Page 14 - NNR 37

Сећање на Ниkолу Митровића Kоkана, уметника стрипа.
ЧОВЕК СА ДВЕ УПОРЕДНЕ РАДНЕ БИОГРАФИЈЕ (2)

Перица Пешић напуњен шодером, а изнад монтиран мали
тобоган, тобож да се деца забављају док
У потрази за било каквом креацијом и родитељи пазаре у „Златном трагу“. (Чијем
амбалажом коју је дизајнирао Kокан, јула 2012. објекту?) Обриси базена, односно горње
године, обишао сам, сада већ самосталне и површине зидова базена се јасно виде. Базен
приватизоване погоне „Томе Kостића“ - има облик савијеног правоугаоника (на малом
„Томака“ и „Моравке“. У разговору са њиховим простору), са дном које постепено опада
директорима, сазнао сам да је „старе“ амбалаже (односно расте дубина базена), од једног до
било све док РО нису отишле у стечај, односно другог краја. Требало би и овај базен сликати,
до приватизације, када је „стара“ амбалажа или нацртати у сразмери и пресеку - као
негде отерана и уништена, и да од те амбалаже оригинално решење.
нема ни трага. Питао сам за дизајне амбалаже, Године 1988., једном раднику „Токоса“
ликовна решења, које је Kокан радио на хамеру погинуо је петогодишњи син Милан. Kокан
већег формата, и да су она вероватно негде је дао идејно решење споменика, са лептиром
архивирана. Директори су ми одговортили да на врху споменика окренутог „пут неба“.
после приватизације те документације више Овај споменик се налази на Светоилијском
нема, те да је, можда, дата Историјском архиву. гробљу. Такође на овом гробљу, изнад Јаинског
Једино, још је постојао лик девојчице пута, налази се и парцела породице Николе
„Чоколите“, рекао бих у природној величини, Митровића Kокана. С обзиром да му је супруга
осликан давно, на фасади зграде „Томе Kостића“ раније умрла, по Kокановом идејном решењу,
– погон вафла. Чоколита, не баш весела јер подигнут је јединствен споменик - облика већег
је доста избледела на сунцу и под дејством крста, од белог мермера, који изгледом одудара
атмосверилија, на фасади која је већ оронула од других надгробних обележја.
– као да ће сваког тренутка отпасти. Требало Ово што сам навео, вероватно је само
је што пре фотографисати овај јединствени део Kокановог дела, а што је мени познато.
Kоканов „лик“ и одржати га „у животу“ и Kоканово, а што је свима познато, цртао је Kао шеф производње, са Kоканом сам
сећању, иако је већ његов сјај угашен. и илустрације за насловне стране „викенд“ имао додирних тачака онолико колико је
Морам да кажем да је Kокан толико дизајна и „љубавних“ романа који су били „у моди“ службено било потребно по питању амбалаже
амбалаже и логоа назива производа урадио, да осамдесетих и деведесетих година 20. века. производног асортимана. Понекад бих од
сви они сакупљени, у један том не би стали. Неке од тих илустрација ми је показивао, и Kокана „позајмљивао“ цртаћи папир и слично, с
Kако се ради о ликовним креацијама у „пуном“ говорио да издавачи за њих добро плаћају. обзиром да сам цртао карикатуре и илустрације
колору, објављивање таквога дела би било Осим на папиру, Kоканове неке креације за фабрички лист „АИK“. Том приликом, Kокан
оправдано али и скупо. су реализоване и у простору. По Kокановој ми је објашњавао како се „рађа“ стрип, форму
замисли направљен је базен у кругу РО, преко сценарија... Мене је то интересовало више
* * * пута „Управне зграде“, односно преко пута информативно.
„Моравке“. Некада је тај базен био „украс“
Осим што је цртао стрипове, што је РО, са два величанствена лабуда који су се (Наставиће се)
животно и професионално опредељење ту башкарили. Лабуда одавно нема, базен је
Прилог историји Лесковца у XIX веку О вампирим у Лесковцу и околини постоје подаци који се односе
на другу половину XIX века. Први записан случај вампира датира из
ВАМПИР И 1899. године, а десио се у селу Мрштану. У Мрштану се повамирила
нека млада жена која је била удата у Биљаници. У белешци је записано
да је „попила 3 овце и извела волове у двориште, скинула им оглав па
ВАМПИРОВИЋ их водила по дворишту“. Из саме белешке сазнајемо да су вампира
могли да виде и они људи који су се родили у суботу, „а суботанима
се даје вампир да га виде“.
Вампир је биће из словенске митологије које преживљава тако што Посебну пажњу изазвао је случај вампира Турчина у Лесковцу.
се храни крвљу живих бића. Вампиром се сматрао дух умрлог или леш Завладала је велика страх, а „он иђаше све по турским кућама и то
кога је оживео зао дух или ђаво. Реч вампир потиче из српског језика по богаташким“. Тај вампир је био опажен и у Чифлук Мири. Како
и општепихваћена је у свим светским језицима.. Вампир се назива и је једно дете испричало: „гледамо у стоку, кад ја на једној биволици
лампир, лапир, вједогоња, једогоња, ванкошлив, упир. У Грчкој вампир видим вампира. Узјануо биволицу, па пустио ноге, те му се вуку по
се назива и вриколак, у Румунији стригој. земљи, а држи се за врат биволичин. Сав рутав и го, само преко главе
Први забележен вампир у историјским изворима је Јуре Грандо са везао белу чалму“.
Истре. Према писању барона Јанеза Вајкарда Валвазора Јуре Грандо Син Мустафа Али паше ишао је у џамију, да клања. Кад је опрао
се повампирио 1672. године и терорисао мештане свог села Кринга руке, нешто му одмах на руке метнуло пешкир. „Почео он да се по
у Истри. своме закону моли Богу, а оно нешто иза њега мрмља. Одмах је познао
Податке о вампирима нам дају и аустријски извори који спомињу да је то вампиров глас“.
Петра Благојевића и Арнаута Павла. Аустријски часопис „Vossiche Из белешке сазнајемо за појам вампировић. Вампири проводе
Zeitung“ број 98, 1725. године објављује извештај да је у селу Кисиљеву блуд са женама, углавном удовицама са овога света. Дете које се из
у Браничевском округу умро извесни Петар Благојевић, а да је након тог односа роди, да ли зачето из љубави или не, зове се вампировић.
њега у наредна 24 часа умрло још 10 особа. Из Беча је послат тим Вампировић види вампира, може да разговара са њим и да га убије.
лекара који су након отварања ковчега забележили да је тело очувано Османлије вампировића зову Vampirdži, а Цигани га зову турском речи
у потпуности као да је и даље жив, а да је у његовим устима било vampir – ogli што у преводу значи вампиров син.
мало свеже крви. У Лесковцу је живео вампировић Асан Гушља. Лесковачке османлије
Поред Благојевића аустријски извори спомињу Арнаута Павла. га замолише да убије вампира и да „их курталише ове беде“. Асан
Павле је ратовао у Грчкој где је наводно убио вампира, те се након Гушља је тражио много новца за убиство вампира, те му Османлије и
тога осећао лоше и убрзо је умро у селу Медвеђи код Трстеника. дадоше тај новац. Вампировић Асан је нашао вампира како „ашикује“
Његово тело је есхумирано и прободено колцем, али ни након тога с једном удовицом, пушком га нанишанио, пуче пушка и „нешто завречи
нису престали напади. као јаре и скљока се на земљу – сама крв, као пихтије“. Гушља покупи
Најпознатији српски вампир био је Сава Савановић, из села ону крв у једној тепсији, па пође по кућама да тражи бакшиш.
Зарожја, општина Бајина Башта, који је пио крв људима који би
дошли да мељу жито. Сава Савановић је лик из приповетке „После мастер историчар
деведесет година“ Милована Глишића, по којој је снимљен хорор филм Милан Ж. Трајковић
„Лептирица“.

14 Нова наша реч