Page 11 - NNR 42

ОВК у освајању КиМ. Северноатлантски КиМ у Пчињски округ. Они су извели уз нескривену подршку неких страних
пакт је из ваздушног простора пружио препад на полицијске пунктове МУП-а земаља, успели су да несналажљиве
подршку терористима, којих је било 15 000, Србије, при чему су убили четири и српске власти доведу пред свршен чин.
уз 8 000 припадника Војске Албаније и око ранили 13 полицајаца, запосели неке Косовска скупштина је 17. фебруара 2008.
12 000 НАТО војника. Покушај пробоја у значајне објекте и организовали одбрану. године прогласила независност Косова
зони одговорности карауле „Кошаре“ је Војно- полицијском акцијом СРЈ, која и Метохије. У месецима и годинама
одбијен неколико пута. је трајала од 14. марта до 31. маја 2001, који су уследили, упркос противљењу и
Агресија је окончана 10. Јуна онеспособљени су терористи на подручју негодовању Србије, велики број земаља
1999., резолуцијом 1244 СБ УН, којом општина Бујановац, Прешево и Медвеђа света је признао Косово као независну
је договорено размештање цивилних – део Србије који Албанци називају земљу. Тог зимског дана, Албанци су
(УНМИК) и војних (КФОР) структура на “Прешевска долина”. испунили фрагмент свог вековног циља, а
КиМ. Из српске перспек тив е, остварење иредентистичке идеје о „Великој
Међутим, размештање ових етносепаратистичкој делатности Албанији“ је било ближе него икад.
међународних делегација није допринело наоружаних група на Косову и Метохији Након једнострано проглашене
побољшању ситуације на КиМ. Оне су је додатан „ветар у леђа“ донео формирање независности, актуелан је мукотрпан
својом пасивношћу, посредно, допринеле Албанске националне армије. Ова процес проналажења решења косовског
својеврсном етничком чишћењу Срба терористичка организација, основана проблема, које, из еуфемистичних
наредних година. Тако је, на пример, од 2001. године, је спроводила бројне уста европских дипломата, значи
размештања ових мисија до краја 2003., са злочине усмерене против српског живља, “нормализацију односа”. Свакоме ко
КиМ протерано 250 000 Срба, спаљено или са циљем етничког чишћења простора је макар и дан провео на “брдовитом
отето 107 000 кућа и станова, уништено 114 Косова и Метохије. У опусу активности Балкану”, јасно је да се од Србије тражи
српских цркава и манастира. Посебно је АНА се налазе и кријумчарење, трговина да призна независност Косова, уколико
био организован масовни злочин Албанаца дрогом, оружјем, људима, као и напади на жели да настави свој пут “у Европу”. Ако
над Србима од 17. до 19. марта 2004. припаднике УНМИК- а, КФОР-а и ОЕБС-а. је веровати европским званичницима, и под
године. Заст рашивањем, применом условом да и Србију “не стрефи” судбина
Још једна импликација која је показала најгнуснијих метода, добро прорачунатих Турске, која има вишедеценијски стаж у
крајњу лабилност и неозбиљност ових и солидно организованих, албански евроинтегративним процесима.
мисија јесте оружана побуна од 21. терористи су успели у нечему што су Како ће се Србија снаћи у, шаховским
новембра 2000. године, када је неколико желели. Инструментализацијом силе речником речено, “пат позицији”, остаје
група, јачине 20-30 терориста, упало са против цивила, али и униформисаних лица, да се види.
НОВИ ДВОБРОЈ „НАШЕГ ТРИ НАГРАДЕ

СТВАРАЊА“ ЗА 2021. ГОДИНУ ЗА ЛЕСКОВАЧКО
ПОЗОРИШТЕ НА

/У издању Лесковачког „МАЛОМ ЈОАКИМУ“
културног центра објављен је
нови двоброј часописа „Наше Лесковачко позориште је на 14.
стварање“ за 2021. годину. Главни Фестивалу представа за децу и младе
уредник часописа је Данијела „Мали Јоаким“, одржаном у Крушевцу,
Костадиновић, а редакцију освојило три награде представом
чине: Тихомир Петровић, Селена „Пинокио“. Награду за глумачко
Станковић, Снежана Божић, остварење добила је Петра Димитријевић
Биљана Мичић, Дејан Ђорђевић,
Милица Алексић и Александар
Новаковић. Након Речи уредника,
часопис отвара рубрика
„Сећања” која је посвећена
прошлом уреднику „Нашег
стварања“ Драгану Радовићу.
Текстове у овој рубрици писали
су Биљана Мичић, Тихомир
Петровић, Дејан Ђорђевић и
Марија Стојановић. У рубрици
„Поезија” можете читати песме
Љубивоја Ршумовића, Моше
Одаловића, Попа Д. Ђурђева,
Пеђе Трајковића, Виолете Јовић
и Власте Ценића, док рубрика
„Проза” садржи текстове Весне
Алексић, Виолете Алексић, Радосава Стојановића, Оливере Недељковић, Уроша
Петровића, Вере Цветановић, Дејана Алексића, Градимира Стојковића, Елизабете
Георгиев, Алексе Костадиновића и Радета Танасијевића. У одељку „Сцена” налазе се
монодрама Соње Ћирић и игрокази Гордане Тимотијевић. Одељак „Преводи” садржи
превод Алфонса де Ламартина Невене Баланешковић, као и преводе Тодора Чаловског
и Звонка Танеског Данијеле Костадиновић. Рубрика „Есеји, студије” доноси нам
текстове Тихомира Петровића, Слађане Миленковић и Данијеле Костадиновић. На
ову рубрику надовезује се рубрика „Критика” са критичким приказима и освртима
које су писали Снежана Божић, Страхиња Д. Полић, Јелена Јоцић, Душан Петровић,
Никола Михајловић, Мирјана Бојанић Ћирковић и Милица Алексић. У рубрици
„Погледи” налази се разговор са Дејаном Алексићем који је водио Велибор Петковић, за улогу Пинокија, награда за најбољи
а у рубрици „ИН МЕМОРИАМ” текст Саше З. Станковића о Дари Секулић. драмски текст припала је Спасоју Ж.
Нова рубрика „Град и култура” доноси нам текстове Јована Пејчића, Јелене Симић Миловановић, док је награду за најбољу
и Владимира Влајића о културним активностима у граду. кореографију добила Нађа Томић.
Дизајн и илустрације часописа радио је Никола Ђорђевић, док су на корицама Овогодишњи „Мали Јоаким“ одржао се у
слике Бојана Константиновића. Издавање часописа подржава Министарство културе Крушевцу, а ондашња публика је могла да
и информисања Републике Србије и Град Лесковац. види осам представа које су се таскмичиле
за награде.
С.
ИС
Нова наша реч 11