Page 3 - NNR 33

Пензионер(и) и (зло)употреба јавних ресурса у изборним кампањама
РАМ ЗА НЕКОЛИКО ПОЗА

...Замисли, добијеш рачуне за струју, воду, грејање, без посла и зарада, па прилива од пореза и доприноса није било
порезе, комуналије...И само одеш и платиш их. ни отуд. Фонд ПИО делио је судбину државе која је почела да
И после имаш и шта да једеш, и шта да обучеш, и за сиромаши, што је значило и ограничене могућности за обрачун
лекове... висине пензија за оне који су услов стекли. Радници, који су имали
Само замисли! пар година до испуњења неког од услова за пензионисање, осуђени
(Позајмљено са профила пензионера на ФБ) су на таворење. Са пропорционално ниском пензијом, кад су се
ње домогли. Нестајање ових врста јавних ресурса, није до данас
Скица за портрет истраживано. У оваквој подели стварности, просечан пензионер је
доживео судбину сатроседелаца Америке, који су злато, триторије
Просечан пензионер, према доступним подацима, превасходно и природне ресурсе колонистима давали у замену за ђинђуве и
је окупиран смишљањем начина на који да са пензијом од 44.182 огледалца. Остало је на индицијама да су у ову врсту (зло)употребе
динара у Србији,- у Лесковцу је 22.707 динара - преживи месец у дубоко умешани политички лидери и домаћи тајкуни.
коме просечна потрошачка корпа кошта 75.000, што је троструко
више од суме којом располаже умировљени житељ Лесковца, или Профил са раздељком
скоро двоструко више од онога што прима његов колега по статусу
у Републици. Велика је тајна на који начин, и да ли уопште, успева Просечни пензионер за извор информација претежно користи
да надокнади разлику између могућности и потребе, па ће један од таблоидне медије. Најпре због тога што је штампа ове врсте јефтина,
оправданих закључака гласити: Или просечни пензинер не зна шта али и због насушне потребе да своју друштвеним стањем индуковану
је то и колико кошта просечна потрошачка корпа, или просто не апатију потискује сензацијама, којима, у основи, не верује много.
купује све оне потрепштине које јој чине садржај. Слични су узроци и његовој склоности ка ријалити програмима: не
Просечни пензионер стекао је, у највећој мери, своју пензију у делују оптерећујуће, а у сваком тренутку подсећају да, тамо негде,
ери социјалистичког самоуправљања, из кога је, осим каквог-таквог постоје и гори односи од оних у којима се сам налази. Нема свест
животног осигурања, понео и део навика који се тичу друштвених о томе да се у оба случаја ради о јавним ресурсима.
односа. Између осталог и однос према држави, њеним институцијама Као политичко биће, а у складу са претежним животним
и установама. Државу сматра имагинарном, виртуелном појавом искуством, нагиње ка програмима социјалне једнакости, странкама
– другачије га нису ни учили, јер је по некада важећој идеологији и партијама са оријентацијама лево од центра, али сматра да се
држава била појам који одумире, - а њене факторе флуидним ситуација у друштву може мењати само радикалним мерама, због
творевинама које, уместо да буду његов сервис, треба да сервисирају чега често гласа за ове опције. Сматра да његово време није прошло,
државу. Нема јасну представу о томе шта је и колико током радног да се и он за нешто пита, па отуда његово већинско присуство на
века даплаћао Фонду пензионо инвалидског осигурања (ПИО), и биралиштима, мада често не разликује појмове између избора и
чему та установа тачно служи, и готово му је непозната чињеница гласања.
да је на име доприноса из зарада уплатио много више пара од суме Просечни пензионер у политичком миљеу Србије има и
која ће му се, кроз пензију, вратити. Сматрајући да је фонд ПИО организоване облике деловања, попут Партије уједињених пензионера
државни посао у који се не треба мешати, изван његовог домашаја (ПУПС), које би, по природи свог постојања, требало да штите
остала су улагања фонда у комерцијалне подухвате, какви су били инетерсе пензионера. Показало се да потребе пензионера иду друмом,
изградња рехабилитационих центара, балнео-климатских лечилишта а интереси његових заступника шумом, па је ПУПС, на пример, у
или бања, на пример. Могућност да, у сврху очувања свог здравља, Скупштини једноручно дао сагласност на смањење пензија у корист
бенефицирано користи неке од поменутих центара, доживљава не покривања финансијске кризе у коју је запала држава заслугом
као своје право, него као дар државе, тачније као поклон актуелне неспособног министра.
власти као њеног експонента. О појму „јавни ресурс“ и његовој (зло)
употреби, – није размишљао. Анфас
Просечни пензионер је, стицајем овдашњих околности, читавог
живота, на један или други начин, живео у непрестаној изборној Политичке странке и партије, као и све актуелне власти у Србији
кампањи, па би се могло рећи да је огуглао на атмосферу у којој до сада, знају врло добро у каквом се социјалном стању налази
је понуда обећања била већа од могућности за остварење, што је, просечни пензионер, и нема сумње да њихови тимови настоје да то
опет, за последицу имало хроничну равнодушност на догађања која стање искористе. До сада, показало се, више у корист остваривања
непрестана кампања са собом доноси. сопствених позиција и придобијања „гласача“, него на добробит
пензионера, иако се управо према овој социјалној групи најчешће
Профил без раздељка предузимају активности на граници (зло)употребе јавних ресурса.
На руку им иде чињеница да је појам „злоупотреба јавних ресурса“,
Просечни пензионер је, у зрелом добу, проживео све недаће иако дефинисан бројним законима, правилницима и кодексима, у
деведесетих, ратове, кризе, хиперинфлацију, што га је природно пракси врло растегљив, кад се посматра са стране кодификованих
подстакло на очекивања бољег. Иако је политички миље тих година норми, тако да и њихово очигледно постојање врло брзо долази у
по понудама политичких опција личио на шведски сто, за грађанина „сиву зону“, без санкција.
са навикама гласача, а не бирача, избор за једну од њих био је више Интуитивно схватајући такво стање ствари, просечан пензионер
него тежак. показује висок степен толеранције на те облике понашања који су, пре
Просечни пензионер дочекао је октобарску револуцију 2000. свега њему, а потом и другима доступни, па неће реаговати на доделу
године потпуно неупућен и неспреман. Дословно је преко ноћи „бесплатног, бенефицираног“ или уз помоћ ваучера субвенционираног
остао без утицаја на располагање и управљање јавним ресурсима. У бањског лечења, иако негде у подсвести зна да појам „бесплатан“ не
замену за магловита обећања о бољој будућности, о акционарству као постоји. Слично је стање и кад је у питању организована набавка
специфичном осигурању за живот у годинама по истеку радног века, огрева, зимнице, на пример...
о приватизацији која је требало да обезбеди реиндустријализацију Индикативно је да се овакве акције (са огољеним препознавањем
и привредну ревитализацију Србије, остао је без улоге титулара и преваре и злоупотребе, као ономад са пензионерима из Гроцке
над друштвеном и јавном својином. Протагонисти неокласичног превезеним на митинг, уместо у обећану бању) умножавају у
либерализма, а победници у револуцији, преко ноћи су све периодима предизборних кампања или непосредних избора, али...
постојеће облике својине – мешовиту, друштвену, - прогласили за Вештина коришћења разних коруптивних механизама није од јуче, и
државну, стављајући је у положај јавног ресурса, што је за њих био она се, према пракси у Србији, само усавршава од власти до власти.
прворазредни политички капитал, или „ратни плен“, како су га не Просечан пензионер бива сахрањен у конфекцијском оделу
ретко јавно декларисали. купљеном у прошлом веку, са све траговима од бар две свадбе и
Не дуго за тим, започела је бесомучна приватизација државне неколико славских весеља.
својине по оказионим ценама. Србија је деиндустријализована, па Просечан пензионер је убеђен да је надпросечан, и тешко га је у
се са те стране њен буџет није могао пунити. Ниска цена продаје томе преправити, јер у Српском језику не постоји глагол „разубедити“.
имовине је такође сакатила буџет, радници су масовно остајали
Никола Милићевић
Нова наша реч 3