Page 15 - NNR 37

ЉУДИ И СОКАЦИ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА
ВЛАЈКОВА УЛИЦА ( 9 )

Кад се искочи од Ђелошев мост и пође
у Подврце одма с десне старне на ћош били
су – Прилепци.
Боска Парилепска , шнајдерка, одаде се у
Нешкини у Сат малу, преко пут кућу на Тасу
Абдула изнад Дибоки пут, а с њума си понесе
и сећања на оној време кад су Прилепци били у
Влајкову улицу. Била су три брата Симоновићи,
звани Прилепци и сви су у Лесковац дошли
пре Првог светског рата. Прво је на см ћош
бија Ђорђа, рабаџија, затим Илија и Димко и
имали су сестру Александру звану Баба Аца.
Ђорђа Симоновић, рабаџија, жена Ката. Илија
Прилепац, жена му се звала исто Ката, ћерка
Јелерна-Ленче. До Ђорђу је бија Димко-Диме,
бија је зидар, жена Цона, деца Кевче, Деса,
Талка, Добри и Жика.
Александра, звана Баба Аца Прилепска се
одала за Диме Ристића у Косовску улицу и по
њума су ги викали Прилепци, деца Тодор, Илија,
Кона, Адам, Пантуш, Марија и Катарина. Тодор
Ристић, жена Љуба од Јанкови код Послеђан
Грош, деца Боса, звана Прилепска, Веља, Ђока,
Рада и Вера. Илија Прилепски, жена Кева од
Котини у Хаџипавлов сокак, деца Миљко, на сваку ћошку били су чистачи ципела сас уфати рђа, отпадне ђон па опет мораш ципеле
Добри, Нада, Станче и Бошко. Костадин-Коне, сандчики пуни с разно разне четке, ималини да носиш код шуштера.
жена Марика, деца Драги, Пера, Борко и Јелка. и плишане крпе за задњи “гланц’’. Ване седи уз асталче, ћириш се већ
Адам, жена Кева из Каспарову улицу. Пантуш је Ал - кое ће Ване! Он је шуштер и работа му “размирисаја’’ и осећа и на сокак, а он седи
умро ко младић од туберкулозу. Ката, муж Лука је да закрпи ципеле - мало прогунђа, љути се и на столичку - тура пенчики и чука с дрвени
– код Зелени пијац држаја пиљарску радњу, узме ципеле да ги поправи - таква је шустерска ексерчики у рупе што ги је избушија са шило..
деца Дана, Гуте, Перса, Добра, Нада и Мира. работа! На асталче обавезно чокањче с ракију – ладну.
Марија, звана Маца, муж Ђорђа звани Картар У Лесковац је тг било много шустери који Ване чука онија дрвени ексерчики у пенчики
код школу “Васа Пелагић’’ у Мурџу малу, деца су крпили ципеле. А ципеле, ко што се зна, и – помало сркне ракију из онуј чашку - тек
Стојан, Буцко, Загорка и Ленче... имају “лице’’ и ђон – од чисту кожу. Шустери да мало одане!
Кад се од Хаџивасиљкови пође у Подврце прво шијев “лице’’ а онда га са шустерски И такој – мало сркне ракију па чукне,
на први ћошак с леве стране је – Косовска конац зашијев за ђон и тој – ручно. Шуштер чукне па мало сркне ракију.. А предвече Ване и
улица. На ћош Алекса, пекар, жена Мица, деца Марјановић из Мурџу малу је често зборија, а његов брат Алекса, исто шуштер - седив сваки
Тома и Иван. тој и у књиге записано да мајстор кад ,лице’’ на своју терасу! Завршили работу за тај дан и
Онда Шумкини. Памтив чукундеду Тасу зашије за ђон на чирака каже: сг, кад је предвече, мезетив салату уз ракију
Илића. А затим је Трајко Тасић (презиме по - Видиш, дете – тој ти је – “рам шивен оладену у бунар. Гледав се, ал не причав млого.
татково име ) звани Шумка, рођен 1869. ( умро ђон’’! Само по коју реч. Такав ги нарав, а и уморни
1941. ) у Шумане код Лебане па отуд и надимак Шуштери који су крпили ципеле имали су од работу - више ћутив и свако си у своје
Шумкини. Ко дете га довели у Лесковац на су – гвоздени козлић за големе ципеле и дечје мисли седи и мези салату уз оладену ракију...
шустерски занат, жена Евгенија - Гина, деца ципелке. Кад ципеле узмев “у рад’’ и у ђон ковев Алекса Тасић Шумка - Солунски ратник,
Алекса, Тала, Јован- Ване, рођен 1892. и ексерчики на козлић навучев ципелу и ковев, жена Стана, деца Жика, Душко, Олга, Бранко и
Радмила. ондак имају шуштерски чекић одовуд раван Лела. Душко Шумка, професор, жена Љиљана
Трајко бија добар мајстор и голем за ковање ексерчики а с друге стране савивен из Ниш, деца Гага и Батица.
мераклија. У авлију - бунар, пред бунар дуња ко кљун са зарез да се из ђон вадив ексерчики. Јован - Ване Шумка, жена Вукосава - Вука
– ники не памти кад гу и кој посадија, а мислив Имали су и шуштерски лепак – ћириш! И по од Коларци, деца Бора, Љубиша, Миодраг -
да гу је можда и сам Трајко Шумка посадија, и мирис од ћириш могја си још одолеко да знаш а Дража, Гордана, Мирољуб-Миле и Трајко, звани
еве гу и сг туј - после толко године још је жива да никога не питаш – куде је шуштерска радња - Шане. Бора, жена му је Пољакиња. Љубиша,
и рађа онеј старе лесковачке округлајасте дуње толко је јак мирис на ћириш, И зборило се: - Ту, жена Олга, ћерка на Спиру Туподупца и
жуте ко дукат што се турав на креденци у кујну бре, цела улица смрди на овај ћириш! Љубишу од Голотрпчини, деца Јован, Слободан
и на и шифоњери у собе да миришев целу зиму. Млоги су, кад код шуштера донесев ципеле и Бојана. Дража Шумка, заврши Угоститељску
У авлију код Шумкини је и стара крушка што да ги “поправи’’ ( закрпи ) тражили да гим академију и после радеја ко шнајдер с Драги
је зрела у август и и кад паднев - крушчики се тури – плекчики ( блокеји ) куде су прсти и Кеку од Тичини. Дража, жена Мара, ћерка
распучив на ситну калдрму у авлију. на пету – да се не излиже ђон и ципеле дуже Вукица. Гордана Шумкина се одала за Блашка
Јован - Ване Шумка, шуштер – седи у траив. А “плекчики’’- блокеји за цокуле били бомбонџију, деца Верица и Мића. Миле је
авлију. Бија је млого добар, благ по нарав, ал су големи ко – потковице! И кад идеш по улицу живеја у Париз, жена Кристина, Македонка,
неје волеја кад му муштерије донесев каљаве а оно се на све стране чује како плекчики и син Тони. Најмлађег сина Трајка Вука је звала
ципеле на поправку – каже његов унук Јован блокеји на цокуле тропав по турску калдрму Зоран, а другари у сокак викали су га Шане.
Тасић Шумка. Ване се љути и вика кад види – дзмни улица! Трајко – Шане је с брата Миле радеја молерај,
да му донели ципеле, а на ципеле кал кој зна Испред Јована - Ване Шумку у авлију а Бора је бија таксиста. Зоран Шумка, жена
одокле, из кој су га сокак довукли и колко је асталче. На асталче шустерски алат - шило и Даца, Београђанка, деца Јоле и Зоран. Јован,
време на ђонови и лубови! Тг се млого трошија кутичики с гвоздени дрвени ексерчики. Сас професор у гимназију у Власотинце, жена
ималин да ципеле цаклив кад се изгланцав, а шило на ђон буши рупе па у теј рупе кове Јасмина из Батуловце, деца Јована и Анђела
по обућу се и ценило какав си и зборило се: ексерчики и то углавном дрвени јер дрвени – обе професорке. Слободан, звани Бобан,
- Погледај му обућу па га пушти у кућу! ексерчики дуже траив од гвоздени који брзо жена Лидија, ћерка Маја. Бојана, муж Драган,
Ако неси дома очистија ципеле – скоро деца Оља – ради у банку у Париз и Аца –
Рубрика „Кад је Лесковац био…” подржана је од стране Local Press-a.. вицешампион света у класичну хармонику...
Local Press Лабораторија је пилот пројекат развијен у сарадњи са ( Наставиће се )
организацијом Free Press Unlimited и уз финансијску подршку Министарства Сава Димитријевић
иностраних послова Краљевине Холандије
Нова наша реч 15