оснивали своје
     погинулог сина изградио СОКОЛАНУ,  екипе Партизана и Црвене звезде, доспео  банке, својим парама подизали палате,
     данас Народно позориште и фудбалско  на дно дна у такмичарском смислу!     игралишта.. На све стране штрчали су
     игралиште – МОМЧИЛО преко пруге          Што се тиче стадиона – Није било  фабрички димњаци из којих је стално
     где је сада Аутобуска станица. И оба  никаквих проблема. .                 чурило  и  дим  који  је  куљао    из  тих
     игралишта, са дрвеним трибинама увек     Проблем  је,  међутим  у  томе  што  димњака правио ладовину на Ниш.. А
     су била препуна – по неколико хиљада  су некада фудбалери Дубочице играли  и Ниш шта је тада био Ниш у односу
     грађана је долазило да прати утакмице!  аматерски  из љубави према клубу и на  на Лесковац! Па, био је – НИШТА  за
         После рата народна власт је запустила  терену остављали своје срце и сваку  Лесковац!
     игралиште “Момчило’’ и убрзо је читав  победу, али и пораз,  делили са навијачима   Али, то су већ застарела, неко ће
     тај део града урастао у коров и створила  на равне делове.                 можда речи “злобна’’  размишљања, јер
     се баруштина. Игралиште Дубочице је      - Истина, ми смо као играчи аматери  ми сада живимо у времену када трагамо
     добило име „Коста Стаменковић’’. И опет  добијали  хранарину,  односно  бонове  за страним инвеститорима који ће нас,
     је на утакмицама било по неколико хиљада  да може да одемо на ручак у одређени  док ринтамо за њих -  водити у светлу
     навијача.  Под  ногама  одушевљених  ресторан  зарад одржавања кондиције и за  будућност!
     навијача тресле су се трибине односно  Нову годину или неки други празник као   А стадион!’?
     дрвене пречаге на којима су седели  и   награду понекад добијали  штоф за одело   Који стадион!?
     гласно одбројавали колико ће Заре дати  – говорио ми је Заре Трајковић познат као
     голова или Лука Пачавра дати гол из  Заре игра не се знаје.. А тренирали смо у      Сава Димитријевић, овдашњи
      Нова наша реч                                                                                               13
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18