Page 7 - 40

На наше питање шта се дешава са сиромашнима у руралном -Ми смо, препознајући ту потребу, отворили канцеларије у Грделици
подручју где је све више старачких домаћинстава која немају од чега и Вучју, у чему нам је значајно помогла локална самоуправа, како би
да преживе, Цакић каже да постоји посебан програм за социјално смо грађанима из тих делова града знатно олакшали приступачност
угрожено становништво на селу. социјалне заштите и, пре свега, Центру за социјални рад, јер, као што
-То су пакети које једанпут годишње обезбеђује Влада Србије. знамо, тамо доминира старачко домаћинство. Углавном су то једночлане
Сем намирница, ту су и хигијенски пакети. Уназад више година или двочлане породице, и желели смо да се нашим грађинама што је
добијамо по два пакета за 700 особа и то се дели по тачно утврђеним могуће више приближимо како би они лакше остварили своја права
критеријумима. Сигурно је да, како се све више повећава старосна социјалне заштите,- објашњава Илић.
структура становништва, потребе за таквом врстом помоћи су све веће.
Ми се трудимо да, у сарадњи са Центром за социјални рад те пакете У ЛЕСКОВЦУ 20.000 ПЕНЗИОНЕРА СА ПЕНЗИЈОМ ИСПОД
поделимо на местима где је то најпотребније,- рекао је Цакић који 20.000
консатује да постоји већа потреба за овом врстом помоћи.
- Када те пакет делимо, покушавамо да већи део поделимо у брдско- -У Лесковцу има 20.000 пензионера ћије су пензије испод 20.000
планинским пределима који су далеко од центра. Сигурно постоје динара,- рекао нам је у недавном разговору председник Удружења
угрожена домаћинства и у селима која су ближе граду, али ми, с обзиром пензионера Братислав Здравковић.
да имамо мање пакета, ту врло ретко поделимо помоћ,- објашњава. -Има неких и са 10.000 и са 15.000 динара пензије. То су, већином,
они који нису имали пуни радни стаж или инвалидски пензионери, да
КО СВЕ ПРИМА СОЦИЈАЛНУ ПОМОЋ не говорим о пољопривреди, код њих је стандардно да имају 10-11.000
динара пензију,- констатује Здравковић.
Директор Центра за социјални рад Бобан Илић каже да се, према
последњим подацима Министарства за рад, борачка и социјална питања, ДЕЦА
на евиденцији оних који на територији града Лесковца примају социјалну
помоћ налази тачно 2341 корисник. Око 400.000 деце у Србији је у ризику од сиромаштва, наводи
- То су социјално угрожене категорије које по свим позитивним Мрежа организација за децу Србије.
прописима остварују право да остваре право на новчану социјалну Скоро половина светске популације, односно више од три милијарде
помоћ. Углавном у тој структури скоро 65-70% су припадници ромске људи, живи са мање од 2,5 долара дневно, показује анализа Светске
националне мањине, остало је већинска популација. Оно што је приметно банке. У екстремном сиромаштву живи више од 1,3 милијарде светске
да број корисника последњих 5-6 година стагнира. Међутим, мења популације, са мање од 1,25 долара дневно.
се структура људи унутар тог броја. Све више је присутно радно Према подацима Уницефа, 22.000 деце умре сваки дан због
неспособно становништво, док радно способно становништво налази сиромаштва.
своје материјално обезбеђење кроз запослење. Ту доминирају стара лица,
лица која се налазе пред пензијом, која немају друге изворе прихода, па се Могу да кажем да пензионери, и поред тога што имају ниске пензије,
они врло често појављују код нас као корисници. Не постоји евиденција помажу своје породице тако да 50% пензионера или издржавају или
по полу, али нека наша процена је да је то отприлике пола-пола,- рекао доста помаже у породици у виду плаћања комуналија или неких других
је Илић за Нову Нашу реч. видова активности, објашњава Здравковић.
Питамо да ли постоји нека врста листи чекања , неки притисак -Наши пензионери, посебно у нашем региону, су у веома тешкој
на Центар и од стране оних који немају средства за живот, а не ситуацији зато што смо и код нас у Лесковцу имали такозвану лаку
задовољавају прописане услове за социјалну помоћ? индустрију, текстилну... где пензионери, односно бивши радници, сада
- Нисмо приметили неке притиске. Центар најнормалније ради све пензионери, нису имали нека велика примања. Да само напоменем
послове поверене како од стране Републике, тако и од стране локалне податак, од 10.000 радника који су радили у текстилној индустрији,
самоуправе. Захвални смо и једном и другом нивоу власти јер нас заиста практично није остало ништа. Сад има пар приватних фабрика које раде,
здушно подржавају и обезбеђују материјалне предуслове да би могли таква је ситуација, тако да се пензионери боре са свим могућностима
наш посао да квалитетно обављамо,- каже Илић. и немогућностима. Они који живе на селу на неки начин мало можда и
На питање - да ли међу људима који примају социјалну помоћ раде више, - рекао је Здравковић.
има и оних из руралних средина, Илић каже да их има. и из руралних
средина и из градског језгра. Љиљана Стојановић

ЗАШТО ГОРИ СРБИЈА? отвореном простору, јер тиме пре свега угрожавају своју и безбедност
Он је апеловао на грађане да не спаљују ниско растиње и траву на
људи око њих, а ширењем пожара може доћи и до великих материјалних
Мушкарца старог 54 године пронашао је син на њиви, где је штета на околним објектима.
спаљивао кукурузовину, у селу Паликућа. Сем опаснопсти од пожара по људе и ококлину, спаљивање стрњика,
Ова трагедија догодила се пре неки дан, а на лицу и телу несрећног кукурузовине, ниског растиња врло негативно утиче на квалитет
човека је било и опекотина од ватре. Мештани предпостављају да му је земљишта, о чему је Нова Наша реч писала у прошлом броју.
позлило у тренутку док је надгледао ватру коју је запалио да би очистио
њиву од кукурузовине. Није искључено да је узрок томе управо био дим. ЗАШТО СЕ СПАЉУЈУ СТРЊИКЕ?
И док су породица и мештани још увек у шоку због овог догађаја
и изненадне смрти човека, Сектор за ванредне ситуације Министарства Спаљивање стрњика и кукурузовине има много дубљи, социо-
унутрашњих послова апелује на грађане да не спаљују ниско растиње економски корен. У Србији, Јабланичком округу, околини Лесковца људи
на отвореним просторима, јер је због тога повећан броја пожара за чак све мање чувају стоку. Кључни разлог је економска неисплативост и
око седам пута у односу на исти период прошле године. уцењивачки однос откупљивача, а ни утицај државе и њених намета на
Овај случај није једини у последњих месец дана. све није занемарљив. Није им више потребна храна за стоку, а незгодно
Код Рудара су човека који је палио стрњиште на њиви спасили је изорати њиву са све остацима од пшенице и кукуруза.
ватрогасци, онесвестио се поред трактора. Међутим постоји још једна димензија читаве ове ствари. Изгледа
Човек у Великом Трњану је срећом спашен, спаљивао је биљне да је казнена политика једини начин да се ствари доверу у ред.
остатке и пао на парцелу када ми је, у једном тренутку, било лоше. Али, кажњавања оних који пале стрњике и ситно растиње нема.
Сличан случај се десио и у Шаиновцу. Или је медијски невидљиво. Зашто, кључно је питање.
Веероватно оваквих примера у лесковачком крају има још. С друге стране, зашто се не организују едукације по селима на
У првих петнаест дана октобра на територији Републике Србије којима би стручњаци указали на штетност спањивања биљних остатака
регистровано је 1.431 пожара на отвореном простору, док је у истом на њиви по квалитет земљишта? Можда у позадини чуче произвођачи
периоду у 2017. години тај број износио 216, наводи Сектор за ванредне вештачких ђубрива који имају највећу корист од овога? Јер, кад сељак
ситуације Министарства унутрашњих послова. испосни своју њиву због спаљивања стрњике, њену плодност мора да
О изузетно великом броју пожара сведоче и ватрогасци из Лесковца повећа вештачким ђубривом.
и других општина Јабланичког округа. Можда је повећана куповина вештачког ђубрива заправо разлог
-Законом о заштити од пожара забрањено је спаљивање било које зашто Министарство пољопривреде не организује широку акцију
врсте отпада на отвореном простору. За прекршиоце овог закона су едукације по земљи Србији?
предвиђене новчане казне, и то за физичка лица од 10.000 до 50.000 Или се ради о оној малој, свакодневној стварчици која се зове
динара, док је за правна лица тај износ од 300.000 до милион динара,- “небрига”.
каже Милош Мајсторовић из Сектора за ванредне ситуације. Љиљана Стојановић

Нова наша реч 7