Page 13 - 40
P. 13

На дан 63. падобранске бригаде, којој је припадао добар број Лесковчана
           ЗА ЧАСТ И СЛАВУ



         Моћни стрелац, Орион, тачно пред поноћ, у   На истом, изнад, јасно се назирао ореол.
      част богиње Немеза-е, искорачио је са небеског   Сачекавши да визија достигне врхунац и
      свода.                               ореол захвати Ватрена визија плеса, посегао је
         Познавао је Тајну звезда, јер је тамо, на   за сребрном стрелом из тобоца. Затегавши лук,
      том истом своду, искован у древна времена.   сплет мишића, нервни систем, јасно је стављао
         Сваке године у ово доба Он се спремао да   до знања ко вечерас држи праву моћ у рукама.
      прође кроз древни ритуал.               Подигавши лук, усмерио је и одапео стрелу,
         Дешавало се да није позван како би олакшао   закачену за златну нит, ка пуном месецу.
      тежину живот са друге стране. Вечерас је сам   Бубањ и глас ритмички су се преплитали
      пробуђен, јер му богови и част, коју је зарадио   и убрзавали. Сплет мишића достигао је тачку
      на небеском своду, не дозвољавају другачије.   кулминације и стрела је одапета.
                                              У истом трену, из отворене шаке, кроз
                                           прсте, муња је запарала небо пративши и лагано
                                           сустигавши нит стреле.
                                              Иста је, пробивши Месец, кренула да
                                           понире. У тачки сусрета, срели су се експлозија
                                           на Месецу и сустижућа муња где је Ватра са   У борби, у том лудилу, они ће Плесати са
                                           стрелом кренула да понире.           Вуковима.
                                              Море, као Огледало Судбине, запалило је   Јер, рођени у свом сребрном оклопу од
                                           околину осветљавајући је километрима у круг.   туге, давно су се уздигли, али не у анђеле већ у
                                              Задовољан,  моћни  Орион  је  пратио   витезе и остали верни својим мајкама, сестрама,
                                           дешавања.                            девојкама, и ... Бригади...
                                              Заривши се кроз ореол ватреног прстена   Првим и последњим који су им остали
                                           равно  на  врх  суседног  врха,  стрела  је   верни над гробовима. У окршају исписују
                                           завибрирала.                         странице последњи пут за њих али и за 63.
                                              Сустижућа Ватра је деловала у исто време   Падобранску бригаду.
         Усред огромног пространства мора, негде   злокобно и умирујуће.            Ја знам,
      на Пацифику, одударале су две велике стене. Да   Небески сат је одзвонио. Пламен са сребрне   Орион зна,
      није мора, могао бих се заклети да смо усред   нити је оцртавао обрисе надгробних споменика,   Небо се сећа,
      древног Египта.  Исклесани древним словима,   и златним, словима муње,  исписивао јасна   Стога, не дозволи, читаоче, да се забораве
      чували су прелаз између Неба и Земље.   имена и презимена палих хероја.   њихова имена и презимена.
         Док је ишао ка свом одредишту, Орион је   Порука моћног Ориона, да су то духови   За част и славу, на данашњи Дан, свих
      посматрао и јасно чуо појање са врха другог.   људи,  који  ће  на  позив  напаћеног  народа   палих хероја.
      Био је то глас, за нас из каснијег доба, који је   ускрснути у застрашујући и непобедив дух   Срећан  нам  14.октобар  -  Дан  63.
      личио на појање индијанског врача - глас визије   Хидалга, Љубав Последњег Мохиканца. Бораца   Падобранске бригаде.
      и успостављање везе са НЕмртвима.    са срцем Сирано де Бержерака.                      Негде у Времену, хроничар,
                                                                                                 Горан Тодоровић – Фаца
         ИСТИНА О РЕВИТАЛИЗАЦИЈИ ЦРКВЕ ОЏАКЛИЈЕ
       СВЕДОК ДОГАЂАЈА                                        коме ће да припадну јер су наумили да цркву разруше и грађу поделе. Када
                                                                 Било је страшно гледати како су греде падале, а они су се свађали
                                                              је о томе обавештен председник општине, у то време Срба Миленковић,
                                                              обратио се Народном музеју и питао ме шта ја мислим о старој цркви.
         Како је, заправо, обновљена црква Оџаклија !         Ја сам објаснио да цркву треба ревитализовати и довести је у стање
                                                              какво је било. С обзиром на то да у то време није постојао Завод за
         После  велике  поплаве  шездесетих  година,  Оџаклија  је  била   заштиту споменика културе у Нишу, Музеј је водио бригу о споменицима
     потопљена и тако је остала једно време. Када су људи из Народног   културе. У то време за старешину цркве из Вучја долази прота Тодор
     музеја видели како део вредних резбарија стоји у води, а пошто у то време   Стојменовић који је тражио да се црква поправи. Пошто је Народни
     није постојао Завод за заштиту споменика културе у Нишу, обратили   музеј у Лесковцу био заинтересован за то, обавио сам разговор са
     су се Заводу за заштиту културних добара у Београду. Дошао је њихов   Љубом Ковачевићем, секретаром СИЗ-а културе, и предложио му да
     конзерватор Авакумовић и са кустосом Народног музеја Десанком   се састанемо са старешином цркве Тодором Стојменовићем. На том
     Костић скинуо резбарију која се налазила делом потопљена у води и   састанку смо се сложили о даљим корацима и разговарали о томе ко
     сместио је у делу нове цркве (Та резбарија је касније враћена на своје   ће колико новца да издвоји за почетак. СИЗ је требало да издвоји пет
     место, после обнове цркве Оџаклије).                     милиона, Народни музеј, иако није имао предвиђена средства за ту сврху,
                                                              издвојио је милион динара, а према мом сазнању и црква је издвојила
                                                              три или пет милиона. С тим обезбеђеним средствима је започета обнова
                                                              цркве. Са формирањем Звода за заштиту споменика у Нишу, тај завод
                                                              је преузео наставак радова и завршетак цркве.
                                                                 Значи, државна власт није могла да руши цркву, јер се поштовала
                                                              одвојеност Цркве од државе. то није било данашње време. Црква се
                                                              налазила и сада је  у црквеној порти, и нико са стране није могао ни
                                                              смео да је руши. Разне небулозе које се измишљају да су власт или
                                                              комитет КПЈ хтели да руше, а то није било могуће јер се она налази у
                                                              црквеној порти која је била заштићена. Причање о некаквом чика Божи
                                                              је рекла-казала, јер је смешно да је он хтео да промени и Музеј у цркву,
                                                              што је најобичнија измишљотина.
                                                                 Све што сам рекао налази се у записнику црквене општине и
                                                              Нашој речи, локалном листу који је све то пратио. За време СФРЈ и СРЈ
                                                              ниједан споменик није срушен, као што се сада дешава, јер су сачувани
                                                              и споменици изграђени у Краљевини Југославији.
                                                                                                      Хранислав Ракић,
                                                                                              Директор Музеја у пензији,
                                                                                           музејски и педагошки саветник
         Истовремено, кров цркве је попустио и греде су почеле да падају.
     Свештеници су видели решење у томе да се црква разруши и на њеном
     месту изгради неко обележје које би говорило да је ту постојала црква   Недељник Нова Наша  реч може се набавити у Књижари
     Оџаклија.                                                              „Стошић“ на Широкој чаршији!

      Нова наша реч                                                                                               13
   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18