Page 14 - 40

На 35. Салону у Власотинцу
СЛИКЕ И ЗА НАЈВЕЋЕ САЛОНЕ СЛИКА У СРБИЈИ

Власотиначки поштоваоци ликовне изложене слике наших уметника могу се наћи уметничка дела својих суграђана. На Салону,
уметности имаће прилике да, у галерији у било којем салону у Србији, јер то својим изложена су дела Властимира Стојановића
Културног центра на Нешићевом кеју, до садржајем и квалитетом сигурно завређују - Шиље, Небојше Митровића Пуше, Александра
последњег петка у октобру уживају у делима рекао је Пуша. и Јована Спасића, Снежане Стаменковић,
19 ликовних уметника из града на реци Власини Директор Културног центра Бобан Властимира Давидовића, Слободана и
у оквиру отвореног 35. Салона слика - ликовних Димитријевић, захвалио се свим ликовним Александра Митова, Мирослава Краинчанића,
стваралаца Власотинца. ствараоцима који су изложили своје слике, Михајла Живковића Швабе, Мери Нешић,
Говорећи на отварању Салона слика, а потом је званично отворио 35.Ликовни Звонка Катлановића, Жарка Јовића, Драгане
један од његових утемељивача, сликар и салон слика у Власотинцу, који ће трајати до Биџић, Драгане Цветановић, Срђана Милоша
вајар Небојша Митровић „Пуша”, посебно је 26.октобра. и Николе Живковића Газибаре.
апострофирао уметничку вредност изложених Поменимо и сва имена власотиначких
слика. сликара, који су омогућили да власотинчани В. Стаменковић
- Више сам него сигуран да све ове имају прилике да виде у наредне две недеље

БОГАТИ СИРОМАСИ месећно плус дећији додатак, два деца 5 ‹иљаде, а кој па ги има више
тај бе газда! А ништа не радите, само ко овце блејите по цел› дан.
Само висите на оно интерно.­
Трајче био прос човек, једва четри разреда основну да је завршио. ­Интернет се каже, чика Трајче, ­ опет оно мало Циганче се
Занат да поправи бицикле наследио си од татка. Нема бицикле коју излајало.
неје поправио и то само с један кључ, тринестицу. ­Добро, добро то сам мислио. Кажи сад на татка че прима опет
И, кад пролази кроз ма›алу тад сви шунелка. Сви сагињав главу на једнократну помоч. Чу му завршим то и пола метар дрва одозго.
доле и ко мишеви траже рупу од изломљен асвалт, што га још стари Кад видите Михајла, оног заулавог и затуцаног што се багим бори
Амет раметлија направио, да се сакрију. Стра› и трепет беше! И за мањине, у ствари само за свој дзеп, што оче да ве запосли, да за
ведри и облачи. исте паре радите у фабрике, тад бегате ко луди. А теј паре што ми
Може му се. Дало му се. Његово си време с›г. давате па не давате ги на мен›. Док не дајете не мож› и да примате.­
Ови најхрабри, што нису могли да побегнев, почели с ритуал молбе, ­А које да радимо ми сто немамо да дамо? – тихо, једва чујно се
жалбе, преставке и улизивање: «Трајче, које ће пијеш? Има ладно пиво, чуо глас на Екрема станичара што нема стварно, сиротиња и Богу
сад га туримо у фрижидер. Да неси гладан?! Оћес једну пљескавицу тешка, а школује два сина.
код Заима да поручимо? Мада ги прави танке ко ЦД.» ­Кој од вас има да да паре тај че прима, а кој нема никоме ништа,
И тако сви редом. снаџите се некако. Нико данас без паре не ради ништа.Колко тражи
Сви су морали да га поштују, од њега и још неколицину из исту толко се мора да. ­ био кратак и јасан Трајче и наставио:
банду, зависи оће ли да бландују по цео дан и да приме помоћ, или ће ­Знате ли ви колко издаци имам ја на месец? Да ги изведем по
морати за исте паре да раде. А он, оштар поглед, гледа ги са високо кафане, да им купим кафе, ову три у један, тој господа, бе, не пију
и само каже: ­Може, може, ал› брзо нека буде. У пола један имам црну кафу, да набавим лепу домачу ракију, да идем с њи› по ваше
састанак код Баро Мануш. И једе он и пије на брзину, и на њихов рачун, куче у обиласци. Да им ладим... еееј.. једна ли је мука?! А ви које
а они, ко багим им драго, а овам› га псују у себи: «Да богда ти на нос радите? Кријете по подруми машине и телевизори да не види Опасна
све изашло! Не напија си никад! Болес› те изеја!». жена из центар. Водите ги у туџе куче да виде колко сте, ко бајаги
И почиње он своју причу коју и деца знају напамет: «Људи, бе!» сиромашни. Један на другог рупу копате и очи че извадите. На нас
почиње Трајче сас онај дубок глас. Ни микрофон му не треба. Цигани непријатељи не требав, ми смо си сами довољни. Кад би
­Много сте, бе, прос и неписмен народ! Па ви ли мислите да је имали војску сви би били генерали и потепали бисмо се меџу себе. Ма
на мене лако?! А? Цел дан да висим по тија ‹ладни ходници там. Да ви сте аздисали с мене! ­
ви пишем захтеви и молбе. Да ме ритав кој како стигне! Да висим И увати се за ладну флашу пиво и исцеди гу до крај. Беше ожеднео
ко лустер там. Да молим за вас, дворим. Да ги чекам да завршавав од много причање и цд пљескавицу.
напорни састанци. Без једење, пијење и без цигаре! – ­Само да си знајете овој. Иза уши да ви буде записано. Сутра идем
И тад се залете мало црно обојено Циганче са поцепане патике код Баро Мануш. И све чу му кажем. Опасна жена што вас јурила до
два броја повеће : сад има још више да вас изеде и нико више нече прими ништа. Него
­Чика Трајче, па ти не пушиш цигаре, колко знам! че морате све паре да врнете и по овеј нове фабрике да радите. Нече
И сви почели се смеју. будете више богати сиромаси.­
­Такој, значи, а? Е па че поздравиш родитељи од следечи месец че
примате помоч чхиндо, мало сутра!!!! Па кој че ви дава, бе, 17 ‹иљаде М ирослав Алиловић

14 Нова наша реч