Page 6 - NNR 33

Мс Александар Стојановић
БЕЗБЕДНОСТ НОВИНАР(СТВ)А

• Глобални, регионални и национални Сведоци смо да тога данас има у све мањој
трендови мери, те да функције информисања и разоноде,
често стварају монструозне хибриде, при чему
Тема о којој се доста прича протеклих се губе квалитети и једне и друге категорије.
година у српској јавности, недвосмислено је Тако створена, на идеолошким основама
питање медијских слобода и с тим повезане, постављена база, представља камен темељац
безбедности новинара. почетне тезе овог рада, да у времену у ком
Медијске слободе, простор и могућност живимо, нису угрожени само новинари, већ и
да се новинари својим послом баве на новинарство као такво.
професионалан и непристрасан начин, директно Стање на регионалном плану додаје нови
утиче и на безбедност новинара, уколико под сет аргумената у том смислу.
истом подразумевамо претпоставке за његов,
не само опстанак, већ и развој. Буђење духова прошлости
У том смислу, безбедност новинара је Исто важи и за мање или веће друштвене
изведени епифеномен – последица других, групе, које свој смисао постојања морају Европа уводних деценија двадесет и
ширих, идеолошких, политичких и других доказати у тржишној утакмици. При томе, све првог века, све више почиње да личи на себе
процеса који утичу на гушење медијских што није директно подређено остваривању у својој прошлости: у доба, које данас, са
слобода. профита, сматра се непотребним трошком, и као ретроспективном мудрошћу, означавамо као
Управо је жеља писца ових редова да такво фигурира као део који треба одстранити. предратно, подразумевајући под тим не „било
питању безбедности новинара да најшири Ефикасност и профитабилност су нови богови. који“ рат, већ онај најгори, светски.
могући обухват, те да читаоцима пружи Оваква манија, погодила је сваку делатност Све израженија тенденција јачања
нешто дубљи осврт на положај новинарског на свету, а у складу са темом рада, ваља истаћи или владања националистичких покрета у
посла у овом тренутку 21. века. То ће бити импликације по новинарство. многим државама Старог континента (Русија,
учињено кроз концизно сагледавање не само Сама чињеница да су медији принуђени да Белорусија, Украјина, Турска), као и у самој
стања у Србији, већ и глобалних трендова и буду конкурентни на тржишту, да се такмиче Европској унији (Мађарска, Чешка, Пољска),
регионалних турбуленција, који, уз националне у робусним, квантитативним категоријама и наравно, на „брдовитом Балкану“, ретко кога
специфичности, терају новинаре да се попут броја кликова, прегледаних страна, оставља равнодушним, а неке, логично, погађа
као појединци, али и као друштвена група, корисника итд., запоставља се теже мерљив, више него неке друге.
прилагођавају свему томе. квалитативни моменат, који подразумева саму Добар пример су медији. У тобожњој трци
Кључна теза овог рада је да живимо у суштину новинарског заната: информативност за конкурентношћу на тржишту, уважавајући
тренутку, како глобалном, тако и регионалном, а и едукативност изграђену на принципима доминантне, наметнуте вредности, медији
нарочито, националном, када није угрожена само професионалности, политичке непристрасности се јављају као промотери и све присутније,
безбедност новинара у уском, егзистенцијалном и новинарске етике. националистичке пропаганде. На тај начин,
смислу. Угрожено је новинарство као такво. Данас, глобална кретања су таква да су играју улогу сличну коју је својевремено
Трудићу се да у наредним редовима то и медији принуђени да се “продају на тржишту“, обавила Гутенбергова преса.
докажем. импонујући и најнижим побудама читалачке Ширење и афирмисање идеје о националној
публике, само да би били читани и на тој надмоћи, представља карактерну црту великих
Глобална кретања основи, били бољи од конкуренције. медијских кућа у великом броју земаља Европе.
Кредибилитет рада неког медија, нажалост, Какве то потенцијалне импликације може да
Након Пиночеове револуције у Чилеу остаје у сенци његове „присутности у броју има у будућности, можемо само да замислимо,
1973., када је експиременталним државним прегледа“. у овом времену полуистине. Наравно, приговор
ударом отпочео процес примене неолибералне Све претходно наведено, говори у прилог људи блиских десном центру политичког
економске доктрине, свет је, према неким томе да истинско новинарство, генерално, спектра на претходну тезу је био и остао
теоретичарима, отшкринуо врата ономе што се пролази кроз тешке дане, јер оно по својој да “национализам и шовинизам нису једно
дешава, глобално, још од почетка осамдесетих, дефиницији, служи да се дође до истине у те исто”, међутим, историја је показала да
а код нас, последњих двадесетак година. интересу јавности. међу њима има зачуђујуће много сличности,
У својој бити, неолиберализам је настао Сурова истина се не продаје толико нарочито ако теже да служе политичком циљу
на учењима Милтона Фридмана и Фридриха добро као добро упакована, манипулацијом појединаца и група који желе да на власт дођу
Хајека, са доминантном идејом да тржиште напарфемисана, емоцијом острашћена, лаж. или да се са исте не склоне.
мора бити дерегулисано (да држава мора свести Дакле, како неолиберална доктрина Без жеље да детаљније залазим у политичку
интервенције на најмању могућу меру), те да је прожима све поре друштва, неминовно, утиче и теорију и у саму генезу националистичке
тако замишљена тржишна слобода, апсолутни на новинарство, терајући медије да се прилагоде теорије, а касније, и праксе, истакао бих
императив. често понављаној максими о „закону тржишта“. да су историјска искуства показала да
Значи, не политички, културни, медијски Управо су ту корени накарадног тренда медијско спиновање у правцу шовинистичке
и сваки други плурализам, већ омогућавање „јурења за кликом“, при чему се снага медијских нетрпељивости, доводила до највећих страдања
„невидљивој руци тржишта“ да обави свој кућа све чешће мери њеном „кликабилношћу“ замисливих човеку.
посао. него кредибилитетом стицаним дуготрајним Сам национализам се у 21. веку јавља као
Можда се уваженим читаоцима чини професионалним, непристрасним, мукотрпним, рефлексија сугестибилног наметања глобализма
чудним овакво скретање са једне фокусиране захтевним и често, опасним радом. као једине алтернативе човечанству, а историја
теме на другу, наизглед, сасвим неповезану, Једноставно, глобална померања су таква је показала да је фанатично инсистирање на
општу проблематику. Међутим, морам да да је све подређено стицању профита, при чему узвишености једног народа почетна фаза
укажем да истинско разумевање друштвених се редукују сви остали секундарни аспекти коначне, крваве ескалације. Улога медија у
кретања не може бити одвојено од социолошке функционисања професионалаца у одређеној свому томе, није била мала. Пример нацистичке
перцепције, која нам у овој и многим другим области, јер као такви, представљају вишак. Немачке и Јозефа Гебелса је довољно
ситуацијама, може бити од користи. По Пренесено на терен новинарства које у својој илустративан.
њој, друштвени фактори су интерактивни, бити, треба да пружи информацију, разоноду, Европа данас личи на лошег ђака који
а нарочито постоји веза између доминантне али и едукацију, све чешће бива сведено на је на прагу понављања разреда. И то оног
идеологије и вредности који ће бити неговане бинарни модел функционисања где се управо најбитнијег.
у друштву, подразумевајући под тим очигледне, едукативна компонента третира као тривијална У том смислу, посебно је симптоматичан
али и неке друге, не сасвим приметне аспекте и самим тим, погодна за одстрањивање. пример Србије.
свакодневног живота. Едукација читалачке публике је дугорочно
У свету у ком живимо, врховно добро се гледано, најважнији аспект новинарског посла, Српски случај: Релативизација
остварује на тржишту – успех појединца, се јер се њоме грађани оспособљавају да буду пропадања
више не мери његовим личним квалитетима политички писмени, те да разумеју и сходно
(васпитањем, поштењем, знањем, образовањем, потреби, мењају савремену друштвену стварност. Релативизацији склони људи би рекли да
марљивошћу...), срећном породицом, емпатијом У контексту бриге за стање у друштву, медији су медији у Србији одувек били под контролом
према комшијама, одговорношћу према једноставно морају да буду својеврсни наставак владајућих елита, те да су новинари, заправо,
заједници, већ његовом способношћу да на формалног образовања, јер се само на тај начин продужена рука информативних служби истих
тржишту оствари профит. „ствари померају са мртве тачке“.
6 Нова наша реч