Page 13 - NNR 37

Мом унуку Марку А. Мрвошу
КАЗИВАЊЕ ДРАГОЈЛЕ ЦАКИЋ САВИЋ (1)

Не памтим када сам задњи пут био код јер на овај стари не могу да испечем шах торту.“
тетке Драгојле. Она је наша снаја, али је зовемо Леле мајке, опасна ова наша снајка, која се
тетком, а неки јој се обраћају и са „кума рашчапатила:
Драгојла“. Моја мајка је саветовала да не треба „Да сам знала да вам је штала на сам улаз у
да дозвољава да је зову кумом, на шта јој је двориште не бих се удала. Поштено вам кажем.
Драгојла одговарала: „Нека ме викав каква Штала има да се помери на крај двориште, у
им је воља. Немам крпче да закрпим џопке, само дно. Овуј кућу, коју сте турили до сам
а на свет ћу да крпим уста“. Ово је чула од сокак, има да порушимо и ће сазидамо нову
моје бабе Настасије, којој је доносила ракију и на спрат са два купатила. Нема више бањање у
ратлук. Нама је, долазећи бициклом, из великог шталу, а лејке ће да окачимо на дувар. Од капију
цегера ређала на наш широки кухињски сто до кућу има да поплочам улаз и да посадим
јабуке петровке, кисело млеко, погачу и речељ. цвеће. Ако сте ви газили по блато, ја нећу.
Тетка Драгојла је, у то доба, једина из наше Хоћу да идем по чисто од сокак до кућу и
фамилије носила панталоне, јахала бицикл да миришем цвеће, а не да ми смрди стока и
и возила трактор. Била је незадовољна нама, ђубре“.
Савићима, па нас је оговарала по фамилији: „Море снајке, - огласи се свекар. Да си ти
„Не умев да се радујев. Имав најбољега ђака донела неки велики мираз, па да такој збориш.
у гимназију, а несу викали свирачи. Свирачи Ми смо казали на овог нашег тулчу да тражи
ће викамо кад га женимо, а не саг кад је донеја од твог татка мираз, а он вика да му не треба
две књишчики, казује ми његов татко, па се још мираз, јер си му ти највећи мираз. Тој су га
и смеје. Туристе ли на дете неку банку у џеп. научили у школу, а саг ће да остане и без кућу
Које хоћеш, Драгојло, да га уалимо сас паре, и без тој цвеће, почим ми немамо теј паре“.
па да после шлајпик не врћам у гуњче“. „Татко, ја туј кућу не правим на туђо имање,
„Узмев најбољу снајку из наш крај. Црвени па да се потришаш. Сви работимо на твоје и
образи. Не знајеш куде је појача, дал у руке наше имање, па ћемо сви да турамо у заједнички
дал у ноге. После три године, осуши се ептем, најбољи, а неје запамћено да је власт обесила шлајпик, и има се сви договарамо куде ће да
а родила је само једно. Које је па тој, викам неку фукару“!, памтила шта је ко и о чему идев паре из тај буђелар. А план за кућу неће да
ја, да ти неси од нешто болна. Тетке, казује говорио на славама и преславама, запамтила прави нико од нас, него ће платимо архитекту“.
ми, осуши ме работа код Савићи. Татко нас родне и неродне године, јетрве и комшије је Tатко помисли у себи: „Где гу нађе овуј нашу
пробуди у рано јутро, све се живо подигне на сматрала блиским и поверавала им се, а ипак снајку овај наш мулча. Још се неје ни сврнула
ноге и чергу окачимо на жицу. Лајев кучики, је умрла са много тајни, седала задња за сто и код нас, а већ руши и кућу и шталу. Ајде што
ће пробудимо цело Трњане. Отиднемо на њиву. прва устајала, љубила кумове и попове у руку, се чапати, али хоће да ми узме шлајпик из руке.
Работа мушка. Све завршимо и врћамо се, а постила за себе и сву своју чељад, зетовима Знам ја, несам мутав. И још два купатила. Једно
сунце тек излази. А бре, што подиза оволки признавала једино то што су служили војску, је помного за све нас, али ајде де. Нећу да се
народ тако рано, казује мајка на татка, а он се снајке хвалила јавно, одабрала најбољу кошуљу, буним. Дошло време да ми стареји почнемо да
бајаги каје: „Преварише ме Влашићи. Мислија вутарку, кецељу, шамију, чарапе и опанке за слушамо млади. Ова снајка има неку снагу и
сам по њи да ће скоро зора.“ Тој су, тетке, само своју сахрану, смрт је сматрала божјом правдом. голем мерак, па нек им је са срећу“. „А мори,
њиве, а куде је вариво, живина, краве, мужа, Њеној снајки је кућа била тесна, а снајке, такој ли се збори са татка и мајку“, -
сирење, кисељење, црепуља, свиње, овце, па оџаклија са црепуљом велика. Успела је да огласи се свекрва.
и пијаца у суботу у Лесковац. На бабу мора да убеди мужа да сазидају нову кућу са подрумом, „Ја да сам такој рекла на мога свекра, он би
се принесе и однесе. Једино не работим око али без купатила. Оџаклију је порушила, ме удавија у Јабланицу“. „Мајке, кад сазидамо
коњи и у шталу“. али је задржала старо посуђе са танурима и нову кућу, има да купим намештај ко што има
Код батка Цонета сам дошао скоро тачно у троношцима, уводећи само нова ојачана сита, жена од директора у Месокомбинат. Обућу ће
подне. Батка Цоне из подрума изнесе вешељке, којима се хвалила. Патосала је један собичак да стављамо у ципеларник, а не у ходник да
сир, киселе краставце и комињак. за свекрву, а за собу са иконом свеца наручила гу кучики миришев. На зидови ћу да окачим
„Ово су наши специјалитети, а фали само је велике столове и клупе за госте и домаће, Вилерови гоблени које сам ја извезла“. „Ми
хлеб брашњар испод црепуље. Онај са великим уместо тутки од конопље увела је гасарче за смо први у село купили и трактор, и дрљачу,
рупама у средини“. „Па тај хлеб садашње осветљење, и за њу су јаја, кравајче и сутлијаш и сејачицу, и косилицу и испало је добро. Ви
снајке и не знају да месе, јер су црепуље и жар и даље били велики поклони, крочила је на топрв правите нову кућу, јер вам је у стару кућу
одавно нестали“, - у мом гласу је равнодушност лесковачку пијацу да продаје сир, јаја, кокошке, тесно. Треба да гу направите такој да у њума
била јача од мог подсећања на детињство, на кисело млеко и вуну, хвалила се познанством са нема тескоба за вашу децу, а моји унучићи“, -
наше бабе и на наше снајке. Батка Цоне као виђеним лесковачким госпођама које су јој биле поручи свекрва, уздржавајући се од плача. И
да је пратио моје мисли: муштерије и стидела се да их замоли за неку снајка сазида нову кућу и нову шталу. Купи
„Сеоске снаје су измениле село, и помоћ или везу, хвалила се да је убедила мужа машину за веш и угради у купатила дугачке и
промениле живот на селу у веома кратком да јој купи металне тањире и нове стаклене дубоке каде „да може да се раскисели штрока“.
времену. И данас га мењају“. „Не знам на шта чаше и велике бокале, али је, због захвалности, А снаја од предходне снајке, од капије до
мислиш, али овакав твој сугестиван закључак заборавила на комплетан есцајг, па су ножеви, улаза у кућу постави вењак са баштенским
ми се баш и не свиђа, поштено да ти кажем“, кашике и виљушке били распарени, поносила бамбусовим столом и клупама, купи машину
- био сам прецизан. „Батке, сад ће Цоне да ти се стоком и коњима, који су изгледали снажнији за посуђе, фото албуме да се слике више не
оприча. Одавно те нема у наша села. Твоја баба у новим чезама, смањила је меру мираза и сада стављају на креденце и у књиге и новине,
је била од оних којима се „руке од брашно не није садржао дукате, греде и њиве, већ само каде замени кабинама за туширање, донесе
видив“, осим црепуље и прибора, знала је сваку бицикл, али још и комбинована соба, а у ретким микроталасну пећ, шпорет са ринглама замени
окалајисану тепсију, а брашно испод њеног случајевима LADA караван, изговорила је дотле шпоретом са равном плочом, купи ауто да не
сита је светлуцало јаче од бисера, вазда била непознату и лековиту реченицу: „Да ти поштено иде више аутобусом на посао у Лесковац,
забрађена шамијом, зетовима у мираз давала кажем. Моје је, али не ваља“! Та искрена поче да негује мужа помадама за руке и лице
бушени дукат, хектар земље и дрвену грађу за констатација садржала је скривеноупоређење и спрејовима „за испод мишку“, за славу
кућу или плевњу, паре распознавала по боји себе и својих са другима, то упоређење, још намеси врчкољ салате, пите, ситне колаче,
новчаница, лејком је купала децу и заливала сасвим неодређено, будуће снаје ће прецизно три различите торте, дајући сваком госту
цвеће, шиник јој је био мера дарежљивости за разрадити до делотворних граница феномена уштиркане салвете и шансу да бира, после
жито, кукуруз и пасуљ, говорила да пољубац упоређења. богатог и репрезентативног ручка, да ли ће
и миловање не држе децу него ћутек, тражила Нова снајка, снаја од претходне снајке, да пије коњак француски или домаћи и четири
безусловну послушност унука ако је је одмах заводила ред: „Нећу да видим ови врсте кафе (турска, капућино, нес и нека хладна,
већ морала све остале да слуша, веровала искљоцани плехани тањири и овеј чашке са не могу баш сад да се сетим), мерка плацеве у
да су Савићи и Костићи најбољи, и искрено цвећке“. И из Лесковца донесоше порцуланске Лесковцу, јер „… полако је да се из Лесковац
упозоравала: „Ако у Лесковац бесив неког од сервисе и комплетне есцајге. Када су рекли деца запутив за бољи живот и нову срећу у
наши, ти не буди немча, него се развикај: цену, свекар закука: „Па за теј паре могли смо да Београд или бели свет него из Трњане…“.
„Људи, ће да обесе најбољега од нас“! купимо теле“! „Море, татко, овој је почетак. У
И нећеш да погрешиш, јер власт беси само идућу суботу идемо да купимо нови смедеревац, (Наставиће се)
Нова наша реч 13