Page 15 - NNR 42

Драгослав Бранковић – Гиле
ДУНЂЕРИ (2)

Намера ове представе је да триста чуда. Од тад је био мањи
вас забави и насмеје. И ништа од маково зено. Она по цел’ дан
више, и ништа мање. звоца, једе му џигерицу, пије му
Аутор душу на сламку, цеди му мас’, ал’
све говори тихо, шишти ко змија.
И тако доћем дом, мртав - Ће се научиш ти које су
уморан, стискам зарађене марке људска права! Неје ти овој Кацабаћ
у џеп и питујем жену: па да ровеш по авлију. Ај’ дигни
- Које има да се једе? Ко вук руку ако смеш! И све тако, по цел
сам гладан! дан. Ћути Живорад и јуначки трпи.
- Има мармелада, па намажи Ал’ доће време одмори. Ће идев
на леб! у завичај.
- Несам гладан ко Црвенкапа Ушли у аутобус. Двоспратни.
него ко вук! Које има да се једе? Она и даље држи вакелу. Прича
- Има супа од јуче, па подгреј! и кад спава. Живорад испија
Које ћу јадан? Одо’ да подгрејем пивцики. Аутобус ко авион. Пуштав
супу. Ја се извињавам на гадљиви... и филмови. Има и стјуардеса. Пут
У супу длака за Гинисов рекорд! дугачак. Путници позаспали. Само
Цел› метар, двајестину сантина... се чује жена на Живорада.
милиметри нећу ни да рачунам! И -Е, па сад сматрам да си
с’ тај доказ у руке лепо гу питујем: набраја памет и да нећеш ни
-Које је овој? помислиш да се дереш на мене а за одмор. Ал’ плаћа се дупло па Бог Авион поче да се спушта на доле,
Кад увати да плаче! Рове! камоли да ме удариш! И могја би неће да замери. Толко и толко паре а он и даље урла:
Мени ништа није јасно! смањиш тој пијење пиво... Ха-ха, се мож’ зарадив... - Куку чичо, стринке, течо и
- Шта ти је бре? Несам ти кад испричам на моји како су те - Важи, - вика Ђоша - ћу идем. остала нижа фамилијо...
мајку псовао, несам те тепао... ‘апсили... Хи-хи...- А с’ чија кола ће путујемо? Авион увати правац, лети
Штоплачеш? И све такој до границу. Ушли - Ма каква те кола спопала? право ко стрела. Гледам кроз
- Како да не плачем? Раније си у нашу земљу. Прошли и пасошку Путује се са авион. прозор, нема ни облак, а он се
говорио да ме толко волиш да би и царинску контролу. Шофер на - Онда не долази у обзирима! одвеза, увати да трчи међу редови
ме целу изео, а сад ти једна длака аутобус паркирао поред ресторан. Много се плашим од авиони. и запомаже на сав глас:
смета! Изашли сви путници. Сем - Дал› се плашиш од летење - Упомоћ! Давајте ми
- Леле, куде те нађо међу Живорада и жену му. Тек се чује са авион? падобран! Изгинусмо! Има ли
толке? Што се неси удала за прву неко ударање, шамарење, тепање... - Не од летење, него од поп у авион да се исповедим? Оћу
будалу на коју си наишла? - Ти ће ме пријављујеш падање! адвоката да ми пише тестамент!
- Па и јесам! Само боље да на милицију! А?! Саг› ћу ти - Ама, и ја се плашим! Ал› Мајсторе, кочи машину да изађем!
сам се удала за црног ђавола него ишчукам зуби да никад више не теј паре овде неће зарадимо ни у Чувајте ми Југославију!!!
за тебе! проговориш... Уфатио Живорад лудило! Пођи бре, што си такав? Кад чу ово задње схвати да је
- Е тој не може! жену за косу и вуче гу по цел Убеђуј га да иде, он час оће, час полудео начисто! Мислим, кој ће
- Зашто не може? аутобус. Извукује гу на паркинг и неће... И убеди га. Боље да нисам! тој сачува?
- Зато што је брак између шутира. Сви путници из аутобус му Тројица смо га уносили у авион. Врнуше га везаног и под
блиски рођаци строго законски аплаудирају. И жене! Па, досадила Толко ме јако стезао за руке да дејством на лекови. Спавао је
забрањен! Зато! на сви! сам морао да га апем да ме пусти! до аеродром у Москву. Морао
Несам гу ућуткао са ови - Неје ти овој Европска У авион га сместише до мене. сам лично да га износим из
аргуметни. Уста не затвара! заједница! Оћеш људска права? Гледам га, не мог’ га препознам! авион, а он тежак ко кит убица!
Иако сам ја одустао од реплику. Људска права су за људи, а не У друштво је важио за шалџију, Можда сам тад и повредио кичму.
Бабала-шабала! Убацила у пету! оштроконџуле ко ти... весељака, мангупа... А погле га сад! Расвести се на аеродром.
Пичи двеста на сат! Уста да јој И тако је Живорадова жена Тресе се ко да га ударила струја, а - Ти Тодоре мислиш да сам
затвориш има проговори на дупе! схватила да је много тешко да добија боју ко да је три дана мртав. ја безвезе паничио? Е, нисам! Ти
Медицински феномен! се буде човек. Нарочито ако си Питује ме: неси приметио да је пилот мртав
- Ја сам једна тешка крава што женско! - То... То... Тодоре... које писује пијан ушао у авион!
сма се удала за тебе! Ја ко што реко, само сам на онај слова што жмиркав? Не ли - Куде си бре видео пилота да
- Које си ти? једанпут ударио жену. Одма сам пише да су подметнули бомбу у је ушао пијан?
- Крава! се покајао, ал’ несам могао да се авион?! А?! - Јес›, а онај у униформу, што
Одма сам гу закуцао међу извиним! А опростила ми је тек - Помери се с место! Пише гура колица с пиће?
рогови! Кад се вратила из несвест, кад са отишја да работим у Русију. донт смокинге! Да не пушимо! - Неје бре тој пилот, него
питује ме: На сву срећу доби понуду од - Попушили смо га чим смо стјуард!
- Што ме удари? једног предузимача да работим ушли у овај авион! Леле! Леле! - Ко је тој?
- Зато што све могу да у Русију. Кад чу које паре се мог - Што лелечеш? Које ти је сад? - Ама, исто ко стјуардеса само
поднесем, ал› да неки за моју зараде мени потече вода на уста. - Опет нешто пише! Које сад мушко!
рођену жену каже да је крава... У Ал’ предузимач је имаја једна пише? - Фино! Значи овде има и
стању сам да га утепам на лицино услов. Да наћем још једног доброг - Пише да се вежемо! педери?
место! зидара, па да он формира групу и - Ај› ме ти вежи! Ја сам се Батали да му даље
Први и задњи пут сам тад да сви џумле путујемо за туј Русију. укочио од стра... објашњавам. Е Ђошо, Ђошо... Које
ударио жену. Сва срећа да не Сетим се ја да знам доброг зидара. Које да радим? Веза га. За стра’ направи од човека. С њега сам
живимо у Шведску, за тој се и Мој другар Ђоша. Заједно смо ишли толко смо другари. Авион полете заједно ишао и у војску.
затвор лега! Јесте! Један мој у грађевинску школу у Власотинце. нагоре, а он ухвати да се дере:
земљак, отишја са жену да работи Он је толко добар зидар да мож - Куку мајко! Леле (Наставиће се)
у Шведску. Нешто га изнервирала, од малтер да направи живи тато! Јао сестро! Леле бате!
он гу се навикао и чисто педагошки мајмунчики што мрдав с› реп!
гу опалио једну поза уши. Одем ја до Ђошу и објасни Аутор карикатура Миодраг Миле Величковић, некадашњи
Пријавила га у милицију! После му о чем’ се ради. Да се ради шес’ технички уредник „Наше речи“, и најнаграђиванији
је најебао! Платио глобу, морао дана у недељу, мож’ и у недељу
да иде на преглед код психијатра, иако Господ Бог вика да је недеља југословенски карикатуриста свих времена.

Нова наша реч 15