Page 9 - 40

Саша Стојановић промовише нову књигу на Сајму књига
УВЕК ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПИСАЊЕ

Саша Стојановић, лесковачки писац, на овогодишњем Сајму књига
промовише своју нову, тек изашлу из штампе, књигу „Море кад усним“ .
За Нову Нашу реч каже да “ културне политике у Лесковцу нема», да
она тражи «стратегију, које такође нема» и да се «заснива на искорацима
даровитих појединаца који се за сада грчевито и врло жилаво боре да
Лесковац остане на мапи културних дешавања».
ННР: Нова књига излази, први примерци се потписују, идете на
Сајам књига... Колико дуго сте радили ову књигу и шта нам можете
открити о њој?
Стојановић: - Имајући у виду да књиге пишем много дуже, роман
„Вар“ је писан девет година, „Последњи дан бога Сатурна“ четири,
„Јерихон“ три, ова књига је писана релативно кратко, само две године.
Ако је то „само“. Она заиста представља један мој искорак у односу
на досадашњу поетику. Да подсетим, прва трилогија састављена из
романа „Крвоследници“, „Манчестер сити блуз“ и „Вар“ је била чисто
аутобиографског карактера. После тога су дошли романи „Последњи
дан бога Сатурна“ и „Пут за Јерихон“ и на крају овај роман „Море кад
усним“. Сви су у издању издавачке куће Албатрос плус, а овај пут се
ради и о мом уделу у свему томе, дакле комбинација ауторског издања и
реномиране издавачке куће. Роман је мало другачији и направљен је на
основу приче „Крај греха“ која је добила нагарду „Милутин Ускоковић“ поштења, савести у које тешко да, чак и овакав свет који је базиран на
за најбољу необјављену приповетку у 2015. години. ријалити филозофији, може да упропасти.
Циљ је био да се једна другачија поставка претпоставки које нас ННР: Како видите културну сцену у Лесковцу? Има доста
окружују и чији смо робови, постави на релативно изоловано место, у примедби да Лесковац који је некад имао своје културне кругове,
овом случају ради се о броду, ради се о путовању које траје 12 дана и своју публику, сада доживљава да је, просто, све мање младих људи
ради се о међуљудским односима који су све, само не обични. Мислим да у том кругу?
је то довољно за почетак овог романа. У принципу, два наративна тока. Стојановић: - Културну сцену Лесковца пре свега видим као
Један ток је онај који пише путник, дакле епистуларни ток, а други ток је непостојећу. Постоје појединци који су успели да пређу границу Лесковца
у форми извештаја. Између се оставља простор за учитавање, простор за и то најмање захваљујући било каквој организованости у бико ком
сагледавање тих мушко-женских односа који су у принципу увек фини, систему. Пре свега се ради о изузетним талентима и о изузетној вољи да
осетљиви, деликатни, али ми се чини да ће у овом роману они бити се уради тако нешто. Ту пре свега мислим на вокалну групу „Либеро“,
приказани на другачији начин и занимљива ми је перцепција публике мислим на Миљана Цекића, на много младих људи, да ми не замере они
и критике. Додуше, критика је за сада врло благонаклоно примила то које нисам споменуо. Мислим на много младих људи који успевају да
што сам писао, надам се да ће таква ситуација бити и са новим романом. пређу ту границу, као млади колега Стефан Тићми који пише прозу за
ННР: Колико има детаља из свакодневног живота у књизи? Да децу, што је леп искорак у целој тој причи. Међутим, са друге стране
ли је све ово што нам се дешава могло да буде инспирација за неке и мој часопис и мој фестивал књижевности покушавају да на сваки
детаље у књизи? начин успоставе ту равнотежу која је неопходна, односно да попуне ту
Стојановић: - Тема романа је базирана на истинитој причи коју огромну рупу која настаје недостатком систематичности.
сам давних година чуо у Грчкој. Пробао сам да то прилагодим неким Дакле, прва генерација школе креативног писања у старту је
околностима које би могле да буду везане за данашње време и данашњи изнедрила младог писца Луку Стојановића који је после, између осталог
свет. Наравно да у сваком роману има доста тога аутобиографског, не и тој школи, добио трећу награду на конкурсу „Вукашин Цонић“. С друге
можете да побегнете од метафора које вас окружују, од компарација које стране, у другој генерацији се појавила млада песникиња Анастасија
су свуда ту око вас. Али, са друге стране, рекох, ради се о посебном Стојиљковић која је ове године добила награду фестивала Поезија
месту, на броду током путовања између Америке и Европе. У то време младих у Зајечару. За 33 године Лесковац није имао ни финалисту, а
путовање је трајало пуних 12 дана. Међутим, све то оставља простор за ову годину има победницу. То показује да неки упоран рад може да
да се неке данашње ствари сагледају на неки уопштенији начин или, са донесе резултате.
друге стране, да се неке вечне ствари сагледају кроз призму данашњег ЧЕТВОРИЦА ЛЕСКОВАЧКИХ ПИСАЦА И НОВА НАША
погледа на свет. Дакле, претпоставке, за које ја врло често, цитирајући РЕЧ НА САЈМУ КЊИГА
стару пословицу, кажем да су мајка сваке грешке, и са друге стране
покушај сналажења у новонасталим ситуацијама. На овогодишњем сајму у Лесковцу Своје књиге представиће и
ННР: Да ли је ово време за писање књига? примерке читаоцима потписивати четворица писаца. Млади Стефан
Стојановић: - Увек је време за писање. Питање је колико је остало Тићми, Братислав Стаменковић, генетичар Миодраг Стојковић који ће
времена за читање књига. Ја читаоце и дан данас називам њиховим представити своју књигу „Еутаназија“, и Саша Стојановић.
величанствима, јер неко ко успе да од свог драгоценог времена одвоји На штанду медија представиће се и недељник Нова Наша реч.
пар сати, дана, недеља кад је књига у питању, тај заиста заслужује
орден и похвалу. Бојим се да „темпо“ којим напредујемо доводи до тога
да ћемо имати више писаца него читалаца. Имајући у виду блогере, На жалост, покушаји да преко конкурса за културу добијемо средства
јутјубере и све остале који покушавају да пишу и који покушавају да за другу генерацију и да школа креативног писања буде традиционална,
забележе оно што осећају. Наравно да немам ништа против тога, неки је остао без успеха. Наравно, комисија је одбила тај наш покушај без
од јутјуб клипова или блогова су заиста сјајни, међутим, бојим се да образложења, мени је потпуно нејасан разлог, тако да ћемо опет морати
ће и та хиперпродукција опет довести до тога да књига не буде више да се сналазимо помоћу штапа и канапа. Дакле, младе, талентоване,
имала онај статус који је имала барем у моје време. даровите деце има у Лесковцу, али не постоји систем и за то су криви
ННР: Да ли су књиге, позоришне, оперске и балетске представе, локални властодршци и нико више осим тога. Када ви у оквиру конкурса
концерти квалитетне музике, изложбе, можда начин бежања, нека огроман део пара дате на неколико пројеката, а онда остане само много,
мала острва, од свакодневног ријалитија који нам је наметнут и много мање од свега тога за озбиљније пројекте. Онда се поставља
који се промовише као вредност? проблем или сте лоше распоредили тај новац или је тог новца недовољно
Стојановић: - Наравно да јесу и најбољу дефиницију тог ескапизма, за било какав озбиљнији приступ културној политици. Дакле, културне
тог бежања у много лепшу и другачију „реланост“ је дао Иштван Бибо политике у Лесковцу нема, културна политика тражи стратегију, које
који тај свет назива «малим кругом слободе». Тај «мали круг слободе» такође нема, све се заснива на искорацима даровитих појединаца који
је управо оно што свако од нас покушава да себи приушти у додиру се за сада грчевито и врло жилаво боре да Лесковац остане на мапи
са уметношћу, без обзира да ли се ради о ликовној уметности, књизи, културних дешавања.
филму, концерту музике... Мислим да то још увек остају оне оазе мира,
Разговарала Љиљана Стојановић
Нова наша реч 9