Page 14 - NNR 42

Сава Димитријевић
ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ

Записано је и сачувано у тефтер да је у Лесковац пре рата било преко
сто кафане и 15 јавне куће – највише на Дрвени пијац –сг Ватрогасни
дом куде је. Јавне кафане или јавне куће биле су такозване – проказане
кафане за тој што се сматрало да је тој у што у њима јавне женске
радив – неморално!
Кафане су, каже Бранко Млаџин, кафеџија - имале своју боју. Било
је кафана где одеш с породицу, са жену и децу и да будеш сигуран
да си ушо у своју кафану у коју ћеш пријатно да се осећаш – ту ти је
потребно пријатељство са власником кафане и послугом ...И за тој је
Млаџина кафана била – породична. Породичне кафане биле су Кулашева
и Вардарска кафана.
У Млаџину кафану на Широку чаршију долазили су просветари.
Млаџина кафана је била и интелектуална и просветна јер су гости били
просветари и који су имали везу са школство... Директор гимназије био
је Владимир Росић и он ако оће да нађе учитељи и професори - нађе Дунда Пекић је шија само прслуци и панталоне. Врскаја је кд збори
ги у Млаџину кафану! И туј, предвече, кад се ђаци пуштају из школу и без њега синови на индустријалци и други лесковачки богататши
у четри сата – ђаци идев дома, а учитељи и понеки наставници из несу нигде ишли..
гимназије скупљају се у Млаџину кафану!...Ту су водили реч учитељи У радњу куде мајстора Раде Пекића дођев Бора Пиксла, Војкан
Блажа Ољевић и Аца Костић, а међу професорима Мигљевски и понекад Тонкић, Драги Јовановић и Дине Чече и викав Дунду да иде с њи у
директор гимназије Владимир Росић. кафану. Али, никако не могу да га изведев јер му брат Раде не дава да
Друга група кафана биле су - чаршијске кафане! И ту је спадала и
Слезенкина кафана. Чаршијска кафана значи да свако јутро газде разних остави работу. И они које ће – без Дунду гим се не иде на доручак и
седив у радњу куде су рафови сс штофови и шалив се на рачун Дунде,
занатских и других радњи били – кафопијци који пре него отворив а Дунда ги види и чује из радионицу куде мора да седи и шије прслуци
дућан сврнев да попијев јутарњу кафу.. А после подне, кад се врнев и панталоне и вика гим:
од ручак – само обиђев радњу, а онда пређев у кафану.. Ту си мого да - Ви ебем мајку јааа!- ал не сме да искочи, јер му брат Раде не дава.
видиш занатлије и трговци... Кд изгубив стрпљење они му кажев:
Трећа врста кафана била је највећа – то су биле – сељачке кафане! И -Добро, Дуне, ти ши панталоне и прслуци, а ми ће идемо у хотел
туј су гости свраћали највише у петак увече и суботу. Сељачке кафане Плуг на доручак!- и отиднев!
су скупљале сеоску елиту – трговчиће и остале, и у теј кафане су гости А Дунда - жив неје што и он неје отишја с њи, јер зна да ће у хотел
имали преноћиште. Плуг да буде едење и пијење. И – врти се, врти, врти – иде му се у хотел
Плуг, али не сме да искочи од брата Раде. И кд више не може да издржи
остави шивење и пође, а Раде га пита:
-Ди ћеш ти Дуне!? -
-Ти мене не може браниш! Ја нећу ради више и нећу дођем више! -
И такој се Дунда и Раде посвађају - Дунда отидне у хотел Плуг
и – не дођује на работу неколко дана.
Најелитнији је био Хотел „Костић“ код Споменика. На том месту
претходно је био хотел „Круна“. Хотел „Костић“ је био чувен по
забавама, баловима и игранкама, а имао је и салу и у њој су приказиване
су и позоришне представе.
Власници хотела „Костић“ били су браћа Глигорије – Горча Костић
и Драгутин звани Дина Костић.
Браћа Горча и Драгутин су срушили хотел „Круну“ и на то исто
место заједно почели да граде нови хотел под називом „Костић“. Када су
радови били при крају, старији брат Горча је изненада умро и изградњу
хотела је наставио млађи брат Драгутин – Дина.
По казивању старих Лесковчана – Новице Кулаша и Свете Агице
изградња хотела је завршена 1921. године.
Хотел «Костић» спада међу оне грађевине на које су лесковчани
много поносни и сада - када их одавно више нема.
-Тој је бија репрезентативан хотел отвореног типа. Туј је дођувала
смо лесковачка елита, одабрани људи, интелектуалци - лепо обучени,
укрутени људи сс машну, који лесковчани викав - уштиркани људи! Јер,
хотел «Костић» је бија смо за високу категорију људи, ткв му амбијент
Суботом и петком у Главоњину кафану скине се цела пруга од
Владичин Хан до Лесковац – сви путници сељаци на тој линији коначе бија - човек кој носи качкет нее никд сврћаја у хотел «Костић»’, а ако
ники пијан оће да улегне - особље хотела му даде банку и викав му:
у Главоњину кафану. -Еве ти банка и иди на друго место да пијеш, човече! Овој је хотел
А у Тренкину кафану дођували су највише Црнотравци – кад пођев
у печалбу и кад се врћав из печалбу они право из воз дођев у Тренкину «Костић!»
Газда хотела Костадин - Дина Костић бија је озбиљан и опасан човек,
кафану да мало преднев .. А биле су и кафане на „вишем нивоу’’, као а такво је било и особље и туј нее могја сваки да улегне. Келнери су били
што је била кафана Плуг чији је власник био Никола Миљковић.. Ту је Пера Тодоровић Ћуре, Бора Митић Дејанац, Јордан Петровић Пироћанац,
долазила лесковачка елита -. Богаташки синови да се забављав уз музику, Аца Кузмановић Штефи, Лука Босанац, Никола Величковић Стари, Чеда
песму и шарлијске приче и шале...У кафану у Плуг стални гост био је Гуља и Мита Недељковић, чешљар, звани Мита. Дура је бија лондинер -
чувени шустер Жика Тимић БКМ и певао за своју душу и гости у кафану.. њигово је било да сс фијакер иде на станицу и сачекује путници из воз и
Има људи без који ни сећања на Стар Лесковац не можев да опстанев
и – ники из тај сећања не може да ги напуди. И за тој се и сг казује: довози ги да спиев у хотел, а ко лондинер је работија и Душко Циганче. На
касу су работили Мехмет Чевро Босанац, Света Граочанкић - Граочанка,
„Колко је стар Стар Лесковац - толко је стара и прича од прочувенога Павле Јовановић и Раде Станковић, зет на Дину Костића.
шнајдера Дунду Пекића, брата на шнајдера Раде Пекића. Таст на Дину Костића, газду од хотела, Риста Биљар звани Кмет из
-Дунда Пекић је опште познати човек у Лесковац, и бија – као
велики шаљивџија, врло паметан и духовит. И зато што је био такав Владичин Хан бија је на касу у кујну - пред њега увек стоји јеловник
сс цене, и кд келнери маркирав јело за гости, Риста Биљар гим за
био је омиљен у друштво, а његови најбољи пријатељи били су синови маркирано јело узне метални тантузи ( бонови ) и увече келнери тија
на индустријалци, трговци, доктори, апотекари, судије и профисори. тантузи исплатив на касира у паре.
И знало се – сс Дунду је увек забавно. Ако у друштво у кафану неје и У хотел «Костић» гости дођев још од собајле - да попиев кафу и
Дунда - нема ни шале, ни смејање ни певање.. прочитав новине. Хотел има два спрата, а у приземље лево и десно од
Кројачница на Раде Пекића била је до ћебапчијницу на Влајка
Гурмана – преко пут хотел „Плуг.’’ улазна врата велики прозори сс дебела стакла - лето кд је особље хотела
ги отвори широм да се кафана излуфтира...
14 Нова наша реч