Page 12 - NNR 42

Данило Ђорђевић из села Конопнице
И ВОЗАЧИ РАЗМИШЉАЈУ О ИНОСТРАНСТВУ

Ни сањао није 28-годишњи Данило
Ђорђевић да ће му некад, можда, бити место
сталног пребивалишта село Конопница у
власотиначкој општини. И не само он већ
и његова, тада петочлана породица, која је
2000 године избегла из Ораховца са Косова
и Метохије и настанила се у селу Конопници
надомак Власотинца. Tешка и тужна животна
прича.
У организацији Министарства одбране
републике Србије, уприличена је недавно,
у Власотинцу, свечана предаја Значака и
Захвалница за 41 војника, са територије
власотиначке општине које је упутио Центар
Министарства одбране за локалну самоуправу
Лесковац, а који су добровољно служили војни
рок са оружјем у периоду од 2011. до 2015.
године.
Међу награђенима нашао се и Данило
Ђорђевић, који је из руку пуковника Драгана
Котарлића примио Значку, док му је председник
власотиначке општине Зоран Тодоровић уручио
Захвалницу. Ђорђевић, рођен на Косову и Метохији, а сада Ваш отац ради у власотиначкој пошти, а и
Хуманост становник села Конопнице у власотиначкој ви сте, чини ми се, неко време тамо радили ?
ДОБРОВОЉНИ ДАВАЛАЦ КРВИ општини. - Тако је. Био сам радник поште једно
Данило је свакодневно веома активан, Зашто нисте остали да радите у војсци ? десетак месеци, али проценио сам да није то
труди се да га има свуда и да буде учесник - Мислио сам да останем на раду у војсци, посао за мене и нашао сам нову работу.
свих позитивних дешавања. Између осталог али неке ствари нису се поклопили како сам ја Где сада радите?
и добровољни је давалац најдрагоценије мислио и желео. Наиме, у моменту када сам - Од увек ме привлачио позив
течности као што је крв. завршио са добровољним служењем војног рока професионалног возача, а како поседујем
- Увек када чујем и када могу одазивам се није било могућности да останем и да радим, а потребне категорије, на позив представника
позиву добровољног давања крви. Мислим да позив који је потом уследио из војске да могу фирме ,,АБ Копа» из Власотинца тамо сам
свака здрава особа треба да даје крв, јер она да радим стигао је са закашњењем, јер сам ја, отишао да радим.
много значи за оне којима је она најпотребнија у међувремену, нашао посао. И, како је на послу?
у борби за живот, - каже Данило, који је већ био Када сте били последњи пут на Косову и - Веома сам задовољан. Фирма је постигла
добровољни давалац крви у 13 наврата, а кога Метохији и шта имате доле? респектибилни рејтинг у свом послу и својој
смо веома тешко наговорили за разговор, због - Са мајком и братом 2010. године последњи делатности којом се бави, има пуно посла што
заузетости. Сада је уграбио мало слободног пут били смо на КиМ у посети рођацима и баби је најбитније, а све остало је на највишем нивоу,
времена и ако је у гужви око спремања крсне која је тада била жива. Поред породичне куће не могу да се пожалим.
славе, 8.новембра, Светог великомученика имамо и два локала. Имате ли слободно време за изласке?
- Када се ради пуно и нема се, баш, пуно
Димитрија - Митровдана. Е, па нека је срећна Како сте снашли у новој средини у селу време за изласке. Наравно, да са друштвом
слава Данилу и његовој породици, и да је увек Конопници? изађем кад сам слободан у дане викенда у неки
славе у срећи и окружењу њима најдражих. - Наше прве комшије Јовица и Саша са
својом породицом од првог дана прихватили кафић, а у Власотинцу тога има, баш, пуно.
су нас као најрођеније, и ми их, управо, тако Укључени сте и у рад невладиних
- Ја сам био мартовска класа 2015.године, сматрамо и тако их доживљавамо, као део нас и организацијa?
а војни рок добровољно сам служио у роду наше породице. Од првог дана смо се сродили, - Да, баш тако. Раније много више, сада када
ПВО, у гарнизонима у Лесковцу, а потом у највише су нам помогли када нам је било радим не могу у истој мери као у претходном
Батајници. За сво време ношења војне униформе периоду. Једно време био сам активан у
Канцеларији за младе, а био сам и учесник
у делу пројекта „Мост пријатељства”, који је
подржавала и финансирала Немачка. Ту су били
укључени млади из бивших југословенских
република, а посећивали смо поједине градове
наше некадашње велике Југославије. Овај
пројекат се показао као изузетно добар и
користан, јер нас је младе опет сакупио на
једном месту, били смо у прилици да много тога
доброг спознамо између себе, а и да упознамо
нове људе приликом посте неким градовима
бивше Југославије. А били смо у Хрватској,
Босни и Херцеговини и Македонији..
Дефицитарни су данас професионални
возачи. Многи иду из земље, шта ви мислите
о томе?
- У данашње време много тога је неизвесно,
и извесна је само неизвесност. Знам да се пуно
траже, не само код нас, већ и у иностранству
професионални возачи. И, није немогуће да
осећао сам се поносно и узвишено, јер у души најтеже, а и данас је тај односу на највишем и ја одем ван земље, као што то, данас, чини
сваког српског војника је највећа част бити у нивоу. Добар комшија много значи, не каже наш велики број младих , - вели на крају разговора
служби отаџбине и свог народа, - вели Данило народ тек тако, а они су управо такви. Данило Ђорђевић, који изгледа размишља као
велики број младих из Србије да срећу, можда,
потражи у иностранству.
Овај садржај је део пројекта који суфинансира Општина Власотинце. Ставови изнети у
подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства Текст и фото: Властимир Стаменковић

12 Нова наша реч