Page 11 - NNR 37

Think Tank Town представио ауторе
ИЗ ЕВРОПЕ ДО ТЕХЕРАНА

(Преко Лесковца)
Анастасија је обогатила читањем појединих - Ради се етаблираним ауторима, али су
песама по сопственом избору, због којих је програм и простор алтернативни. Оно што смо
прошле године награђена титулом лауреата на ми пробали да урадимо је да представимо ауторе
зајечарском фестивалу изненадивши својом који заиста нешто значе на овим просторима,
појавом и публику и стручни жири, након чега а тај простор је нешто шири од Балкана и
јој је и штампана збирка, првенац, са насловом све више почиње да обједињује целу Европу.
„Свакодневна антика“, сумболички упућујући на Прешли смо и још даље, због гошћи које нам
поезију постистине, којом се она бави. долазе из Техерана, - оцењује Стојановић.
У наставку поподнева и вечери је Он сматра да је “врло битна ствар да
представљен превод књиге „Мапа новог су ти програми представљени на крајње
света“ Дерека Волкота, а онда и најновија несвакидашњи начин”.
књига Саше Стојановића, „Море кад усним“, -Морам да се посетим да смо ми у 2018.
у чему су аутору помогли Предраг Ж. Вајагић, години проглашени за један од три најбоља
Чињеница да је све почело у протекли књижевник, и Бојан Тончић, новинар и алтернативна фестивала у Србији, поред
петак поподне, као и да се радило о тринаестом, публициста. Тек након „Тхе Воцал Класх“-а и „Крокодила“ и „На пола пута“, тако да та
за оне слабије вере малерозном по реду њиховог „другачијег погледа“, обављена је и алтернатива полако добија и дозу етаблираности,
фестивалу књижевности, није умањила церемонија свечаног отварања 13. Тинк Тенк наравно у позитивној конотацији читаве ове
величину дводневног спектакла који је још Таун Фестивала. приче,- додаје он.
једном приређен за оне који књизи и читању Други фестивалски дан почео је тачно у На питање - која је порука младим
још увек приступају са страшћу љубавника. подне округлим столом на тему „постеротизам“ ствараоцима из Лесковца, и да ли они уопште
На самом отварању, улогу чауша преузели (у животу и књижевности, наравно), на коме имају прилику да се представе у свом граду,
су Саша Стојановић, изговарајући поздравне је учествовао већи број гостију, а којим је Стојановић каже:
речи гостима и публици, и Милош Петковић, заправо настављено појашњавање нових -Постоје две генерације „Школе креативног
секретар Фестивала поезије младих у Зајечару, праваца (и појмова) започето прошлогодишњим писања“. Из прве је изашао млади Лука
који је појаснио значај овог догађаја и његову фестивалом, чији је мото била – постистина, у Стојановић, студент друге године филозофије,
посестримску улогу лесковачком књишевном то време, иначе, реч године. који је врло брзо освојио трећу награду на
гламуру, све у идеји да се читалачка публика Поподневне сате другог дана започели су конкурсу „Вукашин Цонић“. Полазник друге
најпре одржи, сачува, а затим инспирише Сава Димитријевић и његова књига „Мука и генерације је Анастасија Сројилковић чију смо
и подстакне на све нужнија „дубока мерак“, заправо наставак раније објавqеног књигу представили… Значи,
размишљања“. дела „Мурђжа мала“, после чега су се на талентоване деце има, само је питање
Међутим, тек је Анастасиа Стоиљковић, фестивалској сцени нашле „Хетере у сатрогрчкој системског рада и труда и покушаја да се
млада и она која долази списатељица, била прави књижевности“ Дејана Ацовића, а онда је, након њихова поетика уобличи на начин који заиста
кључар и та која је отворила врата манифестације разговора са члановима Мреже градова за не би задовољавао само укусе локалне средине.
изванредним опсервацијама о фестивалима, избеглице Фестивал свечано затворен. Дакле, ти млади имају само небо као границу,
књижевности и поезији уопште, као и о -Лесковчани су поново имали прилике да а овај фестивал ће учинити да се та летвица
томе шта се данас догађа на простору шесте виде изузетан и квалитетан програм на Тhink подигне још више,- рекао је Стојановић.
уметности, и шта све треба да поседује онај који Таnk Town-у, - каже за Нову Нашу реч Саша
се упусти у процесе писања. Своје присуство Стојановић, директор манифестације. Н.М. - Љ. С.
ГОРАНОВИЋИ ВЕКОВИМА ЧУВАЈУ РОДОСЛОВНО СТАБЛО

Миодраг Горановић, познати лесковачки доктор и писац, учесник
свих досадашњих сусрета, поздравио је учеснике 13. традиционалног
скупа овог братства речима: „Животни пут наших породица један је од
најбољих примера колико су и како давно испреплетене јаке и духовне везе
између Србије и Црне Горе и колико нису у праву они који би да нас деле“

Тринаести традиционални скуп братства породица Горановић
одржан је у месту Крстач, педсетак километара од Никшића, у Црној
Гори, у присуству више од двесторине Горановића, међу којима је био и Детаљ са сусрета братства породице Горановић (фото лична
велики број младих. Др Миодраг Горановић, познати лесковачки лекар, архива др Миодрага Горановића)
који је присутан на свим досадањим сусрета, на 13. скупу обратио се
присутнима бираним речима: „Животни пут наших породица један је од је музика да би се преко микрофона, са мобилних телефона, чули поздрави
најбољих примера колико су и како давно испреплетене јаке и духовне родбине из Црне Горе, Србије и из иностранства, који су нису могли да
везе између Србије и Црне Горе и колико нису у праву они који би да дођу. Дочек гостију био је по стаrорм обичају: хлебом и сољу из руку
нас деле, као и оних који мисле да од њих све потиче.“ лепих девојака у народним ношњама. Касније је настављено дружење
Др Горановић је такоће нагласио да појединци сатиру и омаловажавају уз српске и црногорске песме, а нису изостале ни – гусле. На месту
неке духовне вредности, заборављају своје корене, мењају и скрнаве своју окупљања налазио се велики пано са родословом породица. Свако је ту,
историју, језик, веру, тредицију, културу, заборављају се прадедовска огњишта на лицу места, своју грану попуњавао евентуално новорођеном децом.
и обичаји и мудрост: „Ко се стиди свога порекла, вазда рђа целог века!“ -У данашње време новокомпонованих вредности, лабавих
„Иако по имену испада да сам ту, можда, „мио и драг“, верујте фамилијарних веза, па чак и отуђења и у најужим породицама, сусрет
ми, браћо, да ми је већа част и понос презиме које носим“, рекао је др братства породице Горановић порука је и жеља да у свим братским
Миодраг Горановић, што је пропраћено дугим апалаузом. просторима где су, буде слоге и чојства зарад боље будућности
Велики апалуз на скупу братства породице Горановић добила је покољења“, вели др Миодраг Горановић, угледни лесковачки доктор и
и најава присуства Констатина Горановића, из Русије, који је преко аутор неколико запажених књига.
интернета сазнао за овај скуп и тако се, једини из ове гране предака,
после два и по века, враћа на извориште своје породице. Горановића има широм некадашње Југославије
На сваком, па и овом скупу, почасни гости су били чланови познате
и племените породице Милић, од које потичу Горановићи. О каквим Данас највише Горановића има у Црној Гори (Никшић са околином,
се људима ради говоре и сећања која се памте. Зна се када је силни Подгорица, Игало, Херцег Нови, Тиват, Котор), у Војводини (Сомбор,
Нуман-паша Ћуприлић 1714. године, прекоДуге и Голије, са турском Ратково, Нови Сад, Врбас), у Лесковцу, Власотинцу, Сурдулици и селу
војском, кренуо на крвави поход. Војвода Милија Милић оставио је своју Маровац, недалеко од Медвеђе.
кућу и породицу, позвао браћу и братанце да од таквих зулућара бране
своју светињу – цркву на Пресјеци у Бјелицама. После седам дана и Први сусрет братства породице Горановић организован је 1991.
ноћи крваве и неравноправне борбе, изнемогле, изгладнеле и ожеднеле, године у месту Горње Чарађе, затим у Крсцу и Јављењу, Никшићу и
турски „јунаци“ су искасапили. Свих девет Милића, потомци Орловића, Заљутници, у Црној Гори, на југу Србије – у Лебану, Сијаринској Бањи,
положили су животе за своју веру и ближње. Знали су да ако изгубе потом на Златибору, Београду и Новом Саду. Претходни, дванаести сусрет
цркву, изгубили су своју прошлост, своје достојанство, своја осећања обележен је у месту Горња Радња, општина Теслић, у Републици Српској.
и будућност својих предака.
За време тринаестог скупа братства Горановића више пута прекидана Данило Коцић
Нова наша реч 11